ЕУ постала споредни играч

БРИСЕЛ - Одбијање западноевропских земаља да прихвате нову реалност и забораве хладноратовску идеологију и чињеницу да нема више униполарног свијета, могло би водити крају Европске уније какву је данас познајемо.

Каже ово доктор политичких наука Стеван Гајић из Института за европске студије, наводећи да ће долазак Доналда Трампа на власт, али и обнављање порушених мостова које је договорено на састанку високих делегација САД и Русије у Ријаду, а што би требало да води и ка окончању рата у Украјини, само убрзати стварање новог свјетског поретка, мултиполарног.  

Наводи да европска елита очигледно није спремна да се отргне од старих окова у којих их је ставила Бајденова администрација, али и навика да за све проблеме криве друге, а прије свега Русију која је и даље у очима Брисела, Париза, Лондона и Њемачке највећи непријатељ. Каже да је нова америчка администрација схватила да постојање мултиполарног свијета није никаква трагедија, напротив, у Бијелој кући виде у томе велику шансу за обнову дуговима оптерећене  земље. 

Европска унија, с друге стране, остала је идеолошки заробљена, наводи Гајић, те за њу очигледно у новом свјетском поретку нема више мјеста, а што је показала и Трампова одлука да представници европских држава, а прије свега оних које партиципирају као најутицајније унутар Европске уније, не буду на преговорима у Ријаду. Иако је, како додаје, рано за доношење неких закључака, мишљења је да смо глобално гледајући закорачили у ново доба у коме ће велике силе, а прије свега Русија и Америка, гледати да се без ратова и већих глобалних потреса, договоре о подјели сфера утицаја. У свему томе, Европа неће играти значајну улогу на коју је до сада навикла. 

Гајић се осврнуо и на знаковите поруке са преговора из Ријада - да ће САД и Русија у наредном периоду покушати да обнове економску сарадњу, а која би била заснована не на интересима мултинационалних компанија, већ ове двије државе. Каже да би у овом сегменту нове глобалне слагалице Вашингтон и Москва изигнорисали Европску унију. Та ситуација, додаје он, политички ће бити неиздржива за Европску комисију, Урсулу фон дер Лајен, Кају Калас, Мануела Макрона, цијелу екипу из Давоса, али све њихове  епигоне (синови јунака) у Европи и на Балкан. 

- Имаћемо врло брзо велике политичке промене и потресе. То посебно важи за Немачку која ће бити још нестабилнија после ванредних парламентарних избора, јер ће тешко ићи формирање владе. Такође, постоји велика вероватноћа да ће се ЕУ и НАТО распасти, уколико се не преобликују до непрепознатљивог нивоа - каже Гајић.

Слично мишљење има и бивши дипломата Зоран Миливојевић, наводећи да га нису нимало изненадиле фрустрације водећих европских званичника. Да ће Европа бити скрајнута из свих глобалних процеса, како каже, могло се видјети и након недавне конференције о безбједности која је одржана у Минхену. Сматра и да је сазивање састанака у Паризу, на којим је требало да буде утврђена нова стратегија ЕУ, израз једне врсте агоније Европе у покушају да колико је могуће одржи неки глобални статус. Међутим, како додаје, свједоци смо да су подјеле унутар ове заједнице драстичне, односно да је све више оних лидера који не желе више да живе под палицом Берлина, Лондона или Париза.

Да су у Бриселу и другим европским престоницама изгубљени у времену и простору након најновијих догађаја које је несумњиво покренуо повратак Доналда Трампа у Бијелу кућу, говоре и изјаве појединих европских званичника, које је очигледно погодило то што нису за преговарачким столом. Француски министар спољних послова Жан Ноел Баро рекао је да Европа мора да схвати нове пријетње те да се заштити од Русије. Слично мишљење изнио је предсједник Емануел Макрон, понављајући досадашњу мантру да Москва и руководство у Кремљу представљају егзистенцијалну пријетњу. Из Брисела је поручено да блок размишља и о додатној војној помоћи Кијеву и то у износу од чак шест милијарди евра. Ова одлука је дошла у тренутку када Вашингтон и Москва разговарају о начинима да се оконча сукоб који се води на просторима Украјине. Поједини аналитичари објаснили су овај потез интересима војног индустријског комплекса, коме не иде наруку да овај рат тако брзо заврши, баш као и поменути страх од Русије. Након састанка у Ријаду тешко је објаснити и одлуку 27 амбасадора земаља Европске уније који су јуче усвојили нови пакет санкција Москви. Овог пута на мети је руски алуминијум, али се проширила црна листа и против танкера који припадају руској флоти у сјенци. Интересантно, течни гас није био предмет ових санкција, јер су ниске температуре испразниле европска складишта.

Трамп и Путин

Разговори предсједника Владимира Путина и Доналда Трампа могли би да се одрже прије краја фебруара или касније. Истакао је ово портпарол руског лидера Дмитриј Песков. Позвао је и да се сачекају први опипљиви резултати почетка преговарачког процеса између Русије и САД, појашњавајући да је пред овим двјема државама много посла. Напоменуо је да су односи између Вашингтона и Москве намјерно нарушени од стране претходне америчке администрације и да им је потребна реанимација, а затим рестаурација.

Залужњи у игри за предсједника

Амерички предсједник Доналд Трамп сматра да је прије закључења мировног споразума Кијева и Москве, неопходно одржати изборе у Украјини. Амбасадор ове земље у Великој Британији, бивши главнокомандујући Оружаних снага Валериј Залужњи изјавио је да ће "бити спреман" да одговори на питања о изборима и личним политичким амбицијама када Украјина стане на ноге.

Према резултатима анкете спроведене у децембру 2024. године, за бившег главнокомандујућег украјинске војске гласало би 36,1 одсто грађана. Украјинци су такође спремни да подрже актуелног предсједника Володимира Зеленског (24,3 одсто), док би за бившег предсједника Петра Порошенка гласало мање од 10 одсто бирача.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.