EU postala sporedni igrač

BRISEL - Odbijanje zapadnoevropskih zemalja da prihvate novu realnost i zaborave hladnoratovsku ideologiju i činjenicu da nema više unipolarnog svijeta, moglo bi voditi kraju Evropske unije kakvu je danas poznajemo.

Kaže ovo doktor političkih nauka Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije, navodeći da će dolazak Donalda Trampa na vlast, ali i obnavljanje porušenih mostova koje je dogovoreno na sastanku visokih delegacija SAD i Rusije u Rijadu, a što bi trebalo da vodi i ka okončanju rata u Ukrajini, samo ubrzati stvaranje novog svjetskog poretka, multipolarnog.  

Navodi da evropska elita očigledno nije spremna da se otrgne od starih okova u kojih ih je stavila Bajdenova administracija, ali i navika da za sve probleme krive druge, a prije svega Rusiju koja je i dalje u očima Brisela, Pariza, Londona i Njemačke najveći neprijatelj. Kaže da je nova američka administracija shvatila da postojanje multipolarnog svijeta nije nikakva tragedija, naprotiv, u Bijeloj kući vide u tome veliku šansu za obnovu dugovima opterećene  zemlje. 

Evropska unija, s druge strane, ostala je ideološki zarobljena, navodi Gajić, te za nju očigledno u novom svjetskom poretku nema više mjesta, a što je pokazala i Trampova odluka da predstavnici evropskih država, a prije svega onih koje participiraju kao najuticajnije unutar Evropske unije, ne budu na pregovorima u Rijadu. Iako je, kako dodaje, rano za donošenje nekih zaključaka, mišljenja je da smo globalno gledajući zakoračili u novo doba u kome će velike sile, a prije svega Rusija i Amerika, gledati da se bez ratova i većih globalnih potresa, dogovore o podjeli sfera uticaja. U svemu tome, Evropa neće igrati značajnu ulogu na koju je do sada navikla. 

Gajić se osvrnuo i na znakovite poruke sa pregovora iz Rijada - da će SAD i Rusija u narednom periodu pokušati da obnove ekonomsku saradnju, a koja bi bila zasnovana ne na interesima multinacionalnih kompanija, već ove dvije države. Kaže da bi u ovom segmentu nove globalne slagalice Vašington i Moskva izignorisali Evropsku uniju. Ta situacija, dodaje on, politički će biti neizdrživa za Evropsku komisiju, Ursulu fon der Lajen, Kaju Kalas, Manuela Makrona, cijelu ekipu iz Davosa, ali sve njihove  epigone (sinovi junaka) u Evropi i na Balkan. 

- Imaćemo vrlo brzo velike političke promene i potrese. To posebno važi za Nemačku koja će biti još nestabilnija posle vanrednih parlamentarnih izbora, jer će teško ići formiranje vlade. Takođe, postoji velika verovatnoća da će se EU i NATO raspasti, ukoliko se ne preoblikuju do neprepoznatljivog nivoa - kaže Gajić.

Slično mišljenje ima i bivši diplomata Zoran Milivojević, navodeći da ga nisu nimalo iznenadile frustracije vodećih evropskih zvaničnika. Da će Evropa biti skrajnuta iz svih globalnih procesa, kako kaže, moglo se vidjeti i nakon nedavne konferencije o bezbjednosti koja je održana u Minhenu. Smatra i da je sazivanje sastanaka u Parizu, na kojim je trebalo da bude utvrđena nova strategija EU, izraz jedne vrste agonije Evrope u pokušaju da koliko je moguće održi neki globalni status. Međutim, kako dodaje, svjedoci smo da su podjele unutar ove zajednice drastične, odnosno da je sve više onih lidera koji ne žele više da žive pod palicom Berlina, Londona ili Pariza.

Da su u Briselu i drugim evropskim prestonicama izgubljeni u vremenu i prostoru nakon najnovijih događaja koje je nesumnjivo pokrenuo povratak Donalda Trampa u Bijelu kuću, govore i izjave pojedinih evropskih zvaničnika, koje je očigledno pogodilo to što nisu za pregovaračkim stolom. Francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro rekao je da Evropa mora da shvati nove prijetnje te da se zaštiti od Rusije. Slično mišljenje iznio je predsjednik Emanuel Makron, ponavljajući dosadašnju mantru da Moskva i rukovodstvo u Kremlju predstavljaju egzistencijalnu prijetnju. Iz Brisela je poručeno da blok razmišlja i o dodatnoj vojnoj pomoći Kijevu i to u iznosu od čak šest milijardi evra. Ova odluka je došla u trenutku kada Vašington i Moskva razgovaraju o načinima da se okonča sukob koji se vodi na prostorima Ukrajine. Pojedini analitičari objasnili su ovaj potez interesima vojnog industrijskog kompleksa, kome ne ide naruku da ovaj rat tako brzo završi, baš kao i pomenuti strah od Rusije. Nakon sastanka u Rijadu teško je objasniti i odluku 27 ambasadora zemalja Evropske unije koji su juče usvojili novi paket sankcija Moskvi. Ovog puta na meti je ruski aluminijum, ali se proširila crna lista i protiv tankera koji pripadaju ruskoj floti u sjenci. Interesantno, tečni gas nije bio predmet ovih sankcija, jer su niske temperature ispraznile evropska skladišta.

Tramp i Putin

Razgovori predsjednika Vladimira Putina i Donalda Trampa mogli bi da se održe prije kraja februara ili kasnije. Istakao je ovo portparol ruskog lidera Dmitrij Peskov. Pozvao je i da se sačekaju prvi opipljivi rezultati početka pregovaračkog procesa između Rusije i SAD, pojašnjavajući da je pred ovim dvjema državama mnogo posla. Napomenuo je da su odnosi između Vašingtona i Moskve namjerno narušeni od strane prethodne američke administracije i da im je potrebna reanimacija, a zatim restauracija.

Zalužnji u igri za predsjednika

Američki predsjednik Donald Tramp smatra da je prije zaključenja mirovnog sporazuma Kijeva i Moskve, neophodno održati izbore u Ukrajini. Ambasador ove zemlje u Velikoj Britaniji, bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Valerij Zalužnji izjavio je da će "biti spreman" da odgovori na pitanja o izborima i ličnim političkim ambicijama kada Ukrajina stane na noge.

Prema rezultatima ankete sprovedene u decembru 2024. godine, za bivšeg glavnokomandujućeg ukrajinske vojske glasalo bi 36,1 odsto građana. Ukrajinci su takođe spremni da podrže aktuelnog predsjednika Volodimira Zelenskog (24,3 odsto), dok bi za bivšeg predsjednika Petra Porošenka glasalo manje od 10 odsto birača.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.