Горан Латиновић: Није било већег зла од фашизма у историји

У људској историји није било већег зла од фашизма, тачније речено од њемачког нацизма, који је изазвао највеће страдање у историји човјечанства и одвео у смрт између 70 и 85 милиона људи.

Рекао је то у интервјуу "Гласу" историчар и професор Филозофског факултета у Бањалуци Горан Латиновић, поводом 9.маја, Дана побједе над фашизмом.

- Посљедично томе, у људској историји није било ни веће побједе од оне која је извојевана над фашизмом, а чији је симбол 9. мај. Дан побједе над фашизмом је, несумњиво, догађај од изузетног значаја у историји српског народа, историји руског народа и у историји Европе уопште, с тим да је терет те колосалне побједе превасходно поднио руски народ - поручио је Латиновић одговарајући на питање како данас посматрајући модерне медије и историју гледа, из перспективе историчара, важност побједе над фашизмом за српски народ и Европу.

Нагласио је и да не треба изгубити из вида ниједног тренутка да је руски народ и његова Црвена армија, у којој је било припадника и других народа, однио највеће побједе над злом, јер је главни фронт Другог свјетског рата, на којем је сломљена кичма Хитлерова армије, био Источни фронт, на којем су вођене највеће битке и извојеване највеће побједе.

ГЛАС: Да ли се историја Другог свјетског рата данас све чешће тумачи кроз политику, а мање кроз чињенице?

ЛАТИНОВИЋ: Свеприсутна русофобија на Западу довела је до искривљавања историјских чињеница о Другом свјетском рату и о Дану побједе, односно о значају који је руски народ имао у том величанственом догађају. Западне државе, потпуно неоправдано, већи значај придају неким другим фронтовима и биткама, који свакако нису небитни, али који нису имали ону важност у цјелокупном напору да фашизам буде побијеђен, какву је имао Источни или Руски фронт. Таква политика на Западу нарочито је дошла до изражаја од 2022. године.

ГЛАС: Колико је опасан покушај релативизације фашизма и умањивања злочина почињених над Србима током рата?

ЛАТИНОВИЋ: Умањивање или чак негирање злочина представља саучествовање у њему. Геноцид над Србима у Независној држави Хрватској (1941-1945) био је догађај без преседана у дотадашњој историји српског народа. Никада до тада ниједна окупаторска држава није покушала да у потпуности истријеби српски народ са територије коју је обухватила. НДХ је намјеравала да једну трећину Срба убије, једну трећину протјера и једну трећину покатоличи и похрвати. Они који тај злочин умањују или чак у потпуности негирају спремни су да га понове.

ГЛАС: Какву је улогу српски народ имао у антифашистичкој борби на простору бивше Југославије? Бројна су оспоравања и сукоби у вези са учешћем српског народа у тој борби.

ЛАТИНОВИЋ: Побједа Народноослободилачког покрета и његове Народноослободилачке војске Југославије сврстала је српски народ међу побједничке народе у Европи. Треба увијек имати у виду да су Срби чинили око 65 одсто укупних партизанских губитака у Југославији и око 78 одсто партизанских губитака са територије данашње БиХ, иако су чинили 44 одсто њеног предратног становништва. Истовремено, муслиманско становништво чинило је око 31 одсто укупног становништва БиХ, а учествовало је у партизанским губицима са свега 16 одсто, док је Хрвата са осталим римокатолицима било око 23 одсто у БиХ, а чинили су само пет процената партизанских губитака. Нико озбиљан и добронамјеран не спори да је српски народ имао кључну улогу у борби против фашизма на тлу окупиране Југославије (1941-1945) и да је велика већина Хрвата и муслимана који су учествовали у Другом свјетском рату била у оружаним снагама НДХ или у другим формацијама које су биле Хитлерове савезнице. Срби су подигли устанак 1941. године и до краја рата били главна покретачка снага борбе против фашизма.

ГЛАС: Како објашњавате појаву историјског ревизионизма у региону када је ријеч о Другом свјетском рату?

ЛАТИНОВИЋ: У савременом хрватском и бошњачком друштву постоје ревизионистичке струје чији представници негирају да је у НДХ од 1941. до 1945. уопште извршен злочин, а камоли геноцид над Србима и које умањују улогу српског народа у ослободилачком рату. Они нису маргиналне групе, него су запослени или сарадници неких од главних научних и образовних установа и часописа и имају утицај на доносиоце политичких одлука. Њихова појава и дјелатност у најужој је вези са чињеницом да је већина Хрвата и муслимана током Другог свјетског рата ратовала против антифашиста.

ГЛАС: Да ли је сјећање на страдање у логору Јасеновац и цијелој НДХ довољно присутно у јавности и образовању?

ЛАТИНОВИЋ: Геноцид над Србима у НДХ, упркос свим напорима, није довољно присутан ни у јавности, нити у образовању, у Републици Српској, а ситуација је још гора у Србији. Геноцид над Србима у НДХ често се своди само на Јасеновац, који је несумњиво био највећи логор смрти у овом дијелу Европе, али не и једини. НДХ имала је 26 логора, укључујући и специјализоване логоре за дјецу, које није имала ниједна друга фашистичка држава у Европи. Имала је на стотине стратишта, међу којима су најпознатија: Гаравице код Бихаћа, Шушњар код Санског Моста, Пребиловци код Чапљине, Дракулић, Мотике и Шарговац код Бањалуке и Стари Брод код Рогатице, односно Вишеграда. Ако бисте питали једног просјечно образованог становнике Србије да наведе само једно значајније стратиште на којем је убијено неколико хиљада његових сународника западно од Дрине током Другог свјетског рата, веома сумњам да би знао то да учини.

ГЛАС: Колико данашње генерације разумију размјере жртве и страдања у борби против фашизма?

ЛАТИНОВИЋ: Усмена историја, односно његовање културе памћења у породици, има велики значај у обликовању свијести о страдању сопственог народа и његовој борби против фашизма. Треба имати у виду да је српски народ, упркос комунистичкој идеологији "братства и јединства" и суштинског онемогућавања истраживања страдања Срба у Другом свјетском рату, добро памтио и рат и страдање које га је задесило и да је памћење о тим догађајима преносио свом потомству, које је захваљујући изграђеној свијести о томе препознало вријеме и створило Републику Српску.

Ослободилачка традиција

ГЛАС: Да ли је антифашизам данас истинска вриједност или само политичка парола?

ЛАТИНОВИЋ: Антифашизам је цивилизацијска вриједност, која не смије бити злоупотребљавана у политичке сврхе, премда се то ради, махом у државама и међу народима који немају богату антифашистичку традицију. Српски народ требало би да своју ослободилачку и антифашистичку традицију, која је несумњиво најснажнија у бившој Југославији, уздигне на још виши ниво, угледајући се при томе на дивне примјере из Руске Федерације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.