Електронско пословање, изванредна могућност зараде на

Путем Интернета се врше трансакције кредитним картицама, користи се услуге као што су e-cash ("подизање" електронске готовине), e-billing (електронско плаћање), e-cheques (електронски чекови), electronic invoices (електронски рачуни)...

Без Интернета се више не може. Web презентација је до прије неколико година представљала тржишну предност и знак да компанија прати савремене трендове. Данас, Интернет сам по себи, не представља никакву предност. Захваљујући вртоглавом развоју нових технологија које омогућавају пренос података великом брзином, преко свјетске мреже можемо учествовати у видео-конференцијама, посматрати сателитске слике (чак и видјети сопствену кућу), гледати свијет путем web камера, бесплатно телефонирати, уживати у 3D игрицама, прочитати цијелу књигу у ПДФ формату... Према подацима Интернет свјетске статистике (Internet World Stats) милијарда и 150 милиона људи данас користи Инетернет. Велика већина од тих милијарду и 150 милиона, путем Интернета врши трансакције кредитним картицама или користи услуге као што су e-cash ("подизање" електронске готовине), e-billing (електронско плаћање), e-cheques (електронски чекови), electronic invoices (електронски рачуни)... Трговина путем Интернета у свијету је већ дуго веома уносан посао. Медији су препуни информација о вртоглавим износима које су разне компаније зарадиле помоћу такве врсте пословања. Ипак, појам електронског пословања данас је много шири од његовог најчешће коришћеног синонима електронске трговине (е-Commerce). Електронско пословање је вођење послова на Интернету, и не подразумијева само куповину и продају, него и бригу о клијентима и пословним партнерима, као и организацију пословања у сопственој интернет фирми и организацију према клијентима. Електронско пословање, Интернет и глобализација су међусобно повезани - што више корисника Интернета постоји, више посла ће обављати преко свјетске мреже. Што више послова се обавља он-лине, више људи ће жељети да буду корисници свјетске мреже. Почетком 2006. године, Монеy.CNN је направио предвиђање који ће сајтови на Интернету направити велики бум те године и самим тим донијети највећу зараду. На тој њиховој листи нашли су се: Digg, Trulia, Technorati, JotSpot, Writely, Yout … Очигледно, CNN је био у праву када је ријеч о наведеним сајтовима. Нису баш свих 25, колико се налазило на листи, направили неки велики продор али већина јесте. У фебруару ове године, аналитичари CNN-а су направили нову листу. На тој листи налазе се Слиде.цом, који зарађује приказивањем фотографија у слајд-шоу варијанти и Revision 3 намијењен ТВ-емисијама компјутерске тематике. Колико новца заради само овај посљедњи довољно говори и чињеница да мјесечно има више од милион и по прегледа и да се на њему рекламирају, између осталих, IBM и Sonny. Појавом Интернета, дошло је и до промјене радног времена милиона особа. Многи више не морају да поштују устаљено радно вријеме од 7 до 15 часова. Порасла је и флексибилност када је ријеч о мјесту рада, па тако рачуновођа који ради у компанији у једној земљи може без проблема провјерити књиге те исте компаније која има представништво у другој земљи, и то преко сјервера смјештеног у трећој земљи, а који опет одржавају стручњаци у четвртој земљи. Осим што доноси зараду, Интернет може утицати и на смањење профита неких фирми. Испитивања јавног мњења у Великој Британији показују да блогови имају велики утицај на промјену мишљења код обичног купца. Више од 25 милиона одраслих особа у Великој Британији, Француској, Њемачкој, Италији и Шпанији су бар једном промијенили мишљење о некој компанији или производу након што су прочитали коментаре о њима на неком блогу. Трећина испитаних Европљана каже да су одлучили да нешто не купе након што су прочитали негативне критике о конкретном производу на неком блогу. Блогови су сада на другом мјесту по повјерењу читалаца у односу на остале медије (новине 30 одсто, блогови 24 одсто, телевизија 17 одсто, е-маил маркетинг 14 одсто). Тренутно постоји и велики број предузећа која живе искључиво од маркетинга на Интернету. Највећа предност Интернета, сматрају оглашивачи, је у томе што омогућава интеракцију између корисника и оглашивача. Зараду (онима који их шаљу) доносе и разни "заразни материјали" који круже нетом, а посебну пажњу треба обратити на "скамове" - електронску пошту у којој се нуде послови (у многим случајевима незаконити) а који веома често крију неугодна изненађења. Већ годинама, на примјер, интернетом кружи електронска порука која наводно потиче из Нигерије, а у којој званичници ове афричке земље траже банковни рачун на који би пребацили неколико милиона долара стечених незаконитим активностима. Сви они који им дају свој број рачуна, биће награђени великодушном провизијом, стоји у овој поруци. Након неколико размјена и-мејлова, они који одлуче да се упусте у овај, тако "примамљив посао" морају уплатити одређену своту новца за непредвиђене трошкове. И након што се ова свота уплати, од наводних нигеријских званичника више нема ни трага ни гласа. И док се ви снађете, они су на свој банковни рачун додали и ваш новац и увећали зараду стечену незаконитим обликом електронског пословања... Припремила Радана КЛЕПИЋ ПРОФИТ ИЛИ ПРЕВAРA "Да ли сте сањали о томе да постанете власник успјешне компаније али вам је било прескупо? Не више! Шта кажете о сувласништву без уложене марке... икад? Потпуно легалан и транспарентан бизнис! Постаните наш члан и сувласник будуће велике Интернет компаније са сједиштем у Вашингтону. Добијате чак десет долара бонуса при учлањењу. Бесплатно од сада, заувијек." У посљедње вријеме и сајтови на српском језику обилују оваквим понудама а многи, жељни брзе и лаке зараде, лако насједају на огласе који им на крају донесу само главобољу. ПРОМЈЕНA КОНЦЕПТA Прва компанија која је употријебила термин "е-Bussines" (електронско пословање) је ИБМ, који је 1997. године лансирао своју прву тематску кампању о електронском пословању. До тада, цијели свијет је користио термин "е-Commerce" (електронска трговина). Промјена у термину значила је и промјену концепта. До тада се на Интернету могло само куповати и продавати, а данас се путем свјетске мреже могу обављати и многи други послови.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.