Европа клизи ка великом хаосу

ПАРИЗ - Од Тиране, преко Милана и Лисабона до Париза европске власти суочавају се са различитим облицима незадовољства грађана, од уличних протеста до окретања бирача политичким алтернативама. Корупција, раст трошкова живота, проблеми у јавним службама и недостатак перспективе за младе подстичу притисак на владе и продубљују политичке подјеле.

Иако ови догађаји немају заједничког имениоца, нити исте циљеве, повезује их неповјерење у способност институција да одговоре на потребе становништва. Економска несигурност тако прераста у политичко питање, а незадовољство животним стандардом постаје и показатељ кризе повјерења у власт.

У Албанији су студентски протести прерасли у захтјеве за оставку премијера Едија Раме. Демонстранти указују на корупцију, високе трошкове студирања и слабе изгледе за запослење. Незадовољство је додатно појачано спором око планираног луксузног туристичког комплекса на албанској обали, повезаног са инвестицијама Џареда Кушнера, зета америчког предсједника Доналда Трампа. 

Протести, који су послије вишемјесечног противљења пројекту прерасли у сукобе са полицијом, оголили су и шире незадовољство начином управљања земљом. За дио младих спорни пројекат постао је симбол сумњи у корупцију, занемаривања јавног интереса и недостатка услова за сигурнију будућност.

ЕКОНОМСКИ ПРИТИСАК

У Француској су протести и нереди такође указали на дубоко незадовољство друштвеним и економским приликама. Раст трошкова живота и проблеми у образовању били су међу поводима за протесте, док су сукоби са полицијом додатно појачали политички притисак на предсједника Емануела Макрона.

У Италији је до великог незадовољства дошло због трошкова живота и средином октобра прерасли су у сукобе са полицијом у Милану, а немира је било и у другим градовима. Догађаји у Италији и Француској показују како економски притисци могу прерасти у шире незадовољство, али сами по себи не доказују да је ријеч о јединственом протестном покрету у Европи.

Када је у питању Португалија, до незадовољства је дошло због све скупљег становања, које је ескалирало у сукобе са полицијом у Лисабону. Након протеста демонстранти су поставили шаторе на централном тргу Росио, али је полиција уклонила камп, при чему је, према извјештајима медија, приведено више десетина учесника. Демонстранти оптужују владу да не нуди рјешења за стамбену кризу и да планира измјене прописа које би олакшале исељавање станара. Слични проблеми присутни су и у Шпанији, гдје раст кирија младима све више отежава осамостаљивање.

Посебно је занимљива Њемачка, гдје се незадовољство дијела бирача испољава кроз раст подршке Алтернативи за Њемачку (АфД), док се истовремено дио грађана противи јачању крајње деснице. 
Према октобарском истраживању, АфД би на савезним изборима освојио 27 одсто гласова, док је радом савезне владе било задовољно свега десет одсто испитаника. Резултати указују на дубоко незадовољство радом власти и снажну политичку поларизацију. Успон АфД-а не значи да сви његови бирачи имају исте мотиве, као што ни противљење крајњој десници не представља подршку свим потезима владајуће коалиције. Њемачка се тако суочава са притиском бирача који траже политички заокрет, али и са страховањима дијела становништва од посљедица јачања националистичких снага.

КРИЗА ВРИЈЕДНОСТИ

Професор Филозофског факултета у Београду Владимир Вулетић указује за "Глас" на дубље економске и социјалне узроке незадовољства, међу којима су задуженост држава и притисци на социјалне издатке, образовање и здравство. 

- Посебно је тежак положај младих, који све теже долазе до стабилног посла и приступачног стана, уз осећај да су им изгледи за бољи живот слабији него што су их имали њихови родитељи. Када се очекивања сударе са дуготрајном несигурношћу, незадовољство може прерасти у сумњу у способност система да обезбеди напредак - истакао је он.

Вулетић упозорава и да различите политичке и криминалне групе могу покушати да искористе протесте за остваривање сопствених циљева.

Економско и социјално незадовољство, међутим, отвара и шире питање политичког легитимитета и вриједности на којима почивају западна друштва. Док једни узроке виде првенствено у економској политици и неспособности влада да одговоре на потребе грађана, други сматрају да је ријеч о дубљој кризи западног политичког и идеолошког модела.

Професор геополитике и међународних односа Срђан Перишић оцјењује да Запад пролази кроз кризу вриједности, јер либерална, глобалистичка идеологија, према његовом тумачењу, све теже нуди одговоре на изазове новог времена. 

- Читав западни свет, а посебно западна Европа, налази се у превирањима јер вредности које је Запад промовисао вековима све теже дају одговоре на нове изазове. Либерална, глобалистичка идеологија налази се у кризи, а са њом и систем идеја који не успева да одговори на потребе човека, народа и држава - истиче Перишић.

Према његовој оцјени, раскорак између политичких елита и дијела становништва испољава се кроз протесте, изборне промјене и продубљивање друштвених подјела. Он упозорава да смјена политичара не мора нужно значити и промјену политике. 

- Може се десити да једног политичара замени други који ће на први поглед прихватити поруке протеста, а да суштински настави исту политику. Зато се не ради само о кризи једне владе него и о кризи поверења у политички систем - наводи Перишић.

Он сукоб у Украјини посматра као дио шире кризе међународног поретка и оспоравања досадашње доминације Запада, а не само као оружани сукоб двије стране. Према његовој оцјени, геополитичко надметање са Русијом и Кином додатно оптерећује економске и енергетске прилике, што се одражава и на унутрашњу стабилност западних држава.

Европски протести се, како сматра Перишић, не могу свести ни на јединствен покрет ни на посљедицу једног економског шока. Њихови непосредни узроци разликују се од земље до земље, али заједнички изазов остаје јаз између очекивања грађана и способности власти да на њих одговоре. 
Ако економска несигурност потраје, а повјерење у институције настави да слаби, Перишић сматра да би политичке посљедице могле бити дуготрајније од самих протеста.

ДИРИГОВАНА СПОНТАНОСТ

Демонстрације у Италији које су довеле до нереда и разориле центар Милана пажљиво су планиране, а иза привидне спонтаности стоје организоване структуре, пише лист "Република". Према подацима обавјештајних служби, они који су запалили фитиљ тачно су знали шта раде, а објаве покрета "Италија на тргу" дијелили су припадници ванпарламентарних радикалних покрета и активисти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.