Емануел Салинас: На економски опоравак земље утицаће брзина доласка вакцине и вакцинација

САРАЈЕВО - Шеф Канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору Емануел Салинас изјавио је у интервјуу Срни да се вакцина против вируса корона чини као свјетло на крају тунела, те да ће брзина њеног доласка у БиХ и брзина вакцинације становништва утицати на ток пандемије и економског опоравка земље.

Салинас је рекао да нека истраживања показују да је велики дио становништва БиХ још под утицајем теорија завјере и дезинформација у вези с вакцином.

"То је забрињавајуће и показује да ће, осим саме набавке вакцина, бити потребно и спровођење активности на пружању тачних информација, да би се дошло до преокрета када је ријеч о дезинформацијама које могу довести до тога да становништво и економија остану угрожени дуже него што је то потребно", истакао је Салинас.

Према његовим ријечима, економска криза узрокована ковидом 19 је најдубља криза са којом се свијет суочава након Другог свјетског рата.

"Криза и даље траје и неизвјесност је велика", истакао је Салинас и додао да Свјетска банка прати економска кретања у БиХ и ради одређене прогнозе у смислу утицаја.

Прогноза - у 2020. економски пад у БиХ четири одсто

Он је рекао да посљедње прогнозе Свјетске банке наводе да ће у БиХ у 2020. доћи до економског пада од око четири процента, углавном као посљедица повећања броја нових случајева заразе вирусом корона, пада потрошње, инвестиција и потражње из иностранства.

Салинас је навео да је је то још знатно мањи пад него у неким другим европским земљама, али да за економију БиХ то, ипак, представља снажан пад, с обзиром на то да је она доста мања него што би могла и требала бити.

"На примјер, наше раније процјене наводе да би уз раст од три одсто годишње, што је стопа раста која се биљежила претходних пет година, БиХ требало више од 100 година да достигне садашњи стандард ЕУ. Стога, иако неко може рећи да пад од четири процента и није толико велик, ипак је много већи него што БиХ може приуштити", нагласио је Салинас у писаном интервјуу.

Према његовим ријечима, у овој години се у БиХ очекује повећање раста уз опоравак економије, али су вријеме и динамика опоравка крајње неизвјесни.

Шеф Канцеларије Свјетске банке наводи да пандемија доводи до промјена у привреди, производњи, услугама, чак и друштвеним интеракцијама на начине који се тек сада почињу разумијевати, али које ће вјероватно потрајати.

Салинас сматра да ће у БиХ неки сектори из свега овога изаћи јачи, а други, који су и раније били осјетљиви, ће се суочити с убрзаним трендом пада.

Према његовим ријечима, те се промјене одвијају на глобалном плану и још је прерано да би се видјели њихови крајњи ефекти.

"За БиХ криза ће показати да жуобичајно пословањеж није довољно добро и ако желимо пословни сектор који је јак и отвара, не само већи број, већ и боља, радна мјеста, требамо престати отежавати постојећим пословним субјектима да расту, а новима да се отварају. Рекао бих да нас је прошла година научила да очекујемо неочекивано, тако да свака прогноза коју сада дамо, може за пар седмица или мјесеци бити ирелевантна", истакао је Салинас.

Подршка здравственом сектору

Говорећи о здравственом сектору БиХ, Салинас је рекао да ће му Свјетска банка пружити подршку, уз услов да ће средства која Банка пружи резултовати реформама које су сектору потребне.

Према његовим ријечима, пружање финансирања без рјешавања системских недостатака који погађају сектор не би било одговорно и ишло би на штету становништва БиХ, а унапређење квалитета и одрживости здравственог сектора у земљи није питање пуког упумпавања новца у овај сектор.

"Здравствени сектор у БиХ суочава се с бројним недостацима. Нема јасног надзора у смислу трошења средстава која се издвајају за сектор, сектор већ дуго времена акумулира неизмирене дугове, а ти дугови сада постају неодрживи у најгоре вријеме. Ово је вријеме када је потребан систем који је добро финансиран и који има материјал, опрему и људске ресурсе за пружање одговора на ову пандемију", истакао је Салинас.

Он је навео да више од 10 одсто буџета иде на здравство, те да за сада постоји несклад између новца који се троши и резултата који се остварују, у смислу квалитета услуга пружених становништву, што указује на потребу за реформом здравственог сектора, којом ће се бројне ствари ријешити.

"Прво, бољи надзор у смислу кориштења средстава на много транспарентнији и стратешки начин. Бољи начини процјене како се новац претаче у резултате. Такође знамо и да постоји неусклађено трошење новца на накнаде медицинском особљу. Све то захтијева реформу у смислу расподјеле средстава, начина пружања стимулације по учинку и да се омогући да се људи могу изјаснити о квалитетУ услуга које им се пружају", нагласио је Салинас.

Он је рекао да све ово звучи сложено, али да се може остварити кроз реформу система.

"Са властима у БиХ радимо на припреми програма који ће помоћи на рјешавању тих питања и утврђивању реформе која је сектору потребна, да би био боље финансиран, боље опремљен и имао људске ресурсе са бољим и правичнијим приходима за напоре које улажу и услуге које пружају становништву", додао је Салинас.

У припреми нова стратегија за БиХ за период 2021-2025

Када је ријеч о плановима, Салинас је рекао да Свјетска банка ради на припреми нове стратегије за БиХ за период 2021– 2025.

"Рад смо првобитно започели почетком прошле године, али смо морали прекинут због избијања пандемије ковида 19. Сада поново наставаљамо рад на изради стратегије у сарадњи са властима, приватним сектором и цивилним друштвом у БиХ, да би обезбиједили да резултујући програм Групације Свјетске банке у потпуности одрази развојне приоритете земље", нагласио је Салинас.

Према његовим ријечима, програм Свјетске банке за наредне године фокусираће се на рјешавање добро идентификованих приоритета, укључујући унапређење људског капитала, путем боље здравствене заштите и образовања.

Он је навео да је међу приоритетима јачање ефикасности јавног сектора, омогућавање раста приватном сектору, кроз олакшање пословања фирмама путем елиминације непотребне бирократије и смањења прилика за корупцију, те смањење осјетљивости земље на климатске промјене и ризике животне средине.

!Често нас питају да ли је ковид 19 промијенио будуће приоритете земље. Мислимо да није. Пандемија није уклонила изазове са којима се земља суочавала, већ је заправо повећала хитност њиховог рјешавања", закључио је Салинас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.