Фирме се не стиде милионских дугова

Бањалука - Највећи дужници за порез на додату вриједност (ПДВ) годинама су углавном иста предузећа, која своје вишемилионске обавезе непрестано увећавају, док, с друге стране, дугове измирују они који најмање дугују.

Показао је то најновији списак дужника који је објавила Управа за индиректно опорезивање (УИО) БиХ из којег је видљиво да десет првих мјеста заузимају исте компаније и институције као и у јануару 2014. године, када је УИО списак први пут јавно објавио.

Иако је укупан износ дуговања значајно умањен, десет највећих дужника за ПДВ дуг је у овом периоду повећало за готово 17 милиона КМ, односно са 61,25 на 78,14 милиона марака. Највеће гомилање дуга видљиво је код предузећа "Грас" Сарајево, које је почетком 2014. било четврто на листи са 6,68 милиона КМ неизмирених обавеза по основу ПДВ-а, а које је данас са чак 16,24 милиона марака убједљиво највећи дужник.

Други на листи, која је објављена 1. августа, јесте "МБ-Кекеровић", највећи дужник из 2014. године. Ова фирма из Лакташа за нешто више од двије и по године дуговања је повећала за 1,5 милиона марака.

Као и 2014. године, и на најновијој листи међу десет највећих дужника за ПДВ су Републичка дирекција за робне резерве, "Ђуша" Фојница, МАСС Бијељина, "Елипса" Посушје и "Осмекс" из Сарајева, који су такође повећали своје дугове.

Портпарол УИО Ратко Ковачевић каже да је ефекат јавног објављивања дужника постојао само код дужника који су имали мањи износ дуговања, јер они нису хтјели да се нађу на листи па је у том смислу било доста уплата.

- Готово никаквог ефекта није било код великих дужника. Нама је циљ број један био транспарентност, да сви уредни порески обвезници виде ко то не измирује своје обавезе и с ким могу да имају посла. Тај циљ је испуњен. Прије саме објаве било је доста уплата оних који нису дуговали велике цифре, из разлога да се не би нашли на тој листи - каже Ковачевић.

Тренутна дуговања износе 350 милиона марака и она су у даљем поступку принудне наплате.

- Ти подаци показују да се ради о импозантној успјешности наплате дуговања - каже Ковачевић.

У протеклом периоду обрачуната је и законска затезна камата у износу од 91 милион, од чега је до сада наплаћено 68 милиона КМ.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да код одговорних пословних људи важи правило да је врло непопуларно бити на листи дужника и да углавном мање фирме учине велики напор да се не би на њој нашле.

- Велики дужници се осјећају моћнима па су својом величином и нивоом дуга довели надлежне у ситуацију да не могу ништа да ураде. Не постоје посебно ефикасни механизми чијом примјеном би били натјерани на плаћање обавеза - каже Павловић.

Акцизе и царине

Слична је ситуација и када је ријеч о дуговањима за акцизе, гдје је десет највећих дужника од почетка 2014. године дуг повећало са 15,26 на 20,24 милиона марака. Највећи дужник и даље је предузеће БОБ-ПРО из Читлука, које је дуг увећало за два милиона марака. Када је ријеч о царинским дужницима, међу десет највећих дужника из 2014. данас су три предузећа чија су дуговања на истом нивоу.

Дуговања за ПДВ (у милионима КМ):

1. август 2016. године

1. Грас 16,24

2. МБ Кекеровић 10,63

3. Републичка дирекција за робне резерве РС 9,22

4. Ђуша 8,41

5. Јанус 7,43

6. МАСС 5,78

7. Елипса 5,72

8. Осмекс 5,37

9. Петрол 4,78

10. Јањош 4,52

1. јануар 2014. године

1. МБ Кекеровић – 9,13

2. Републичка дирекција за робне резерве РС 7,593

3. Ђуша 7,29

4. Грас 6,68

5. Палас груп 6,22

6. Ћурић 5,91

7. Елипса 4,85

8. МАСС 4,69

9. Осмекс 4,51

10. Федерална дирекција робних резерви 4,37

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.