Европске интеграције и нижи нивои власти: Локал у канџама високе политике

БАЊАЛУКА - Пут БиХ ка пуноправном чланству у Европској унији (ЕУ) је званично, упркос растућем песимизму и негодовању дијела јавности, једини правац о којем постоји сагласност између кључних снага на домаћој политичкој сцени, али и поред тога, поједини задаци из званичног Брисела су годинама на чекању. У мору недоумица и отворених питања је и оно шта, у таквој ситуацији, могу да раде локалне заједнице на којима је чак око 60 одсто укупног посла те шта оне имају од цијеле европске приче.

БиХ је закорачила на европски пут прије готово двије деценије. Један од два досадашња највећа искорака је онај направљен у децембру 2022. године, када је ЕУ одлучила да и овој земљи да статус кандидата, мада се и тада чуло да то није заслуга домаћих актера, већ резултат промјена политика Брисела те сукоба у Украјини.

Други помак је забиљежен у марту 2024. године, када је донесена одлука о отварању приступних преговора са БиХ, али без конкретног датума јер, због сложених односа међу странака, али и самог уређења БиХ те обавеза и жеља, пут до договора није лак ни брз.

Сан и јава

Процес европских интеграција подразумијева сложеност и активно учешће свих релевантних нивоа власти унутар државе, њихову међусобну сарадњу и партнерство.

Ситуација на терену је тренутно таква да су нека од кључних питања, која је као приоритет поставила европска администрација, неријешена. Међу њима су Изборни закон, о којем нема сагласности у ФБиХ, као и будућност страних судија у Уставном суду БиХ које у тој институцији не желе српски и хрватски представници.

Посљедње, готово техничко питање које је претворено у озбиљан политички и уставни проблем, је именовање главног преговарача, а надлежност за то је на структурама на такозваном заједничком нивоу власти.

И док на тој адреси раде по принципу "повуци-потегни" те "један напријед, назад пет", на нивоу Републике Српске то иде доста брже. То се посебно, како истичу надлежни, односи на усклађивања у разним областима са правилима ЕУ, а обавеза су, судећи према ставовима, свјесни и на локалу.

Из републичког Савеза општина и градова, наиме, упозоравају да се више од 60 одсто ЕУ легислативе спроводи на регионалном и локалном нивоу те да је од стратешког значаја за јединице локалне самоуправе да се на што бољи и квалитетнији начин припреме за ове процесе.

Савез ће, како пише у брошури у којој се говори и европским интеграцијама, активно радити на подизању свијести запослених у јединицама локалне самоуправе и грађана о процесу придруживања и предстојећим обавезама за јединице локалне самоуправе.

- Локалне власти морају повећати квалитет услуга грађанима ради постизања друштвено-економског развоја. Зато је неопходно искористити могућности које пружа учешће у ЕУ програмима и фондовима. Имајући у виду значај уважавања развојних приоритета локалних власти при програмирању ЕУ средстава, у сарадњи са Савезом ФБиХ активно заступати снажније укључивање оба савеза и локалних власти у процес програмирања ЕУ средстава - поручено је из републичког Савеза уз опаску да ће радити и на унапређивању капацитета локалних власти за коришћење фондова као и учешће у програмима ЕУ релевантним за локалне самоуправе.

Локалне власти морају и да реформишу своју администрацију да би могле да примијене ЕУ стандарде који су имплементирани у законе и друге прописе који транспонују правне тековине ЕУ, а Савез ће, између осталог, активно сарађивати са међународним и ЕУ организацијама попут Конгреса локалних и регионалних власти Савјета Европе, Комитета региона ЕУ, Савеза региона и општина Европе.  

Предсједник Савеза општина и градова Републике Српске Љубиша Ћосић каже да, као једно републичко тијело, доста раде на том пољу и да су доста и успјели.

- Ипак, мислим да је европски пут и даље на дугом штапу и да је то нека врста замајавања. Не видим спремност никога да се озбиљно позабави тиме и да и окупи нас из општина и градова и каже шта ће бити чије обавезе - рекао је за "Глас" Ћосић који је и градоначелник Источног Сарајева.

Кључни закони који су и они животни су, каже, у надлежности ентитета.

- Локални и регионални ниво, у суштини, раде кључне ствари које се односе на европске интеграције, али и обавезе БиХ. Међутим, јављају се приче као што је сада ова у вези са именовањем главног преговарача, а не помиње се ни онај фамозни механизам координације који би требало да буде свето слово за тог главног преговарача - закључио је Ћосић.

Фокус и бенефити

БиХ је 2008. године потписала Споразум о стабилизацији и придруживању, који је ступио на снагу 2015, чиме је формално и кренуо пут евроинтегрисања.

Начелник општине Брод и спољни члан Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу Народне скупштине Републике Српске Милан Зечевић сматра да је у медијски фокус потребно вратити учинак, посљедице, али и начин на који ЕУ интеграције утичу на локалне заједнице.

- Јер када склонимо пажњу са домена високе политике, ипак су наши грађани који живе у тим локалним заједницама крајњи "корисници" и добрих, али и изазовних ствари које овај процес носи са собом - каже Зечевић за "Глас".

Уз, како је навео, очигледни бенефит Шенгенске зоне, односно безвизно путовање у ЕУ, главни покретачки мотив је и приступ заједничком тржишту ЕУ које представља главног спољнотрговинског партнера БиХ и највећег инвеститора у домаћи привредни сектор.

- Процес ЕУ интеграција се понајвише осјетио након што је Хрватска постала чланица ЕУ, јер је одмах дошло до промјене режима граничних прелаза, а будући да је наша копнена граница у највећем дијелу управо са Хрватском,  дошло је до значајних промјена на економском и социјалном плану великог броја локалних заједница које се управо и налазе у граничном појасу - рекао је Зечевић.

Потписивањем ССП-а појавиле су се и бројне могућности прекограничне сарадње те коришћења ИПА фондова, односно инструмената претприступне подршке као званичних видова економског улагања европских средстава према локалним заједницама.

- Сходно томе, сматрам да фокус локалних заједница мора бити управо на пољу јачања својих одјељења, дирекција или одсјека кроз ангажмане и обуке за приступ и израду тих пројектних приједлога. Тај процес доприноси и стварном интегрисању цијеле БиХ на том путу, без обзира на то како се ти процеси одвијају на нивоу високе политике - поручио је Зечевић.

Можда је, како је додао, и највећи проблем на овом путу незаинтересованост ЕУ да у потпуности схвати политичку структуру и организацију БиХ, што значи да евроинтеграције не могу имати једнообразан принцип који је примијењен са другим постсоцијалистичким републикама.

- Доносиоци одлука на ЕУ нивоу морају да схвате да је потребно израдити другачији, модуларан приступ према БиХ, која је заснована на Дејтону, кроз прицип тронационалне федеративности и основни принцип заступања конститутивности све три народа. И док се овај принцип не усвоји, вјерујем да неће бити значајнијег напретка на путу БиХ ка пуном интегрисању са ЕУ.

Савез општина и градова Републике Српске, као и Федерације, су партнери са Савјетом Европе и другим међународним организацијама, кроз сарадњу са Комитетом регија, те очекујемо да ћемо на састанку Комитета у Брчком почетком децембра имати прилику да јасније представимо став и позицију Републике Српске и њених локалних заједница у цијелом овом процесу - казао је Зечевић који је у септембру у Бриселу присуствовао инаугуралном састанку Радне групе за БиХ која повезује ову земљу и ЕУ на нивоу локалних и регионалних власти.

Немају се чиме хвалити

У локалним заједницама у Републици Српској с којима смо контактирали наводе да се немају чиме хвалити када је у питању усклађивање прописа на путу ка Европској унији, те да су им на располагању само поједини пројекти које спроводе у својим срединама, а које финансирају европске институције.

- Немамо се чиме хвалити. Наши ти неки планови о питању европских интеграција своде се само на причу шта се може добити са нивоа Републике Српске.  И, у суштини, то би било то - казао је начелник Котор Вароша Зденко Сакан и додао да постоје идеје о сарадњи са неким локалним заједницама из Хрватске на пољу европских интеграција. Наводи и да је све то само на нивоу тренутних разговора.

Слична ситуација је и у Језеру, гдје начелница те локалне заједнице Снежана Ружичић каже да се преко Савеза општина и градова и Владе Српске упознају о појединим прописима из европских интеграција.

- Тренутно је то то. Нема неких конкретних активности. Такође, код Европске уније прошао је један наш пројекат о питању уклањања пластичног отпада са ријеке Пливе  чија је вриједност 98.000 марака. Других дешавања нема - казала је Ружичићева.

Иста је ситуација и у херцеговачкој општини Билећа, гдје наводе да не преузимају никакве конкретне активности о питању усклађивања прописа на путу ка Европској унији.

- Тренутно смо добили само један пројекат који финансира Европска унија, а који се односи на реконструкцију завичајног музеја. Имамо и сарадњу са УНДП-ом да радимо стратегију развоја локалне заједнице. Некаквог усклађивања прописа нема, нити смо о томе обавијештени од виших нивоа власти - казао је начелник Билеће Миодраг Парежанин. 

"Кухињски сто"

Да се општине и градови, на себи својствене начине, укључују у причу о ЕУ, показао је и догађај који је половином септембра одржан у Сарајеву. Тада је отворена прича о укључивању општина и градова у процес приступања ЕУ у организацији савеза општина и градова Српске и ФБиХ са партнерима међу којима је била и Дирекција за европске интеграције, а уз подршку Шведске и Швајцарске.

Сара Линдегрен, замјеница амбасадорке Шведске у БиХ, подсјетила је да интеграција у ЕУ "почиње за кухињским столом" и упозорила на ризик да процес грађанима дјелује удаљено ако се локалне заједнице изоставе.

Директорица ДЕИ Елвира Хабота је, како је објављено у пресјеку догађаја на страници републичког Савеза, изразила жељу да учесници оду са снажнијом одлучношћу да локалне заједнице ставе у средиште ЕУ пута БиХ.

Учесници су, наиме, сагласни да без снажног учешћа локалног нивоа процес приступања ЕУ не може остварити пуни потенцијал, а будући да су локалне власти најближе грађанима и одговорне за спровођење већине стандарда ЕУ, њихова активна укљученост је и пресудна за успјех реформи и будуће чланство БиХ у ЕУ.

- Од одлуке Европског савјета о отварању приступних преговора с БиХ у марту 2024. постигнут је добар напредак у укључивању локалних власти у процес. Међутим, постоји простор за даља побољшања. На примјер, локални представници још нису консултовани о развоју Програма реформи БиХ, иако је то темељ будуће претприступне помоћи, нити о Националном плану за усвајање правне тековине ЕУ. До данас су локалне власти у БиХ биле нешто мање укључене у пројекте које финансира ЕУ него њихове колеге у већини других земаља кандидата - пише, између осталог, у извјештају са догађаја.

Осим БиХ, на путу ка ЕУ су Црна Гора, Албанија, Украјина, Молдавија, Србија, Сјеверна Македонија, самопроглашено Косово, Турска и Грузија.

 

Посљедњи пакет

Европска комисија усвојила је почетком мјесеца Пакет проширења за 2025, у којем је представила свеобухватну процјену напретка земаља партнера у процесу проширења у протеклих 12 мјесеци.

У БиХ су, како је наведено, политичка криза у Српској и распад владајуће коалиције ослабили напредак ка чланству у ЕУ, што је за посљедицу имало ограничене реформе, остварене конкретно у областима заштите података и контроле границе, те потписивање споразума о Фронтексу. Похваљено је то што је БиХ у септембру Европској комисији доставила Реформску агенду.

- Како би се ефикасно започели приступни преговори, власти морају, прије свега, финализирати и усвојити законе усмјерене на реформу правосуђа и усклађеност с европским стандардима, те именовати главног преговарача - објављено је на интернет страници Делегације ЕУ у БиХ.

 

Кључни датуми

јун 2015.

Споразум о стабилизацији и

придруживању (ССП) између

ЕУ и БиХ ступио на снагу

 

 фебруар 2016.

БиХ поднијела

захтјев за чланство

 

фебруар 2018.

Власти БиХ уручиле

одговоре на Упитник

 

мај 2019.

Европска комисија објавила

Мишљење о захтјеву БиХ за

чланство у ЕУ, укључујући и

14 кључних приоритета

 

децембар 2022.

БиХ додијељен

статус кандидата

за чланство

 

март 2024.

Европски савјет

донио одлуку

да отвори

приступне

преговоре

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.