Финансијски подаци ОБA закључани за ревизоре

Бaњaлукa - Обавјештајно-безбједносна агенција (ОБA) БиХ једина је обавјештајна агенција у региону чији финансијски планови не подлијежу ревизији.

У документу “Спољна финансијска ревизија обавјештајних служби у државама чланицама ЕУ и државама регије”, који је израдио Истраживачки сектор Парламента БиХ наведено је да у већини од 23 европске земље, органи задужени за ревизију државних институција, обављају и ревизију обавјештајних служби.

У Црној Гори не постоје никаква ограничења у приступу документима обавјештајне службе, а према Закону о безбједносним службама у Хрватској, надзор над безбједносним службама спроводи Хрватски сабор непосредно и путем одбора надлежног за националну безбједност.

Закон о основама уређења служби безбједности Србије дефинише надзор над радом ових служби коју обавља Народна скупштина Србије непосредно и путем надлежног скупштинског одбора.

Из Заједничке комисије за надзор над радом ОБA су истакли да тренутно у законима у БиХ постоје “непокривени простори”.

Као примјер су навели периодично појављивање тајних података у медијима, док се истовремено ревизија мора “борити” за приступ тим истим подацима.

Као један од могућих модела за рјешавање овог проблема предложено је да се при разматрању буџета одвоје јавни од повјерљивог дијела, односно јавни дио расхода од специјалних фондова.

- Комисију не занима ко су доушници и колико им се плаћа, али је потребно да Комисија квалитетније одради дио посла за који је надлежна - казали су у овој комисији.

Из Канцеларије за ревизију институција БиХ су рекли да се руководе принципима јавности рада, и осигурања увида јавности у финансијско пословање буџетских корисника, те да то приликом ревизије у ОБA није могуће из практичних, безбједносних разлога.

Додали су да ревизија о налазима из ОБA не обавјештава чак ни парламентарне домове.

Подаци којима ревизија има приступ су административне природе, а у “специјалну благајну” и набавке специјалне опреме, немају увид.

Посланик у Представничком дому Парламента БиХ Лазар Продановић рекао је да се мора законом дефинисати који су то сегменти који потпадају под државну тајну у ОБA.

- На тај начин би се зауставиле злоупотребе онога што, у ствари, не би требало да буде третирано као државна тајна, односно финансијских расхода агенције - истакао је Продановић и додао да подаци ОБA треба да буду доступни члановима парламентарне комисије који потписују изјаву да неће износити у јавност ствари за које се процијени да су тајне.

Сједница

Заједничка комисија за надзор над радом ОБA затражила је још у априлу да се закаже посебна тематска сједница, на којој би представници ОБA и Канцеларије за ревизију институција БиХ, нашли рјешење за евентуалне измјене закона које би омогућиле квалитетнију и потпунију ревизију и надзор над повјерљивим финансијским подацима. Ова сједница још никада није заказана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.