Европа сама крива што је нико ништа не пита

БРИСЕЛ - Преговори о окончању рата у Украјини дио су сложене и велике слагалице, која би требало не само да оконча овај крвави трогодишњи сукоб већ и да утврди нове геополитичке интересне сфере и линије раздвајања налик оним направљеним прије 80 година на Јалти, али овог пута без Винстона Черчила, односно представника Европе.

Сматрају ово  аналитичари, саговорници "Гласа Српске" коментаришући поруке са недавно одржане Минхенске безбједносне конференције, али и званично започете мировне преговоре између САД и Русије у којима, бар за сада, не учествују представници Европе и Украјине, а што је унервозило поједине лидере са Старог континента.

ПОТЕЗ ОЧАЈНИКА

Иако је из Бијеле куће поручено да ће након одвојених билатералних састанака са Русијом и Украјином све стране на крају бити укључене у постизање неког коначног рјешења, мировног споразума о прекиду рата Украјине и Русије, то очигледно није звучало увјерљиво појединим политичарима. На позив француског предсједника Емануела Макрона јуче је у Паризу одржан хитан састанак европских челника. Састанку су присуствовали лидери Њемачке, Италије, Пољске, Шпаније, Холандије, Данске и Британије, као и предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, али и главни секретар НАТО-а Марк Руте. Из појединих земаља  су критиковали Макрона, питајући га зашто и други европски лидери нису присутни у Паризу, док је мађарски премијер Виктор Орбан отишао корак даље поручивши да су се у главном граду Француске окупили, како их је назвао, проратни европски челници.  Како је саопштено од стране поменуте европске седморке  која се окупила у Паризу, циљ је договорити се о заједничкој стратегији, односно на који начин ће се односити према америчком предсједнику Трампу и његовим плановима да заустави рат у Украјини, шта му се може понудити да Европа не остане ван ове приче, али и о одбрамбеној политици, поготово након пријетњи из Вашингтона да би се добар дио америчких војних снага могао повући из Европе. Трамп је том приликом истакао да Европа мора научити да се убудуће брани сама, али и да се нада да ће у њој доћи до даљег јачања суверенистичких покрета, за које је рекао да једини могу учинити Европу поново јаком.

ПИСАЊЕ ИСТОРИЈЕ

У Берлину, Паризу и Бриселу остали су затечени и након информације да ће у престоници Саудијске Арабије Ријаду данас бити одржан састанак државног секретара Марка Рубија и министра иностраних  послова Русије Сергеја Лаврова којем ће, како је најављено, присуствовати и савјетник за националну безбједност Мајк Волц, али и, интересантно, посебни изасланик за Блиски исток Стив Виткоф. Како је саопштено из Кремља, овај састанак ће послужити за обнову нарушених руско-америчких односа и припрему могућих преговора о Украјини. Поручено је да се Русија залаже за усвајање трајне резолуције којом би се Украјина обавезала на неутралност, демилитаризацију и признавање тренутне територијалне реалности.

Према ријечима генерал-мајора у пензији и бившег начелника Управе за стратегијско планирање Војске Србије Божидара Форце, судећи по томе да су преговори Вашингтона и Москве у посљедње вријеме интензивирани, није нимало нереално да до 20. априла, како су то објавили поједини амерички медији, Трамп успије да се с Путином, а  онда и са Зеленским договори о прекиду ватре, а који би онда био и увод у постизање неког мировног споразума.

- Постоји једно неписано правило, а то је да председници током свог другог мандата оставе нешто и за историју. Верујем да  ће и сада бити тако. Поред тога, никако не треба заборавити да Трамп одавно има пик на Европску унију, коју не жели  јаку. Он жели јак НАТО, те због тога сада прети Европи повлачењем америчких снага. Видели смо да је амерички потпредседник на Минхенској безбедносној конференцији отворено критиковао Немачку схватајући да је ова земља и даље предводница ЕУ. Мислим да ће нова администрација учинити све да завади Берлин и Париз.  И то ће бити један од начина да у потпуности ослаби ЕУ -  каже Форца.

ПЕКИНГ И МОСКВА

Да би све те планове Трамп и спровео у дјело, а како би, како сматра Форца, могао комотније да се окрене обрачуну с Кином, новој америчкој администрацији као прво треба мир у Украјини. Што се тиче ових мировних преговора, Форца наводи да постаје јасно, па и из самих изјава високих америчких званичника, да ће Русија задржати сва освојена подручја.

- Москва ће морати нешто да понуди Америци да би они признали "поделу" Украјине, односно натерали Кијев на тако нешто. Биће веома интересантно, поготово уколико од Путина иза затворених врата буде затражено да, рецимо, окрене леђа Кини. Амерички политичар и дипломата Збигњев Бжежински својевремено је упозоравао да САД једино заједнички са Русијом могу парирати Кини. Не верујем у такав сценарио, али нисам баш сигуран да  Трамп то не покушава спровести у дело. Верујем да ће Лавров након Ријада отићи у Пекинг на разговоре. Значи, много тога је у игри. Европа је ту задња рупа на свирали. Тога постају свесни и њени лидери, који сада покушавају извући било какве бенефите из ове, прије свега, Трампове геополитичке слагалице  - мишљења је Форца.

Додаје да ће, како год да буде завршен рат у Украјини, простори источне Европе бити попут Блиског истока, поготово уколико мировни споразум заврши у виду замрзнутог сукоба, налик оном између двије Кореје. У случају да у неко друго вријеме буде поново одмрзнут, Форца вјерује да тада од крње Украјине не би остало ништа. Каже да ниједан други сценарио није могућ.

Сматра и да је антиратне поруке које стижу са вашингтонске адресе потребно гледати у контексту приче да Украјина располаже вриједним и ријетким минералима и рудама, чија се вриједност процјењује између 12 и 26 билиона долара.  То је карта на коју Зеленски највише полаже, рачунајући да би му то могло обезбиједити нешто повољнији статус приликом постизања мировног споразума. Форца, међутим, наводи да се већина тих вриједних ресурса налази у рукама и под контролом руске војске, односно на подручју ДНР и ЛНР.

- Све што Трамп покушава има циљ да воду преведе на свој млин. Покушава дириговати процесима у свету, понашајући се као Џон Вејн, а све се своди на познату узречицу: "Не хватам на лепоту, већ на брзину". Европу је ухватио неспремну. Покушаји, да их тако назовем, политичког копрцања подсећају ме на рибу  која се нашла на сувом. И та риба ће учинити све да се дочепа бар плићака у ком би могла преживети. Моја теорија је да ће на крају Европа уместо руске гвоздене завесе добити америчку. Не би ме чудило да се у наредних пар година, а на шта је недавно упозорио и премијер Мађарске Виктор Орбан, Европска унија распадне, односно престане да  постоји у садашњем формату - поручио је Форца.  

СЛАГАЛИЦА

Слично мишљење има и бивши дипломата Владислав Јовановић, наводећи да новој америчкој администрацији не треба оваква Европа, која је прво коришћена за борбу против комунизма и Совјетског Савеза, а данас против Русије. Сматра да сви потези које Трамп тренутно вуче говоре да је он прије свега трговац, односно бизнисмен, а не политички идеалиста заробљен у времену и простору.

- Мислим да је свестан свих нових ветрова и геополитичких промена у свету, те да Америка не може више владати светом на досадашњи начин. Верујем да ће Трамп учинити све да Русију врати у међународне организације из којих је искључена, а што би онда могло водити и ка укидању многобројних санкција. Одлучио је да води једну реалну политику, а пре свега са Русијом, јер му је једна од намера да Москву покуша што више удаљити од Пекинга. То је једна политика коју је својевремено пропагирао и Хенри -каже Јовановић.

Додаје и да је изопштавање Европе из тренутних мировних преговора у вези са Украјином најбољи сигнал како је нови амерички предсједник доживљава, али и какви су му планови, подстичући поједине суверенистичке покрете унутар неких европских држава.

- Све ово указује да Европа све више постаје другоразредна велика сила, далеко од оних које би у наредном периоду требало да утврде нови однос снага на глобалном нивоу - поручио је Јовановић додајући да је прича о завршетку рата у Украјини само један дјелић те нове геополитичке "лего" слагалице.

Трговање ресурсима

Украјински предсједник Володимир Зеленски крајем прошле године сугерисао је да би његова земља могла да пристане да дозволи својим западним савезницима да учествују у заједничкој експлоатацији огромних налазишта вриједних и ријетких минерала, укључујући литијум, титанијум и графит. Заузврат је од САД и ЕУ затражио безбједносне гаранције.

Мировне снаге

Готово све веће европске земље, међу којима је и Њемачка, али и Велика Британија, саопштиле су да су отворене за евентуално слање својих војника у мировну мисију. Једино је из Пољске поручено да нису спремни на тако нешто. У  међувремену, поједини амерички медији објавили су да је једна од идеја Вашингтона да у случају постизања споразума о рјешењу оружаног сукоба  у Украјину буду послате мировне снаге из Кине и Бразила које би биле распоређене дуж линије раздвајања. Замјеник предсједника руске Државне думе Виталиј Милонов назвао је ово бесмисленим, наводећи да мировне снаге нису потребне. Сматра да је Украјину потребно демилитаризовати, те оставити само полицију и националну гарду. Упозорио је да европске земље форсирају причу о мировном контингенту како би одржале овај сукоб тињајућим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.