Гдје су границе бивших YU република?

Београд - Ни 20 година од распада СФРЈ, бивше републике не знају гдје су им тачно границе. Србија још нема дефинисане међе са Хрватском, Црном Гором и БиХ, пишу Новости.

Од Пиранског залива до Дунава, од Уне до Превлаке, ни двије деценије откако је свако кренуо својим путем, бивше републике Титове Југославије не знају гдје им се тачно протежу границе. Воде се игре без граница.

Србија ни данас нема међународним уговором дефининисане међе са Хрватском, Црном Гором и Босном и Херцеговином. Гдје ће се повући црта у Пиранском заливу, Загреб и Љубљана рјешење траже уз помоћ међународних арбитара, а то ће, на крају, можда бити начин да се Хрватска коначно разграничи са БиХ, Србијом и Црном Гором.

Београд са Хрватском и БиХ води преговоре о границама, а са Црном Гором и Македонијом разговори нису ни почињали због признавања независности Косова. Поводом одређивања границе на Дунаву са Хрватском, како нам је рјечено у Министарству спољних послова Србије, Међудржавна дипломатска комисија посљедњи пут се састала у Београду септембра прошле године, а од тада хрватска страна, која као домаћин треба да закаже наредни састанак, није иницирала рад Комисије.

На претходним сусретима није се нашао заједнички језик. Србија овдје полази од одлуке из 1945, по којој је граница Војводине (СР Србије) према Хрватској одређена Дунавом од мађарске границе до Илока. Од 1945. до 1991. године та граница није измјењена ниједним другим законом.
Хрватској ово не одговара јер је, због промјене тока Дунава, око 10.000 хектара земљишта које катастарски припада Хрватској остало на српској страни. И Србија на хрватској обали има своје земљиште, али је оно мање - око 3.000 хектара. Уколико међудржавна комисија не дође до рјешења, као опције преостају: арбитража или одлазак пред Међународни суд правде.

“У случају арбитраже стране могу да се договоре око једног арбитра или да, као у случају Хрватске и Словеније око Пиранског залива, свака страна изабере по једног, а да трећи арбитар буде независни. Други пут је одлазак пред Међународни суд правде, и то се ради уз договор држава”, каже Владимир Ђерић, који је био адвокат у поступцима пред међународним судовима, и додаје да такви поступци знају да трају годинама.

Милорад Пуповац, предсједник спољнополитичког одбора хрватског Сабора, каже за да ће за рјешавање питања граница бити потребни сусрети водећих људи у владама или предсједника Хрватске и Србије.

“С обзиром на то да Србија и Хрватска нису ушле у дубљу фазу преговора, тешко је говорити на који начин ће ово питање да се реши”, каже Пуповац.

У случају разграничења БиХ и Србије спорни су дјелови око хидроцентрала Зворник и Бајина Башта, дио пруге Београд - Бар која око 12 километара прелази преко територије БиХ, локације око брана, а Србија инсистира да граница не прјесеца виталне објекте и инфраструктуру, односно да они у цјелини остану на територији државе чијим су средствима изграђени. Наставак рада међудржавне комисије очекује се ускоро.

Што се тиче Хрватске, она без граничног договора са Босном, тешко да ће моћи да изгради Пељешки мост који би рјешио проблем подјељености хрватске територије на два дијела. По неким виђењима у БиХ, Пељешки мост Босни угрожава суверенитет на мору, због чега се, чак, помињу и тужбе међународним судовима. Спорна су и два мала острва уз полуострво Клек - Велики и Мали Шкољ која су по уговору из 1999. између Загреба и Сарајева припала БиХ, али овај споразум хрватски Сабор није ратификовао.

Двије државе имају отворено питање и на копну код Костајнице, гдје има примјера да је људима кућа у једној држави, а башта у другој. Ту су, међутим, власти Републике Српске јасно поручиле да на њихову сагласност може да се рачуна само ако гранична црта прође средином ријеке Уне.

Хрватска је са Црном Гором 2002. успоставила привремени режим на спорној граници код Превлаке и у неколико наврата се помињала могућност да Међународни суд правде или Међународни суд за право мора, арбитрирају око трајног решења.

“Крпљење” граница бивших република, неће нужно погурати ни улазак Хрватске у ЕУ јула слиједеће године, јер је Брисел на неки начин Хрватској већ прогледао кроз прсте.

“У начелу, ЕУ не прихвата државе са нерешеним питањима граница, али је са Хрватском споразум о приступању потписан иако је она имала отворена питања са Словенијом, Србијом, БиХ и Црном Гором. Словенија је инсистирала да се проблем реши пре уласка Хрватске у ЕУ, али је Хилари Клинтон наложила да се ово питање препусти арбитражи”, каже Предраг Симић, професор Факултета политичких наука у Београду.

Симић сматра да би уз обострану политичку вољу граница Србије и Хрватске на Дунаву могла да се ријеши компромисно и да се тако избјегне да једно отворено питање између ове двије земље рјешавају адвокати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.