Глобална економија на ивици: Сукоб на Блиском истоку подиже цијене нафте и гаса

Вељко Зељковић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Ескалација сукоба Фото: Агенције | Ескалација сукоба

БАЊАЛУКА – Дуготрајни рат између САД и Израела с једне, и Ирана с друге стране, у којем би биле скинуте све рукавице, сигурно би довео до детонације која ће темељa уздрмати свјетске берзе, енергетска тржишта и безбједносне системе широм свијета.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Ескалација сукоба

  • Рат је започео 28. фебруара нападом САД и Израела на Иран.
  • До сада је погођено 18 земаља, због чега аналитичари говоре о „малом трећем свјетском рату“. 
  • Напади су изведени на војне и цивилне циљеве широм Блиског истока.

Енергенти и тржиште

  • Цијена нафте приближила се 80 долара по барелу, уз „ратну премију“ од 15–20 долара. 
  • Гас у Европи већ је поскупио око 30 одсто. 
  • Блокада Ормуског мореуза могла би довести до несташице 8–10 милиона барела нафте дневно. 
  • У екстремном сценарију нафта би могла достићи 130 долара по барелу. 

Инфлација и економија

  • Раст нафте за 10 долара повећава глобалну инфлацију за 0,2–0,3 процентна поена. 
  • Скок од 30 долара могао би подићи инфлацију и до 1 процентни поен. 
  • Очекује се раст цијена горива, транспорта, електричне енергије, хране...

Глобалне посљедице

  • Уздрмане свјетске берзе и енергетска тржишта. 
  • Централне банке би могле одложити снижавање каматних стопа. 
  • Злато достигло историјски максимум од 5.400 долара по унци. 

Безбједносни ризици

  • Стручњаци упозоравају на могуће активирање „спавачких ћелија“. 
  • Сукоб носи потенцијал шире регионалне и глобалне дестабилизације.

На ово упозоравају саговорници „Гласа Српске“, истичући да се читав блискоисточни регион може претворити у велико буре барута, које, уколико експлодира, сигурно уздрма и остатак свијета и његове темеље који још увијек нису зацијељени од претходних криза. Они сматрају да постоји велика опасност да овај сукоб пробуди и активира „спаваче“ – ћелије спремне да дјелују далеко од фронта и по дубини. Такође, постоји могућност да се цијене нафте и гаса врате на нивое с почетка рата у Украјини, након чега би се свијет суочио с новим таласом инфлације, који би попут цунамија поново запљуснуо глобалну економију.

У средишту приче око енергената налази се Ормуски мореуз, кроз који дневно пролази око 20 милиона барела нафте, што чини приближно петину глобалне дневне потрошње. Поред тога, између 20 и 23 одсто свјетске трговине течним природним гасом пролази истим правцем. Тај географски уски пролаз представља критичну тачку глобалног снабдијевања, јер већина извоза Саудијске Арабије, Ирака, Кувајта, УАЕ и Катара зависи управо од тог коридора. Иран је већ добрим блокирао овај пролаз, допуштајућжи пролаз само кинеским и руским танкерима, а уколико блокада потраје наредних неколико седмица или мјесеци, са тржишта би могло нестати између осам и десет милиона барела дневно. Аналитички модели показују да би у случају блокаде која би до краја мјесеца могла цијене погурати и до 130 долара.

ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ

Да је један овакав сценарио реалан говоре и упозорења америчког предсједника Доналда Трампа да ће војна офанзива, коју је назвао „Операција Епски бијес“, највјероватније трајати још четири седмице.

Ефекти

Директор Института ФЕФА, генерални секретар Националног нафтног комитета Србије и члан Програмског комитета Свјетског нафтног савјета из Лондона, Горан Радосављевић, каже да блокада Ормуског мореуза може несумњиво имати далекосежне посљедице по глобалну економију.

Горан Радосављевић

Подсјетио је да Персијски заливпроизводи око 30 милиона барела нафте дневно – што је готово трећина свјетске дневне производње. Једну трећину од тога односи се на Саудијску Арабију, која има алтернативни правац, Иствест нафтовод, којим дио нафте може да пребаци ка Црвеном мору и даље преко Суецког канала. Међутим, остале земље немају ту могућност.

Цијена сирове нафте на свјетским берзама већ се приближила граници од 80 долара по барелу, а у цијену је већ урачуната такозвана „ратна премија“ од 15 до 20 долара. Предсједник Групације за промет нафтом и нафтним дериватима при Привредној комори Републике Српске, Ђорђе Савић сматра да је ново поскупљење сигурно, али и да је још рано говорити о коначном ефекту на домаће тржиште.

Ђорђе Савић

Како је истакао, овдашњи дистрибутери ће у наредним данима пратити дешавања на тржишту и промјене, те у складу с истим кориговати цијене на домаћим бензинским пумпама. Он је додао да је реално очекивати наставак раста уколико се тензије не смире, што значи да би сваки додатни раст од 10 долара по барелу могао у релативно кратком року повећати малопродајне цијене горива за неколико фенинга по литру, зависно од курса долара.

Економски ефекти таквог развоја догађаја били би значајни. Историјска искуства показују да повећање цијене нафте од 10 долара по барелу подиже глобалну инфлацију за 0,2 до 0,3 процентна у периоду од годину дана. Скок од 30 долара могао би подићи инфлацију и до један процентни поен. То би значило раст цијена горива, транспорта, електричне енергије и хране. Централне банке би у таквим условима биле приморане да одложе снижавање каматних стопа, што би успорило економски раст и повећало трошкове кредита.

Слична прича и око гаса. Према ријечима Радосављевића, Катар, као један од највећих свјетских извозника ЛНГ-а, до сада је око 20 одсто глобалне понуде транспортовао кроз Ормуски мореуз. Уколико овај транзит буде прекинут на мјесец дана, цијене ЛНГ-а у Азији би према процјенама овог стручњака могле порасти за више од 100 одсто. Исти сценарио пријети и Европи. Цијена гаса је већ скочила око 30 одсто.. На руку увозника гаса не иде ни инфромација да је један од највећих произвођача природног гаса у свијету Катар енерџи обуставио производњу.

Дестабилизација

Од када је дошло до значајне ескалације напетости између САД и Ирана, и цијена злата поново је забиљежила велики раст и тренутно је на историјском максимуму од 5.400 долара за једну унцу, што значи да један грам кошта скоро 290 марака. Аналитичари америчке банке Голдман сакс процјењују да би у случају да се борбена дејства продубе и потенцијално угрозе глобалне економске токове, овај племенити мјетал могао достићи и цијену од 5.800 долара по унци – 310 марака грам.

Наравно, ту је и безбједносни аспект. Појенди стручњаци упозоравају на буђење такозваних „спавача“ и повећан број терористичких акција. Један од њих је и експерт за безбједност и геополитику, пензионисани пуковник Сретен Егерић, који ситиче да сукоб САД и Ирана има огроман потенцијал да буде екстремно разоран. Како је навео, алармантна је чињеница да се овај сукоб дешава у доста турбулентном геополитичком моменту, у ком постоји више других жаришта и неколико потенцијалних.

Сретен Егерић

А шта је крајњи циљ ове заједничке америчко-израелске војне акције? У ваздушним нападима на Иран ликвидирани су бројни високо рангирани војни и обавјештајни званичници. Међу њима су били Ајатолах Али Хамнеи, врховни вођа Ирана, Абдолрахим Мусави, шеф Генералштаба оружаних снага, Мохамад Пакпур, командант Корпуса Револуционарне Гарде, Азиз Насирзаде, министар одбране, Али Шамхани, секретар Савјета за одбрану, Мохамад Ширази, бригадни генерал, Хосеин Џабал Амелиан, предсједник Организације за одбрамбене иновације, Реза Мозафари Ниа и Салах Асади. Израелске одбрамбене снаге јуче су саопштиле да су ликвидирани и Сејед Јахја Хамиди, замјеник министра обавјештајних служби задужен за Израел, и Џалал Пур Хосеин, шеф одјељења за шпијунажу. 

Према ријечима Егерића, тежак удар на обавјештајне и војне структуре Ирана може потенцијално довести до политичке дестабилизације земље, али и повећаног незадовољства међу дијеловима елита и грађана, што би теоретски могло охрабрити протесте или „обојене револуције“ како у Ирану, тако и неким другим околним арапским земљама. Егерић, међутим додаје, и да је одговор Ирана сигурно био изненађујући за Тел Авиви и Вашингтон, те да Хамненијева смрт очигледно није довела до колапса режима. Како каже, до раскола унутар иранског руководства није дошло, а према доступним информација ни међу самим људима, Иранцима. 

-  Не верујем да ни једној страни одоговара да све ово потраје. САД неће никад чизмом ући у Иран, а без тога, како ствари стоје, тешко је у кратком року бацити ову земљу на колена. Једно од најважнијијх питања је и колико је Иран способан да на овај начин одговара на све ударе, колико реусрса још има, а поготово када се још земаља укљући у овај рат против них, као што су УАЕ и Француска – истакао је Егерић додајући да ради о рату са много непознаница, а самим тим и једначина за његово окончање.

Мали трећи свјетски рат

У рату који је започео 28. фебруара нападом Израела и САД на Иран до сада је погођено чак 18 земаља. Због тога се, како наводе поједини аналитичари може говорити о "малом трећем свјетском рату". Уз Израел, Иран и САД, који су директоно укључени у сукобе, од суботе су на попис додате и друге земље региона, које су погођене иранским ракетама. Напади су извршени на војне базе и цивилне циљеве у Бахреину, Ираку, Либану, Јордану, Јемену, Катару, Кувајту, Оману, Саудијској Арабији , УАЕ и Кипру. Иран је напао и војне објекте у власништву Француске, Велике Британије и Италије.

Подземни тунели

Иран је објавио снимку за коју тврди да приказује подземне тунеле Револуционарне гарде пуне дронова и другог оружја намијењеног нападима на америчке базе у регији. На видеу су видљиви дуги редови беспилотних летјелица пореданих унутар тунела, при чему су неке већ постављене на лансирне рампе. Зидови подземног комплекса украшени су иранским заставама и портретима врховног вође, ајатолаха Алија Хаменеија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.

Најновије вијести из рубрике