Фото: срна
НЕУМ - У Републици Српској ће се значајано интензивирати активности на гасификацији и очекује се да ће Влада Српске данас прихватити међународни споразум предузећа за гасне пројекте ГАС-РЕС-а са "Србијагасом", изјавио је Срни у Неуму вршилац дужности тог предузећа Љубо Гламочић.
Он је указао да Република Српска није велики потрошач гаса и да идеја о гасификацији Српске није нова и да траје око 20 година, али да је, нажалост, овај пројекат пречесто наилазио на препреке, тако да још није реализован. Гламочић је истакао да су посебно завршетком гасовода "Турски ток" оживљене идеје започете још 2002. године кроз пројекат "Сава", затим изградњу "Јужног тока" 2012. године, те изградњом "Балканског тока" све активности враћене су на почетак и од 2019. године поново се воде озбиљне припреме ГАС-РЕС-а са стратешким партнером "Гаспромом", који је био партнер и у "Јужном току".
Он је подсјетио на посјету из септембра прошле године предсједника Владе Републике Српске Радована Вишковића Санкт Петербургу, гдје је разговарано са представницима "Гаспрома", када је дошло до интензивирања свих тих иницијатива и отпочињања активности на реализацији како изградње гасовода тако и одређених гасних пројеката у смислу производње топлотне и електричне енергије.
"Послије тога, одржали смо неколико видео-конференција са представницима Гаспрома и дефинисали услове око израде студије, као првог корака, и ту активност би требало да одради Гаспром, а ГАС-РЕС је доставио све техничке улазне податке, тако да смо у фебруару добили оквирни концепт изградње гасовода", напоменуо је Гламочић. Он је рекао да су, нажалост, посљедња дешавања на глобалном плану привремено одгодила, односно пролонгирала наставак тих активности.
Гламочић је изразио наду да ће се ситуација у вези са украјинском кризом што прије ријешити и поново створити услови за озбиљан наставак припрема за гасификацију Републике Српске. Он је подсјетио да су ГАС-РЕС и "Србијагас" на партнерском нивоу потписали споразум заинтересованих страна, који је предуслов за потписивање међудржавног уговора Србије и БиХ.
"Ту се ради о преласку границе и усклађености са законом о потписивању међудржавних уговора и данас би Влада Републике Српске требала да усвоји приједлог текста тог међудржавног споразума, те да га упути у Савјет министара, а потом да о свему одлучују парламент и Предсједништво БиХ", навео је Гламочић. Пошто је ријеч о изградњи јужне интерконекције, додао је он, за овај пројекат заинтересована је и Федерација БиХ /ФБиХ/ на дионици према Посушју и даље према Травнику и Сарајеву.
"Са Гаспромом смо направили мапу пута која садржи јасне рокове, циљеве и носиоце активности практично до завршетка изградње гасовода и одређених енергетских објеката, тако да би до 2026. године те наше оптимистичке активности требале да буду завршене", рекао је Гламочић. Према његовим ријечима, пројектована цијена гасовода кроз Републику Српску, од Бијељине до Новог Града, износи око 200 милиона евра, што укључује и одређене конекције према Броду и ФБиХ и изградњу локалних гасних мјерних станица, али ће коначна вриједност пројекта зависити и од кретања цијена и свеукупног стања на гасном тржишту.
Гламочић, који учествује на "Енергетском самиту 2022" у Неуму, пренио је да се на данашњем панелу о диверзификацији извора снабдијевања природним гасом Републике Српске и БиХ разговарало како поспјешити и повећати потрошњу гаса, с циљем декарбонизације, која је планирана да се у појединим земљама оконча до 2035. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.