Економски притисци мијењају стандард у Европи: Плата већа, живот скупљи

БРИСЕЛ - Готово сваки пети становник Европске уније изложен је ризику од сиромаштва или социјалне искључености, показују подаци Евростата који отварају све важније питање европског животног стандарда - колико зарада заиста вриједи када се плате становање, храна, енергија и остали основни трошкови.

Према Евростату, 92,7 милиона људи у Европској унији, односно 20,9 одсто становништва, било је током прошле године изложено овом ризику. То је око 600.000 људи мање него годину раније, када је удио износио 21 одсто. Благи напредак, међутим, не мијења чињеницу да је социјална рањивост и даље присутна код петине становништва Уније. Овај показатељ не значи да сви обухваћени живе испод истог прага сиромаштва. Он укључује људе изложене новчаном сиромаштву, озбиљној материјалној и социјалној ускраћености, као и оне који живе у домаћинствима са веома ниским интензитетом рада. Зато пружа ширу слику социјалних проблема, али не показује сам по себи колико новца појединцу недостаје за пристојан живот.

Колико основни издаци могу да оптерете кућни буџет показују подаци из Њемачке. Према њемачком Савезном заводу за статистику, 11,2 одсто становника живи у домаћинствима која на становање издвајају више од 40 одсто расположивог прихода. Када становање узима велики дио зараде, за храну, превоз, одјећу и друге потребе остаје мање новца. Непланирани трошкови тада лакше нарушавају финансијску равнотежу домаћинства, а могућност штедње постаје ограничена. Због тога висина плате није довољна за процјену животног стандарда - важно је и колики дио прихода одлази на основне потребе.

То питање посебно је важно за људе који су из региона отишли у иностранство у потрази за бољим примањима. Већа зарада и даље је важан мотив за одлазак, али њена стварна вриједност зависи од трошкова становања, породичних обавеза, сигурности запослења и могућности да се дио прихода уштеди. 
Бањалучанка Нада М., која годинама живи и ради у Њемачкој, каже да у разговорима са послодавцем и другим људима примјећује све веће незадовољство економским и политичким приликама у земљи, као и критике власти канцелара Фридриха Мерца.

- Из разговора са обичним људима све је видљивије њихово растуће незадовољство економским и политичким приликама у земљи - прича Нада за "Глас Српске".

Она додаје да међу људима поријеклом са простора бивше Југославије примјећује интересовање за одлазак у Аустрију, гдје траже повољније услове за живот и рад. Према њеним запажањима, дио Пољака такође се враћа у своју земљу. 

- Искрено, и ја све чешће размишљам о повратку или одласку у другу земљу. Све ближе сам тој одлуци. Уосталом, син и снаха недавно су пронашли бољи посао у Аустрији - открива ова Бањалучанка.

Њено искуство указује на то да одлука о останку у иностранству не зависи само од висине зараде. Ако становање и свакодневни издаци поједу велики дио прихода, већа плата не мора да донесе и већу штедњу или осјећај финансијске сигурности.

На животни стандард у наредном периоду могли би да утичу и слабији привредни изгледи. Европска комисија је у својој прогнози процијенила да ће раст бруто домаћег производа у Европској унији успорити на 1,1 одсто, док би инфлација могла да достигне 3,1 одсто. За 2027. годину предвиђени су раст од 1,4 одсто и успоравање инфлације на 2,4 одсто.

Комисија је погоршала изгледе због новог енергетског шока повезаног са сукобом на Блиском истоку. Скупља нафта и гас повећавају трошкове предузећа, а дио тог притиска може се пренијети на потрошаче. Коначни ефекат зависиће од кретања цијена, зарада и способности компанија да апсорбују дио додатних издатака. Зато раст зарада сам по себи није довољан показатељ напретка. Ако цијене основних потреба расту брже од прихода, куповна моћ слаби чак и када је плата номинално већа. Управо однос зарада и стварних трошкова живота одређује колико новца домаћинствима остаје за штедњу, непланиране издатке и сигурнију будућност.

ЕНЕРГЕНТИ КАО СИДРО

Раст цијена енергената појачава притисак на европску привреду, док пад берзанских индекса одражава опрез инвеститора. Гас се приближио нивоу од 1.000 евра за 1.000 кубних метара, а нафта "брент" премашила је 110 долара за барел, повећавајући трошкове производње, превоза и живота. На холандском гасном чворишту цијена гаса достигла је 90,16 евра за мегават-сат, односно око 946 евра за 1.000 кубних метара, највише од децембра 2022. године. Европска складишта попуњена су око 75 одсто, а њемачка нешто више од 61 одсто, што појачава забринутост уочи зиме. Истовремено, политичка и фискална неизвјесност у Француској и опрез пред објављивање пословних резултата великих компанија додатно оптерећују берзе. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.