Ги Докендорф, предсједник Међународног комитета Маутхаузен за Глас Српске: Јасеновац није био радни, него логор за истребљење

Јасеновац је био логор за истребљење људи, а не радни логор. Сваки облик историјског ревизионизма је опасан, јер ревизионисти често започињу са релативизацијом злочина, а ако њихове тврдње наиђу на отпор у потпуности негирају злочине против човјечности, каже за "Глас Српске" предсједник Међународног комитета Маутхаузен Ги Докендорф.

* ГЛАС: Недавно сте боравили у Београду и на састанку са српским званичницима изражена је забринутост због покушаја прекрајања историје од стране појединих званичника Хрватске који континуирано настоје да логор смрти Јасеновац представе као радни логор. Колико је опасно играње са таквим квалификацијама?

ДОКЕНДОРФ: Сваки облик историјског ревизионизма је опасан, јер покушава лажирати историју или минимизирати патњу великог броја људи у прошлости. Јасеновац је био концентрациони логор и логор за истребљење људи и није био радни логор. Њиме нису управљали њемачки нацисти већ усташе. Не треба заборавити и разлике у броју жртава који наводе хрватски и српски званичници. За одређен временски период и према наводима неких група жртава, овај логор би се такође могао назвати логор смрти или логор за истребљење. Ова категоризација се примјењује за концентрациони логор Маутхаузен, јер је за неке групе у одређеном периоду шанса за преживљавање била нула одсто и убијани су одмах по доласку.

* ГЛАС: Шта може донијети прекрајање историје и како се томе супротставити?

ДОКЕНДОРФ: Међународни комитет за Маутхаузен позива сваког ко другачије тврди да консултује истакнуте историчаре или независне организације које су посвећене очувању сјећања као што су Јад Вашем или Меморијални музеј холокауста у САД. Негирање холокауста је кривично дјело у многим земљама и увреда и за жртве, преживјеле и за све нас. Главна лекција одржавања комеморација је да морамо учинити све што је у нашој моћи да спријечимо да се ове ужасне ствари понове, а историјски ревизионизам покушава да то подрије. Међународни комитет за Маутхаузен је чврсто против политизације жртава или повезивања значаја оваквих мјеста са великим или "малим" бројем жртава. Није круцијална ствар да ли је 100.000 или "само" 30.000 људи убијено у Јасеновцу. Свака жртва је жртва превише.

* ГЛАС: Шта је узрок и циљ покушаја ревизије оваквих историјских догађаја?

ДОКЕНДОРФ: Историјски ревизионизам покушава извршити субверзију наратива колективног сјећања ради политичких циљева. Он често покушава осликати починиоце масовних звјерстава и злочина против човјечности као жртве. То се често ради из политичких разлога као што је покушај добијања подршке за одређену политичку партију, али и зато што људи сматрају прошлост сувише болном за прихватање и разумијевање.

* ГЛАС: Да ли постоје такве тенденције и када је ријеч о логору Маутхаузен?

ДОКЕНДОРФ: Суочавали смо са покушајима релативизирања или негирања ужасних злочина који су се десили у Матхаузену. У случају Маутхаузена смо имали искуства да се називањем концентрационог логора "радним логором" умањује степен звјерстава тог мјеста и злочина који су се тамо десили. Наш став је сасвим јасан - називањем концентрационог логора "радним логором" се понавља нацистичка реторика и скрива права сврха концентрационог логора Маутхаузен.

* ГЛАС: Директор Центра "Симон Визентал" у Јерусалиму Ефраим Зуроф казао је да једном када смање обим злочина сљедеће је да их у потпуности негирају. Дијелите ли то мишљење?

ДОКЕНДОРФ: Наравно, јер историјски ревизионисти често започињу са релативизацијом злочина из прошлости. У ствари, они тестирају реакцију људи. Ако њихове тврдње не наиђу на отпор, онда се осјећају ојачаним да у потпуности негирају злочине против човјечности. Из тих разлога је важно да се остане будан и да се устрајаним ставом и дјеловањем супротставимо било којим покушајима ревизионизма.

* ГЛАС: Каква се порука може извући из тога што представници Срба и Јевреја, као двије заједнице чији су преци поднијели највећу жртву у Јасеновцу, више не присуствују комеморацијама, јер се у Хрватској настоје релативизовати, умањити, па и негирати злочини?

ДОКЕНДОРФ: Српске и јеврејске заједнице су изразиле јаку резерву према тренутном начину бављења историјом Другог свјетског рата у Хрватској. Важно је да њихова забринутост буде узета у обзир и да буду у могућности да учествују у комеморацијама. То је у свачијем интересу.

* ГЛАС: Колико је тежак и важан задатак отргнути од заборава жртве и сачувати њихова имена и презимена?

ДОКЕНДОРФ: Означавање имена жртава, да би их се сјећали, представља само дио онога што треба урадити, јер морамо се сјећати њихових животних прича и прича преживјелих масовних звјерстава. Колективно сјећање је комплексна дисциплина која се развија, како у академском смислу, тако и у смислу јавне политике. Из поштовања према жртвама, оно никада не треба бити инструментализовано у политичке сврхе.

Конференција у Београду

* ГЛАС: Са званичницима Србије сте разговарали о припреми међународне конференције која ће бити одржана у Београду у септембру ове године. Који су њени циљеви?

ДОКЕНДОРФ: Радна конференција је редовни јесењи састанак Међународног комитета Маутхаузен који сваке године организује друга држава чланица. Пошто је посљедњи састанак у Београду био 1964. године, радо смо се одазвали позиву нашег српског члана Тамаре Ћирић. На овим састанцима расправљамо и припремамо наше пројекте и годишњу комеморацију поводом ослобођења концентрационог логора Маутхаузен. Други и подједнако веома важан дио састанка је да се научи више о земљи домаћину у контексту концентрационих логора и периоду Другог свјетског рата. То значи да намјеравамо посјетити нека меморијална мјеста као што је Бањица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.