Геополитички заокрет Монголије

Монголија је за сада посматрач у Шангајској организацији за сарадњу, а не њена пуноправна чланица, али је на састанку ове организације, која је претходила самиту БРИКС-а, руски премијер Михаил Мишустин са ентузијазмом говорио о монголском пројекту "Степског пута".

Пројекат "Степски пут", на монголском "Талин зам", представља "унапређење економских коридора" између Русије и Кине. Али, то је прије свега огроман економски добитак за саму Монголију. Не треба ни трошити ријечи на значај Монголије кроз историју, а и сада, у повезивању евроазијског континента путем копнених саобраћајница. То је дио слагалице који је до сада недостајао.

У тексту за портал "Фондација стратешке културе" бразилски аналитичар Пепе Ескобар назива овај пројекат управо "фасцинантним". 

Заправо, Монголи су још 2014. године дошли на идеју о "Степском путу". Овај пројекат за будућност Монголије и читаве Евроазије садржи "Пет великих путева" и представља прави "лавиринт транспортне и енергетске инфраструктуре, који ће се изградити инвестицијама од најмање 50 милијарди долара".

То укључује транснационални ауто-пут, дуг приближно хиљаду километара, који повезује Русију и Кину, преко хиљаду километара електрификоване жељезничке инфраструктуре, проширење Трансмонголске жељезнице од Сухбатара на сјеверу до Замин Уда на југу, као и нове нафтоводе и гасоводе кроз Монголију.

"Монголски премијер Ојун Ердене Лувсанамсрај био је ентузијастичан барем колико и Мишустин када је изјавио да је Монголија већ финализирала 33 пројекта 'Степског пута'", додаје Ескобар.

Наравно, ови пројекти су усклађени са руским трансевроазијским коридором, који укључује Транссибирску жељезницу, Трансманџурску жељезницу, Трансмонголску жељезницу и Бајкалско-амурску магистралу. 

Путин као рок звијезда у Улан Батору

У јулу, на самиту ШОС-а, руски предсједник Владимир Путин и његов монголски колега Ухнагин Хурелсух су разговарали о овом пројекту, а затим је Путин, у септембру прошле године, посетио Монголију, на 85. годишњицу заједничке совјетско-монголске побједе над Јапанцима на ријеци Халхин Гол.

Подсјетимо се, тада је Европска унија, увијек ревносна у вазалском служењу Вашингтону, "изразила забринутост због посјете руског предсједника Владимира Путина Монголији", али су Монголи, како је на телеграму каналу написао замјеник предсједника Савјета безбједности Русије Дмитриј Медведев, "отјерали дођавола и Међународни кривични суд и европске дегенерике", пише РТ Балкан.

"Путин је тада", додаје бразилски аналитичар, "дочекан као рок звијезда".

Такође, Путин је позвао монголског предсједника на предстојећи самит БРИКС-а у Казању, што је смјеста прихваћено.

Све то има дубоки и јасан геостратешки смисао. Монголија је земља смјештена између Русије и Кине. Површину од 1.564.116 квадратних километара настањује популација од свега три милиона, од којих готово половина живи у главном граду, Улан Батору. Заправо, без обзира на територијалну величину, Монголија је патуљак смјештен између два џина, а то у великој мјери предодређује њену геополитичку судбину.

Осим тога, Монголија располаже и са огромним природним ресурсима. Њене резерве уранијума процјењују са на 1,3 милиона тона, а ријетких метала на невјероватних 31 милион тона.

Попут Србије, и Монголија сада трпи велики стратешки притисак Колективног запада. Међутим, и Русија и Кина третирају Монголију као равноправног а не као потчињеног партнера. Уз то, Москва може да обезбиједи енергетску безбједност свог сусједа. Русија снабдијева горивом нови међународни аеродром "Џингис кан", а руска компанија "Росатом" гради нуклеарну електрану у Монголији. 

За геполитички заокрет Монглије кључан је био рат у Украјини

Пекинг је недавно оцијенио да је "Степски пут" комплементаран и "веома конзистентан" са кинеским пројектом "Појас и пут" (БРИ), а то је примјер синергије и "сарадње у којој сви добијају".

Како за сајт "Дипломат" примјећује професор на Поморској школи и научни сарадник у Вашингтону на Институту за мир и дипломатију Џефри Ривс, до сада је Монголија водила политику "трећег сусједа", чији је за циљ био да се удаљи од Кине и Русије и да остварује директне контакте са државама попут Индије, Јапана, Јужне Кореје и, наравно, САД. Кључни елемент ове стратегије било је прихватање "капитализма слободног тржишта".

Међутим, економски либерализам проузроковао је цвјетање корупције, интензивно уништавање животне средине и довео до слома традиционалне гране пољопривреде – сточарства.

Током протекле деценије, стратегија "трећег сусjеда" је доведена у питање, пошто су Русија и Кина продубљивале сарадњу у безбjедносним и економским питањима, у широком луку заобилазећи Монголију. Земља је све брже губила и економски и политички суверенитет.

Сада велики број Монгола, наставља Ривс, одбацује принципе слободног тржишног капитализма", прихватајући као пожељну и неизбjежну економску интеграцију са Кином и Русијом. Отуда пројекат "Степског пута": пројекат стварања "трилатералног економског коридора". Осим тога, трговина Монголије са Русијом и Кином показује да је економска будућност ових земаља тijесно повезана.

Ипак, кључан за геополитички заокрет Улан Батора био је рат у Украјини, примjећује Ривс. Монголија се одупрла притиску САД и Европе да осуди Русију и одлучила да остане неутрална, а то је став који дијели са великом већином азијских земаља.

Битни разлози за неутралност Монголије су схватање пријетње од проширења НАТО-а, уочавање чињенице да Украјина сноси одговорност за почетак рата, као и жеља Улан Батора да одржи добре односе са Москвом, напомиње амерички експерт.

Монголски стратези су почели да увиђају да су геополитика и геоекономија веома значајне, па чак и пресудне одреднице. Монголија ће можда наставити неку врсту контаката са западним државама, закључује Ривс, али ће то чинити са далеко више опреза него до сада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.