Европски парламент припремио нови документ: Резолуција без посљедица по ситуацију у БиХ

БРИСЕЛ - У нацрту резолуције о БиХ коју је израдио Европски парламент, а о којој ће бити ријечи на наредној сједници овог тијела крајем јануара, европски парламентарци су позвали на уставне реформе у БиХ како би се, наводно, боље носила са криминалом и корупцијом.

Ипак, и поред тога што медији у ФБиХ и поједини бошњачки политичари овакве резолуције представљају као услове на европском путу, према мишљењу стручњака, оне не производе никакво дејство и немају обавезујући карактер.

У документу се подстиче “међународна заједница да олакша услове за уставни дијалог под вођством ЕУ, посебно парламената и уз савјетовање са цивилним друштвом”. Наглашава се хитна потреба за уклањањем недостатака у уставном оквиру и напретком у реформама које би БиХ претвориле у потпуно функционалну и инклузивну државу.

Истиче се да институционалне реформе зависе од воље и преданости политичких челника и институција у земљи.

Оваквих резолуција је у времену дејтонске БиХ било много, али иако немају обавезујући карактер, оне се врло често у јавном простору користе за остваривање дневно-политичких интереса или заступање и одбрану појединих идеја које су супротне Дејтонском мировном споразуму.

Исто тијело донијело је 2017. године потпуно другачију резолуцију, у којој се позива на поштовање федерализма, потпуне децентрализације и конститутивности народа. Такође, стриктно је наглашено да Европска унија нема право да одређује какво ће бити уређење БиХ.

Ипак, такву резолуцију нису поштовали ни политичари у БиХ, али ни многе стране дипломате, а уз подршку страних судија у Уставном суду извршени су нови преноси надлежности.

Професор међународних односа Милош Шолаја каже да позиција Европског парламента није таква као у класичном парламентарном окружењу, гдје су одлуке скупштина обавезујуће за све чланове друштва. Како каже Шолаја, резолуције Европског парламента су само тренутни показатељ у којем правцу се креће европско друштво.

- Доношење резолуција је један од главних задатака Парламента, али оне су више савјетодавног карактера или резултат запажања тренутног стања. Оне нису обавезујуће за државе чланице, нити за кандидате, али ни за представнике Брисела - истиче Шолаја.

Бивши министар иностраних послова и предсједник Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу Народне скупштине РС Игор Црнадак каже да овакве резолуције не треба да плаше Републику Српску и да је овакав приступ европарламентараца погрешан.

- Питања борбе против корупције и уставног уређења треба да буду потпуно два одвојена питања и паушалан је приступ да једно условљава друго. Српска треба да јача своје институције, да се одлучније бори против криминала и корупције, али исто тако не треба да се одриче двоентитетског уређења, ентитетског гласања и свих принципа предвиђених Дејтонским споразумом - рекао је Црнадак.

Америка

Амерички Сенат усвојио је сличну резолуцију крајем прошле године поводом 25. годишњице Дејтонског споразума, у којој позивају власти у БиХ да спроведу уставне реформе и охрабрују да “наставе са напорима на путу ка чланству у ЕУ и НАТО-у, уз подсјећање на важност промовисања вјерске, националне, правне и економске једнакости народа у БиХ.

- Сенат охрабрује владу да настави да тежи чланству у НАТО-у и ЕУ и да постиже напредак у рјешавању уставних питања и побољшању економске политике док напредује ка чланству у НАТО-у и ЕУ - наводи се у резолуцији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.