Формирање радне групе за измјену Изборног закона БиХ запело на првом кораку: Опозицији одшкринута врата

САРАЈЕВО - Прва званична парламентарна расправа о формирању нове интерресорне радне групе за измјену домаћег изборног законодавства потврдила је раније сумње да тај посао неће ићи ни лако ни брзо јер за опозицију на нивоу БиХ није прихватљиво да Изборни закон мијењају само странке које чине Савјет министара, а показало се да ни у већини не мисле исто о овом питању.

Прича је отворена на сједници Представничког дома Парламента БиХ која је окончана у уторак увече, а пред посланицима нашао се приједлог који је утврдио Заједнички колегијум оба парламентарна дома према којем би се у том тијелу нашли по три посланика и делегата из СНСД-а, ХДЗ-а БиХ и СДА, те три представника Савјета министара БиХ. Приједлогом није предвиђено да, као у ранијим сазивима радних група, активни чланови буду и чланови Централне изборне комисије (ЦИК), првенствено због тога што СНСД и ХДЗ БиХ не прихватају садашњи састав ЦИК-а јер, како понављају, дио чланова није изабран на легалан и законом предвиђен начин. 

Након дуже расправе, дом је усвојио закључак да се не гласа о приједлогу закључка о оснивању Интерресорне радне групе, него да се сви приједлози закључака које су упутили посланици прослиједе Заједничком колегијуму оба дома на разматрање и изјашњење.

Током расправе смјењивали су се аргументи “за” и “против” тога да ЦИК има представнике у радној групи, а не да само буде консултован по потреби те о томе да то тијело треба да буде проширено и са представницима свих странака које партиципирају у Парламенту БиХ.

Алма Чоло из СДА, која је предложена за члана нове радне групе, сматра да ЦИК најбоље познаје изборна права и недостатке те да би требало да имају своје представнике. Негодовала је и јер нису наведени задаци чланова, те потврдила да нема консензуса о учешћу ЦИК-а. Ипак, није предложила улазак чланова ЦИК-а, али јесте представника опозиционих странака.

Џенан Џонлагић из ДФ-а је рекао  да треба упутити позив ЦИК-у да достави приједлог чланова. Мирко Шаровић из СДС-а је оцијенио да је предложени пут лош, да је ријеч о системском закону за који је треба консензус свих. Бранислав Бореновић из ПДП-а сматра да је стварна намјера да се ништа и не уради те да избори 2022. буду по старим, лошим правилима. Борјана Кришто из ХДЗ-а је поручила да је ЦИК није легалан, да неће прихватити да буду чланови групе, а да се о свим другим стварима може разматрати.

На сједници је био приједлог и да у причу укључе и националне мањине јер се једна од потребних измјена односи на њих, те да је потребно дефинисати јасан рок у којем треба предложити измјене и допуне Изборног закона, али и да сједнице радне групе буду јавне.

Шефица Клуба посланика СНСД-а Сњежана Новаковић Бурсаћ истакла је за “Глас Српске” да је Дом, на крају, направио добар потез.

- И за СНСД је прихватљиво да опозициони посланици треба да учествују у раду, али је потребно видјети детаље како не би имали прегломазно тијело и могуће друге проблеме. Кључни камен спотицања је политички договор у ФБиХ, а када је ријеч о ЦИК-у, нови састав је нелегалан, дио кадрова није ни стручан, тако да не видимо чему би могли и допринијети - закључила је.

Нова сједница дома је планирана за другу половину априла.

Кафане и резиденције

Саша Магазиновић (СДП) је подвукао да Изборни закон није страначки, већ закон БиХ те да нема потребе за вечерама са представницима ЕУ.

- Овдје треба да се преговора, а не по кафанама и резиденцијама - истакао је Магазиновић који је неколико пута поновио да је ЦИК увијек политичко, а не независно тијело те да, ипак, морају бити дио радне групе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.