Годишњица страдања Срба на Чемерну код Илијаша

Данас гледамо исте људе који су започели рат у БиХ, који би да укину Републику Српску и који поново говоре истим језиком мржње, упозорила Мирјана Симанић

ПОРОДИЦЕ српских жртава на Чемерну код Илијаша, које сада живе у Зворнику, јуче су први пут послије петнаест година обишле мјесто страдања њихових најмилијих на којем су положили цвијеће и запалили свијеће. Поред гробнице из које је ексхумирано 20 жртава присјетили су се ужаса који се тог 10. јуна 1992. године догодио у малом питомом селу на Нишићкој висоравни. Злочиначки поход муслиманске војске из Брезе, Високог и Какња завршио се пљачком, убијањем и паљењем кућа. Прошло је од тада 15 година, а против починилаца није покренут поступак нити је ико одговарао. Починиоци су имали јасну и недвосмислену наредбу својих претпостављених да у Чемерну униште све и то су и учинили. - Данас гледамо исте људе који су започели рат у БиХ, који би да укину Републику Српску и који поново говоре истим језиком мржње. Починиоци злочина данас на Чемерну живе и раде, отварају ресторане и неријетко су награђени за највећи злочин признањем такозване Aрмије БиХ - рекла је предсједник Регионалног одбора породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирјана Симанић и истакла да ће поново поднијети захтјев Влади Републике Српске да од Суда БиХ захтијева покретање поступка против починилаца злочина на Чемерну. Из масовне гробнице на Чемерну ексхумирано је 20 тијела која су 23. јуна 1999. године идентификована. - Обдукциони налази су показали да је смрт била насилна, а нека тијела су и запаљена. Сва документација са лица мјеста обдукциони налази и криминалистичка обрада налазе се у Окружном тужилаштву Источно Сарајево - навео је службеник Канцеларије за тражење несталих Републике Српске Слободан Шкрба. Из ове гробнице на Чемерну ексхумирани су Пантић Миро, Трифковић Јања, Трифковић Ђорђо, Трифковић Миленко, Дамјановић Ранка, Буњевац Рајко, Буњевац Милош, Буњевац Славојка, Буњевац Ранко, Буњевац Мирослава, Буњевац Ђорђо, Буњевац Ковиљка, Буњевац Горан, Дамјановић Здравко, Дамјановић Радинка, Дамјановић Стака, Дамјановић Спасенија, Трифковић Рајко, Јанковић Мирослав и Капетановић Светислав. Драган Дамјановић један је од ријетких преживјелих који свједочи о злочину на Чемерну. - Био сам у штали и када је запуцало, утрчао сам у стару кућу да зовнем мајку и сестру које су спавале. У том тренутку је почела паљба са свих страна тако да више нисмо могли изаћи. Муслиманска војска је ушла у моју нову кућу преко пута у којој је било десетак наших војника. Извели су их напоље, постројили и побили. Поубијали су сво становништво које су нашли. Међу њима и жене и дјецу - испричао је Дамјановић и додао да су он и његова породица остали живи захваљујући отвореним вратима. - Када сам улетио у кућу нисам стигао да затворим врата. Муслимански војници су обилазили испред ње и мислили да унутра нема никога. Један је чак и ушао али када је видио да је унутра све срушено и да је малта опала отишао је - рекао је Дамјановић. Мила Малешевић је тог кобног дана изгубила сина јединца Милована. Несрећна мајка од превелике туге и суза које су облиле њено лице није могла да прича о том, за њу најгорем и најтежем дану у животу. В. БУГAРИН ПРAВДA На централном спомен обиљежју у Зворнику у суботу је служен парастос за убијене српске цивиле из Чемерна. - Окупили смо се тужним поводом, да обиљежимо годишњицу страдања невиних цивила. Њихове породице још траже правду, траже да се процесуирају сви они који су учинили злочин, побивши људе који су мирно живјели у својим кућама и двориштима. И ово је један од начина да пробудимо јавност, да пробудимо савјест свих оних који треба да покрену процесуирање и да га до краја доведу - нагласио је предсједник Републичке организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Недељко Митровић. С. Са. ПРИЈAВA Министарство унутрашњих послова Републике Српске, односно Тим за истраживање и документовање кривичних дјела ратног злочина и ЦЈБ Источно Сарајево 8. марта поднијело је допуњену кривичну пријаву против 15 бивших припадника Aрмије БиХ због основане сумње да су 10. јуна 1992. године починили ратни злочин против 32 цивила у селу Чемерно, у општини Илијаш - рекао је члан Тима Радован Пејић. Он је подсјетио да је кривична пријава за овај злочин Тужилаштву први пут поднесена 17. јула 1992. године, а допуњена је 30. јула исте године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.