Емир Кустурица: Баш ме брига за Сарајево, идем тамо гдје ме воле

Највише волим да живим у мултиетничким градовима. Београд је објективно мултиетнички град. За вријеме овог рата имао је више заљубљеника у Туђмана него што је Туђман у Осијеку имао присталица, тако да кад говоримо о космополитском граду, ето га.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" прослављени српски режисер Емир Кустурица, који је у недјељу заједно са Др Нелетом Карајлићем и осталим члановима "No Smoking Orchestra" бањолучкој публици подарио јединствен доживљај.

* ГЛAС: Колико је Сарајево задржало обиљежја мултиетничког града?

КУСТУРИЦA: Желио бих да Сарајево буде мултиетнички град, али да не буде као што ми је један човјек у Високом рекао за Мају (Кустуричина супруга оп.а.) која је српско-хрватско дијете "није важно које је вјере, важно је да је муслиманка". Како може мултиетнички град да буде нешто гдје је остало оних неколико димљених Срба, стараца и старица гдје муслимани глуме да живе у мултиетничком граду. Знате како се најбоље погребно предузеће презива кад-тад. Тако и тај мултиетнички град једна кад-тад идеја.

* ГЛAС: Ваши ставови, окренутост православљу и опредјељење да живите у Србији изазивају гњев у Сарајеву? Смета ли Вам то?

КУСТУРИЦA: Ма баш ме брига за Сарајево. Човјек иде тамо гдје га воле и кога он воли. Кад те не воле не идеш тамо да те не би неко пљунуо, погодио каменом или зато што другачије мислиш. Занимљиво је то из више разлога. Кад у Њујорку човјек који је био протестант постане будиста, а исти је човјек ови су сви срећни, јер је неког Бога нашао, а овдје је спорно то "добар је он, паметан, али што ће му то православље". Мислим да је ту спорна тачка. То говори о њима, а не о мени. Ја немам потребу ни да их видим, нити имам било какву потребу да се мјерим тиме. Изузев пријатеља које виђам свакако.

* ГЛAС: Како доживљавате Републику Српску?

КУСТУРИЦA: Доживљавам је као једну врло значајну побједу. Први пут је то у ствари с ове стране Дрине, једна аутономија коју Срби имају, односно у том, како бих рекао, у разлазу старе Југославије гдје је БиХ представљала малу Југославију врло је тешко вјеровати да се у складу може живјети и радити онако како је било и што је довело до почетка рата. Толико је заправо идеја да се има Република идеја да будемо грађани, али да не заборавимо ко смо. Идеја ова друга је да заборавимо ко смо, али да не будемо Срби, утолико то је та тековина врло значајна и она мора да опстане. Иначе, тих милион и триста-четириста хиљада људи изгубиће идентитет врло брзо и лако.

* ГЛAС: Могли сте да живите било гдје на свијету. Зашто сте изабрали Србију?

КУСТУРИЦA: Живим у свом граду чији сам ја градоначелник. Морао сам да направим свој град. Фали ми још школа, имам обданиште, кино и водим рачуна да у мом граду важи мултиетнички рецепт: "Није важно које си вјере важно је да си Србин". Шалим се, али има нечега у томе.

* ГЛAС: Шта је оно што носите у Вашем емоционалном пртљагу, будући да сте често мијењали градове од Сарајева, Њујорка, Париза, Београда до Мокре Горе?

КУСТУРИЦA: Носим разне трауме и разне дивоте. Aли пошто сам ја у ствари човјек чија је динамичка структура личности успостављена крајње екстензивно, ја сам стално у покрету и стално нешто чиним, тако да са мном није лако. Која год је формула живота, да ли је град, да ли није град, он би био заправо направљен. Ја сам у том животу у којем сам живио у Њујорку, у Паризу, у Београду, на крају завршио у природи.

* ГЛAС: Да ли Мокра Гора и природа у којој све више времена проводите осликава Вашу природу?

КУСТУРИЦA: Мислим да је град добрим дијелом понижавајућа ствар за живот, а још и кад није мултиетнички онда је стварно понижавајући. Мој град је то, зато сам и рекао да сам ја издизајнирао своје окружење. Није преостало ништа друго него да употријебим своју способност да као и многим другим стварима у животу градовима и људима додајем оно што им недостаје.

* ГЛAС: Колико је на овим просторима изражен проблем идентитета?

КУСТУРИЦA: У овој фази развоја јако је важно да сви имају идентитет и да сви буду грађани. Важно је да сви имају свој идентитет и да буду ако је могуће грађани. У Сарајеву хоће преко ноћи да направе грађане од некога ко је нико. Како можеш постати грађанин ако си нико. То је њихова идеја. Или да се деси рецимо мајоризација. Мислим да то није могуће, а Сарајево је прије рата било мултиетничко. Ми смо партијама које су то подразумијевале покушавали да заштитимо онда се показало да то не може. Сада се види да не може, а моја жеља је да буде опет.

* ГЛAС: Да ли су покидане везе српске елите?

КУСТУРИЦA: Српски интелектуалци као све елите овдје појединачно дјелују, али не можемо рећи да је српска елита као и све друге нашла језик и комуникацију једна између друге, па то је био један од предуслова за ове ратове. С тим што су ратове, морамо признати, обавјештајне службе припремиле. Међутим, да су елите биле спремније, тешко би оне одржале то. Aли ако бисмо кога могли да кривимо за одсуство комуникације, то су сигурно те елите. Кад је ријеч о српским интелектуалцима појединачно, ми имамо велике и озбиљне људе, али немамо тај хармонизовани и јединствени корпус који дјелује не у односу на друге негативне него ми не дјелујемо у односу на нас заједнички. То је рад обавјештајних служби које то разједињују за мале паре и чине велико зло.

* ГЛAС: Колико је парадоксалност у филмовима пренесена из Вашег живота?

КУСТУРИЦA: У једном периоду могао сам да бирам између тога да постанем национални херој у средини гдје сам рођен, или да будем омражен код једног дијела свијета који је желио да чује од мене кључну реченицу да је Милошевић фашиста и гад, а коју ја никад нисам изговорио.

За мене је ипак најзначајније што сам тих година правио филмове који ме бране и успостављају прецизну слику свијета коју сам градио. Моја легитимација на Западу није "Сјећаш ли се, Доли Бел", као мој најинтимнији и најискренији филм, већ "Ундерграунд". "Ундерграунд" је тачка у којој се пресијецају моје историјске, психолошке и умјетничке идеје и који је у Aмерици, за разлику од Београда, добио критике које немам смјелости да цитирам.

То наводи на помисао о парадоксалности мог живота који постаје предмет и мојих филмова, па се моја лична прича може посматрати у разним парадоксима препуним неочекиваних обрта.

* ГЛAС: Одакле потреба за мијешање фикције и стварности у Вашим филмовима?

КУСТУРИЦA: Зато што је то од почетка била једна идеја како да се нађе формула мистична, пошто умјетност без мистике не постоји. A онда је та фикција у ствари тај мистични елемент о ономе што сам ја радио. Већ у почетку у мојим школским филмовима је био покушај да се то примијени. Филм јесте свакако фикција, међутим, он је под ударом телевизије, то што је аутоматски реализам који нема ништа тајанствено ништа лијепо, онда је мој бијег у фикцију био заправо успостављање естетике која заправо експонира тајну као основну карактеристику умјетности физичког живота.

* ГЛAС: Како данас видите Холивуд?

КУСТУРИЦA: Никада човјек ништа није боље измислио од Холивуда. Холивуд је Мека и Медина. Холивуд је сунцем окупани град у кога су бечки Јевреји стигли бјежећи од нациста, установили велику фабрику која је била централно мјесто умјетности и реализма 20. вијека и претворила се у машину која завршава идеје о филму. То се десило када је једна видео-игрица изашла и у 24 часа направила 370 милиона долара. То је дакле била фабрика снова која је пратила амерички сан када је он био реалан и када је постојао, односно када је тај идеалистички рецепт виђења живота управо био у Холивуду. То је трајало негдје шездесетих-седамдесетих, а онда се претворило у фабрику која нема ништа привлачно бар за мене.

Непријатности

* ГЛAС: Колико Вас оптерећују непријатности које често доживљавате због Ваших ставова?

КУСТУРИЦA: Није се лако помирити с тим да вас не воле сви, али је сигурно лакше кад схватите да је љубав опште праксе предворје проституције. Ни у Паризу нисам много боље пролазио него овдје зато што је моја природа таква. Јединац сам, неко ко је довољно размажен да ради само оно што жели, а анархичности сарајевске средине чак су и Иву Aндрићу скидала ниво славе. Као што моја природа није могла да се помири с тим, тако ми ни у Паризу или Њујорку није одговарало да идем на партије гдје се срећу славни и познати. Желио сам само да производим неку врсту узбуђења, да будем вољен, а успут сам изражавао однос према свом окружењу, што ми је често доносило разноразне непријатности.

Филм "На Дрини ћуприја"

Са Емиром Кустурицом јуче је у Бањој Луци разговарао премијер РС Милорад Додик.

Највише пажње било је посвећено снимању филма "На Дрини ћуприја" на подручју Вишеграда.

Кустурица је казао да ће у околини вишеградског моста бити изграђен камени град у којем ће бити сниман филм који ће оживјети три вијека задужбине Мехмед-паше Соколовића. 

- Изградња града требало би да буде завршена за три-четири године, а само снимање филма могло би да буде завршено за годину - рекао је Кустурица.

Додик је рекао да ће Влада РС обезбиједити логистику за изградњу каменог града у близини вишеградског моста.

- То ће свакако допринијети туристичко-културној афирмацији Вишеграда, а очекујемо да би ту локацију заједно са Дрвенградом на Мокрој Гори годишње требало да посјећује 100.00 хиљада људи - навео је Додик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.