Гдjе се скривао Младић и зашто је Русији био важан

У књизи "На трагу крвника' новинара и уредника спољне политике "Гардијана" Џулијан Боргер истиче се јака улога Русије у скривању Ратка Младића.

Боргер као некадашњи дописник "Гардијана" с Балкана у књизи је детаљно описао лов на Ратка Младића и Радована Караџића, као и позадину хапшења и изручења Слободана Милошевића Хашком трибуналу.

"Гардијан" је по објављивању књиге објавио дио који говори о бијегу и скривању Ратка Младића у Србији од 1997. до 2011. године.

Главна теза текста је да се Младић пуних 14 година скривао у Србији и да је током већине тог периода, поготово на почетку, иза себе имао логистичку и финансијску подршку југословенске војске и одређених појединаца у БИА.

На почетку свог живота у бјекству до пада и изручења Слободана Милошевића (2001.) Хашком трибуналу Младић је живио селећи се од војних одмаралишта и ловишта до свог дома на Кошутњаку, преноси "Јутарњи лист".

Дане је проводио с 'војним друговима', играјући шах и стони тенис, док је у Београду често био виђен у ресторанима и на фудбалским утакмицама.

Када је у Београду дошло до смкене власти, врокеме лагодног живота на отвореном је престало.

Србија, тада још у државној заједници с Црном Гором, донијела је закон о сарадњи с Хашким трибуналом и Младић је побјегао из Београда у војну базу Крчмар крај Ваљева, из које га је држава, под пуном војном пратњом, једва преселила на другу локацију. У том тренутку се његова логистичка подршка преко ноћи с готово цијеле војске свела само на бивше, њему подређене заповеднике из рата. Младић се преселио у стан на Новом Београду и из њега је излазио само у шетње са својим сином Дарком. Постао је врло опрезан, чак и параноичан, а од својих је помагача захтјевао мноштво ствари, од топлог млијека и меда свако јутро до искључиво свјежих намирница које су куповали на различитим локацијама како не би били сумњиви, наводи се у књизи.

Када је 2003. убијен премијер Зоран Ђинђић, покренута је акција Сабља у којој је ухапшено више хиљада људи и Младић се у паници наводно склонио у београдски кварт Топчидер, познат по војним баракама и мноштву тунела ископаних још за вријеме Тита.

Упркос пријетњама, живот за Младића био је све тежи - 2005. боравио је у Улици Јурија Гагарина у Београду када је крајем године ухапшен његов главни помагач Јово Ђого и осам других особа које су помагале у његовом скривању. Младић је наредне године побјегао у стан свог рођака Крсте Јегдића у Београду, из ког га је овај "преселио" у насеље Мала Моштаница, недалеко од Београда.

Тамо га је исте године тражила БИА, али су током операције бучно претраживали погрешну кућу, док је Младић гледао из комшилука и побјегао. Један страни истражитељ који је био укључен у лов на Младића тврди да је акција била или монументално глупа или намјерно смишљена како би се направио шоу за главну хашку тужитељку Карлу Дел Понте.

У дијелу књиге који је "Гардијан" објавио описује се зашто Младићеви помагачи и породица никада нису одали његову локацију. Боргер тврди да су моћног заштитника имали у ФСБ-у, руској тајној служби која је Младића штитила због повезаности Москве са Србијом, али и због страха да би могао да проговори о руској подршци Републици Српској током рата у БиХ.

Миодраг Ракић, човјек који је био челу потраге за Младићем, испричао је аутору како би се одвијале ствари када би се приближили некој од особа из Младићевог круга:

"Сваки пут када бисмо неког од њих готово наговорили на сарадњу, позвали би их у руску амбасаду из које би се вратили престрашени, без жеље да нам помогну".

Ракић сматра да су Руси Младићевим помагачима редовно исплаћивали одређене своте новца како би им олакшали скривање генерала оптуженог за ратне злочине. И сам се Ракић суочио с претњама - када је 2008. године у тајности путовао у Хаг да би на једном састанку разговарао о случају Младић, на повратку га је дочекао један од српских обавјештајаца одан Младићу и упозорио га да ће му породица бити угрожена ако буде сарађивао с Хашким трибуналом. Када је Ракић негирао да је био у Хагу, дотична му је особа написала имена свих људи који су били на састанку, укључујући њихов распоред око стола. Од тада до своје смрти у 2014. (од рака), Ракић је увијек био у пратњи најмање два чувара.

Након тог догађаја, Ракић је био увјерен да само ФСБ има потенцијал да продре тако дубоко у Хашко судиште те је с тим закључком 2010. у Москви суочио и Николаја Патрушева, бившег шефа ФСБ-а и секретара руског Вијећа безбједности. Патрушев је одговорио да је заштита Младића наложена из виших кругова - будући да је у Кремљу од њега више позициониран био само Владимир Путин, могао је мислити само на њега, наводи се у тексту.

"Разговараћу са шефовима и видети шта може да се уради", рекао је Патрушев Ракићу. Што год да је рекао, уродило је плодом јер су Руси недуго потом престали да чувају леђа Младићу.

Ратко Младић ухапшен је 2011. године у трошној кући у селу Лазареву, физички само љуштура грдосије од човјека који је некад био. Наводно је преживио срчани удар, али није отишао у болницу из страха да га не ухапсе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.