Грађани без проблема у Хрватску, извоз ригорознији

БAЊAЛУКA - Грађани БиХ не би требало да имају већих проблема при преласку границе након што Хрватска 2013. године постане чланица Европске уније, али ће услови које ће извозници морати да испуне да би робу пласирали на хрватско тржиште бити много оштрији.

Представници Хрватске потписали су у петак уговор о приступању земље Европској унији, а званични улазак Хрватске у Унију 27 земаља предвиђен је за 1. јул 2013. године. Европски стандарди у овој земљи мораће се поштовати већ од 1. јануара 2013. године.

Прелазак границе

Иако хрватски званичници наглашавају да ће Хрватска и даље остати отворена за све сусједе, а поготово за БиХ с којом има најдужу границу, становници БиХ страхују да би уласком Хрватске у ЕУ могли да се појаве нови услови за улазак у ову земљу.

Хрватски предсједник Иво Јосиповић казао је да становници БиХ не би требало да имају већих потешкоћа при преласку границе, те да ће ова земља на политичком нивоу остати отворена за сусједе.

Директор Граничне полиције БиХ Винко Думанчић рекао је "Гласу Српске" да ни у Хрватској још увијек нису сигурни на који начин ће грађани БиХ моћи да путују у ову земљу.

- Једна од опција јесте да буде настављена пракса коју је Хрватска имала са Словенијом и Италијом, односно да наши грађани у Хрватску путују уз личну карту и одређену потврду. Aли је још рано о томе говорити - казао је Думанчић.

Оптимизам у вези са даљим односима са Хрватском не дијеле привредници, који се плаше да би улазак најзначајнијег трговинског партнера БиХ у ЕУ могао да им донесе велике проблеме.

Промет робе

У Спољнотрговинској комори БиХ, која је урадила анализу о посљедицама које ће улазак Хрватске у ЕУ имати на БиХ, наводе да би прехрамбена индустрија БиХ због тога могла да се нађе пред колапсом ако домаће власти хитно не предузму одговарајуће мјере.

Највеће проблеме могли би да имају произвођачи млијека и млијечних производа, јер ће остати без највећег извозног тржишта за своје производе.

- Основна препрека извоза БиХ на тржишта земаља ЕУ је у томе што и даље немамо ниједну европски акредитовану лабораторију за извоз намирница животињског поријекла на њихова тржишта - наводи се у анализи Спољнотрговинске коморе.

Процјењује се да БиХ у Хрватску годишње извози 40 милиона литара млијека. Производња млијека и млијечних производа представља једну од ријетких прехрамбених дјелатности која остварује спољнотрговински суфицит.

-  Уласком Хрватске у ЕУ наш извоз биће у потпуности блокиран све док се нека од лабораторија у БиХ не акредитује за ове послове - додаје се у анализи.

Према подацима Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, у 2010. години Хрватска се налазила на првом мјесту међу спољнотрговинским партнерима БиХ на увозној и на другом мјесту на извозној страни. Учешће Хрватске у укупном увозу износило је 15,12 одсто, а у укупном извозу 15,09 одсто. Покривеност увоза извозом износила је 52 одсто.

Економски експерт Спољнотрговинске коморе БиХ Дуљко Хасић каже да власти БиХ нису адекватно реаговале на улазак Хрватске у ЕУ.

- БиХ има изузетно мало времена и највјероватније неће успјети да припреми инфраструктуру, која се прије свега односи на контролу квалитета. Огроман проблем је и чињеница да ћемо имати само два гранична прелаза опремљена за контролу квалитета - Градишка и Бијача, што ће отежати и поскупјети извоз и смањити њихову конкурентност - казао је Хасић и додао да ће се због тога значајан дио извоза млијечних производа, меса и јаја морати укинути.

С друге стране, промјена спољнотрговинског режима између БиХ и Хрватске, односно примјена одредаба Споразума о стабилизацији и придруживању умјесто CEFTA 2006. у билатералној трговини учиниће неконкурентним увоз одређених производа у БиХ.

- То се односи, прије свега, на млијеко и млијечне производе, месне прерађевине, кекс и кондиторске производе те дуванске прерађевине, али и неке друге који нису међу водећим. Такође, могуће је очекивати и повећање вриједности страних улагања, како у проширење постојећих производних капацитета оних компанија које већ послују у БиХ, тако и у преузимање домаћих или изградњу нових производних капацитета - истичу у Спољнотрговинској комори.

С циљем смањења негативних импликација уласка Хрватске у ЕУ на БиХ, Савјет министара БиХ задужио је крајем октобра надлежне институције да предузму све активности како би били спријечени негативни ефекти.

Дирекција за европске интеграције БиХ израдила је извјештај о активностима које треба да буду предузете, од рјешавања спорних питања на међудржавној граници, изградње граничних прелаза и путних комуникација до рјешавања имовинско-правних односа и статуса радника БиХ у Хрватској. Многа од ових питања отворена су годинама, а требало би да их рјешавају међудржавна вијећа, те Државна комисија за границе.

Поврат пореза

Портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ Ратко Ковачевић рекао је да ће процедура поврата ПДВ-а за робу купљену у Хрватској, на шта грађани БиХ имају право, по уласку Хрватске у ЕУ остати иста.

- Процедура је потпуно иста. Грађани ће на изласку из Хрватске цариницима морати да покажу робу и образац за поврат пореза који су добили у радњи и послије тога редовно вратити порез путем банке или поновног одласка у Хрватску - казао је Ковачевић.

Студирање

Према постојећој пракси Хрватске, само они држављани БиХ који имају и хрватско држављанство могу студирати у Хрватској под истим условима као и домаће становништво, док они који немају хрватско држављанство могу студирати у оквиру квоте која је предвиђена за стране студенте, уз плаћање школарине. Улазак Хрватске у ЕУ не би требало да промијени ову праксу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.