Ekonomski pritisci mijenjaju standard u Evropi: Plata veća, život skuplji

BRISEL - Gotovo svaki peti stanovnik Evropske unije izložen je riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, pokazuju podaci Evrostata koji otvaraju sve važnije pitanje evropskog životnog standarda - koliko zarada zaista vrijedi kada se plate stanovanje, hrana, energija i ostali osnovni troškovi.

Prema Evrostatu, 92,7 miliona ljudi u Evropskoj uniji, odnosno 20,9 odsto stanovništva, bilo je tokom prošle godine izloženo ovom riziku. To je oko 600.000 ljudi manje nego godinu ranije, kada je udio iznosio 21 odsto. Blagi napredak, međutim, ne mijenja činjenicu da je socijalna ranjivost i dalje prisutna kod petine stanovništva Unije. Ovaj pokazatelj ne znači da svi obuhvaćeni žive ispod istog praga siromaštva. On uključuje ljude izložene novčanom siromaštvu, ozbiljnoj materijalnoj i socijalnoj uskraćenosti, kao i one koji žive u domaćinstvima sa veoma niskim intenzitetom rada. Zato pruža širu sliku socijalnih problema, ali ne pokazuje sam po sebi koliko novca pojedincu nedostaje za pristojan život.

Koliko osnovni izdaci mogu da opterete kućni budžet pokazuju podaci iz Njemačke. Prema njemačkom Saveznom zavodu za statistiku, 11,2 odsto stanovnika živi u domaćinstvima koja na stanovanje izdvajaju više od 40 odsto raspoloživog prihoda. Kada stanovanje uzima veliki dio zarade, za hranu, prevoz, odjeću i druge potrebe ostaje manje novca. Neplanirani troškovi tada lakše narušavaju finansijsku ravnotežu domaćinstva, a mogućnost štednje postaje ograničena. Zbog toga visina plate nije dovoljna za procjenu životnog standarda - važno je i koliki dio prihoda odlazi na osnovne potrebe.

To pitanje posebno je važno za ljude koji su iz regiona otišli u inostranstvo u potrazi za boljim primanjima. Veća zarada i dalje je važan motiv za odlazak, ali njena stvarna vrijednost zavisi od troškova stanovanja, porodičnih obaveza, sigurnosti zaposlenja i mogućnosti da se dio prihoda uštedi. 
Banjalučanka Nada M., koja godinama živi i radi u Njemačkoj, kaže da u razgovorima sa poslodavcem i drugim ljudima primjećuje sve veće nezadovoljstvo ekonomskim i političkim prilikama u zemlji, kao i kritike vlasti kancelara Fridriha Merca.

- Iz razgovora sa običnim ljudima sve je vidljivije njihovo rastuće nezadovoljstvo ekonomskim i političkim prilikama u zemlji - priča Nada za "Glas Srpske".

Ona dodaje da među ljudima porijeklom sa prostora bivše Jugoslavije primjećuje interesovanje za odlazak u Austriju, gdje traže povoljnije uslove za život i rad. Prema njenim zapažanjima, dio Poljaka takođe se vraća u svoju zemlju. 

- Iskreno, i ja sve češće razmišljam o povratku ili odlasku u drugu zemlju. Sve bliže sam toj odluci. Uostalom, sin i snaha nedavno su pronašli bolji posao u Austriji - otkriva ova Banjalučanka.

Njeno iskustvo ukazuje na to da odluka o ostanku u inostranstvu ne zavisi samo od visine zarade. Ako stanovanje i svakodnevni izdaci pojedu veliki dio prihoda, veća plata ne mora da donese i veću štednju ili osjećaj finansijske sigurnosti.

Na životni standard u narednom periodu mogli bi da utiču i slabiji privredni izgledi. Evropska komisija je u svojoj prognozi procijenila da će rast bruto domaćeg proizvoda u Evropskoj uniji usporiti na 1,1 odsto, dok bi inflacija mogla da dostigne 3,1 odsto. Za 2027. godinu predviđeni su rast od 1,4 odsto i usporavanje inflacije na 2,4 odsto.

Komisija je pogoršala izglede zbog novog energetskog šoka povezanog sa sukobom na Bliskom istoku. Skuplja nafta i gas povećavaju troškove preduzeća, a dio tog pritiska može se prenijeti na potrošače. Konačni efekat zavisiće od kretanja cijena, zarada i sposobnosti kompanija da apsorbuju dio dodatnih izdataka. Zato rast zarada sam po sebi nije dovoljan pokazatelj napretka. Ako cijene osnovnih potreba rastu brže od prihoda, kupovna moć slabi čak i kada je plata nominalno veća. Upravo odnos zarada i stvarnih troškova života određuje koliko novca domaćinstvima ostaje za štednju, neplanirane izdatke i sigurniju budućnost.

ENERGENTI KAO SIDRO

Rast cijena energenata pojačava pritisak na evropsku privredu, dok pad berzanskih indeksa odražava oprez investitora. Gas se približio nivou od 1.000 evra za 1.000 kubnih metara, a nafta "brent" premašila je 110 dolara za barel, povećavajući troškove proizvodnje, prevoza i života. Na holandskom gasnom čvorištu cijena gasa dostigla je 90,16 evra za megavat-sat, odnosno oko 946 evra za 1.000 kubnih metara, najviše od decembra 2022. godine. Evropska skladišta popunjena su oko 75 odsto, a njemačka nešto više od 61 odsto, što pojačava zabrinutost uoči zime. Istovremeno, politička i fiskalna neizvjesnost u Francuskoj i oprez pred objavljivanje poslovnih rezultata velikih kompanija dodatno opterećuju berze. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.