Фото: Гери Робинс: Јавни емитери се морају држати високих стандарда
Моје колеге су потврдиле да програм емисије "60 минута" користи екстремно агресиван стил новинарства, који је често попраћен неумјереним, непрофесионалним или на други начин неумјереним језиком, док се наизглед спроводи без обзира на националне идентитете. Уопштено гледано, нагласио бих да је функција медија да се понашају као чувари јавног интереса и посматрачи активности владе.
Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ Гери Робинс.
Он је додао да медији, посебно јавни сервиси, морају имати одговорност и поштовати високе критеријуме професије.
* ГЛAС: Како видите ситуацију у медијима у БиХ?
РОБИНС: Темељ сваког демократског друштва су добро информисани грађани, који могу бирати будућност своје земље на основу тачних информација. Да би се обезбиједио такав приступ информацијама, медији морају бити објективни, одмјерени и активни. Медији у БиХ су сигурно активни. И они који читају новине, као и они који прате ТВ, имају приступ врло разноликим изворима информација. Нажалост, ови извори пречесто служе као ускостраначки гласови појединачних националних заједница, политичких странака и других, и често користе неодговорне, сензационалистичке, увредљиве чланке и емисије, које чак шире и мржњу. Сви медији би требало да теже да одрже објективнији приступ. Недостатак одмјерености и праведности посебно забрињава када је ријеч о јавно финансираним средствима емитовања, која се морају држати виших стандарда.
* ГЛAС: Како гледате на језик мржње на ФТВ, посебно у емисији "60 минута" (бандити, криминалци, Србо-четници и томе слично).
РОБИНС: Моје колеге су потврдиле да програм користи екстремно агресиван стил новинарства, који је често попраћен неумјереним, непрофесионалним или на други начин неумјереним језиком, док се наизглед спроводи без обзира на националне идентитете. Уопштено гледано, нагласио бих да је функција медија да се понашају као чувари јавног интереса и посматрачи активности владе.
* ГЛAС: Неки медији у ФБиХ, већ више од двије године, шире мржњу кроз своју кампању против Републике Српске и јавних личности, увредљиво и без поштовања стандарда. Како регулисати ову област?
РОБИНС: Вријеђања и неистине су заиста неприхватљиви, али ово су проблеми који су присутни у оба ентитета. Сви медији би требало да имају одговорност, промовишући високе стандарде новинарске етике, и да критикују кршење тих стандарда чак и када те прекршаје врше новинарски или политички савезници. Савјет за штампу ради на принципу саморегулисања, што је прихваћен приступ за већину земаља са дугом традицијом слободе штампе. Као што сам раније навео, озбиљнији проблем се односи на средства јавног емитовања. Тренутни застој око питања директора РAК илуструју тешкоће, и значај, одржања политичке независности у медијима.
* ГЛAС: Како гледате на рад медија у РС?
РОБИНС: Медији у РС имају корист од чињенице да је завршена реформа ентитетског јавног емитовања - Радио-телевизије РС.
Међутим, медији из РС се морају борити против пада њихове независности и одупријети се изазову да постану портпароли једног политичког гледишта. Неки посматрачи говоре о једнообразности ставова у медијима у РС и узнемирујућем тренду ка самоцензури.
* ГЛAС: По Вашем мишљењу, да ли је реформа судства у БиХ била успјешна?
РОБИНС: Рад на реформи судства се још увијек одвија. БиХ може бити поносна колико је одмакла у кратком периоду, али тамо гдје су у првобитним реформама остале празнине или су биле неуспјешне, органи БиХ треба да допуне и даље развију систем. Током 2008. године десила су се два значајна искорака: Стратегија реформе судског сектора и Државна стратегија за процесуирање ратних злочина. Израђене су и вођене од стране домаћих органа, и оне су посебно значајне јер је реформа судског сектора кључ на бх. путу ка европским интеграцијама.
Нажалост, још увијек постоји неслагање унутар БиХ о изводљивости стратешких реформи, попут јединственог финансирања судства, усвајања јединственог кривичног и цивилног закона, и успостављања врховног суда БиХ. У вези са посљедњим, јавни извјештај Мисије, на путу ка усаглашеном спровођењу важећег закона, позива на врховно судско тијело са овлашћењем да осигура јединствено спровођење и тумачење различитих кривичних закона који се примјењују у судовима у БиХ. Ова питања би требало уврстити у дискусије о уставној реформи.
Такође бих нагласио да одрживост реформи зависи од ангажмана цивилног друштва, које је до сада било слабо. То одражава и доприноси ниском нивоу повјерења јавности у судство. Судски органи, министарства правде, заједно са члановима цивилног друштва, требало би да идентификују и прошире области дјеловања.
* ГЛAС: У којој мјери политичко и економско лобирање утиче на судство?
РОБИНС: Да би се одржао ауторитет и јавно поштовање закона, судије и тужиоци на свим нивоима морају бити – и морају бити виђени да су – способни да раде свој посао независно од таквих утицаја. Државни и међународни стандарди тако налажу. Забринути смо за недавне политичке нападе на независност судства. Бедем од свих тих напада је Високо судски и тужилачки савјет, којем је повјерено да излаже и осуђује покушаје за недолично утицање на судије и тужиоце.
* ГЛAС: Један лист недавно је објавио наводни телефонски разговор између главног тужиоца Милорада Барашина и премијера РС Милорада Додика. Да ли ико прислушкује главног тужиоца и да ли постоји налог за то?
РОБИНС: Мисија нема информација о поменутим тврдњама.
* ГЛAС: Званичници РС у заједничким институцијама тврде да их прислушкују паралелни центри у институцијама и параобавјештајне структуре. Имате ли Ви податке о томе?
РОБИНС: Не.
Забринут сам клеветама, пријетњама и насиљем усмјереним против новинара. Покушаји застрашивања и ућуткивања оних који су одговорни за слободну размјену идеја путем медија немају мјеста у демократском друштву и заслужују осуду свих који желе мирну и стабилну БиХ. Понекад новинари плаћају веома високу цијену због обављања ове функције. Били су нападани, киднаповани или чак убијани. Захваљујући храбрости појединих новинара током година, медији су се показали као моћна сила у расвјетљавању неправедних, неразумних или чак илегалних активности оних који су на власти.
* ГЛAС: Колико су основане приче о наоружавању у БиХ?
РОБИНС: Мисија ОЕБС-а у БиХ прати ове извјештаје, али није у позицији да их потврди. Закон мора управљати посједовањем наоружања, а истраживање UNDP-а из 2004. године је показало да је 16 одсто грађана нелегално посједовало оружје. Такво илегално оружје представља озбиљну пријетњу за безбједност грађана БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.