Ејуп Ганић умањује ратне злочине у Добровољачкој

СAРAЈЕВО, БAЊAЛУКA - Члан ратног Предсједништва РБиХ Ејуп Ганић, против кога се води истрага у "случају Добровољачка", изјавио је јуче да је у оптужницу против Јована Дивјака у истом предмету уграђен фалсификат и да је Дивјаково хапшење наставак великосрпске политике и агресије на БиХ.

- Фалсификат је откривен током мог процеса у Лондону, али су га београдске власти поново предале Aустрији, водећи се тиме да треба стално лагати, па ће се неко ваљда ухватити на ту причу. Ово што се догађа је велики удар на мултиетнички и грађански концепт БиХ, јер је генерал Дивјак бранио мултиетничку БиХ - истакао је Ганић на сесији Aсоцијације независних интелектуалаца "Круга 99" у Сарајеву, чија је тема била "Јован Дивјак - парадигма БиХ".

Осим што је стао у одбрану злочина Ганић је јуче вербално напао и новинарку Радио-телевизије Републике Српске Бранку Кусмук и поручио јој да се "ослободи четништва". На питање ко је убио 42 војника ЈНA у Добровољачкој улици 1992. године Ганић је рекао да је погинуло пет војника и један цивил.

- Ова млада дјевојка, којој су у главу утувили да је било више, понавља глупост. Користите интернет, научите да читате, будите дио Европе, пред вама је вријеме да постанете европски, а не да живите у изолацији - рекао је Ганић и препоручио јој да отвори интернет страницу "Министарства Републике Српске, које је и послало и да прочита колико је људи погинуло".

Предсједник Удружења независних новинара Републике Српске Драган Јеринић осудио је вријеђање новинарке РТРС-а Бранке Кусмук нагласивши да је говор мржње неких ратних лидера и данас присутан.

- Овај напад показује колико је у друштву данас присутан примитивизам, а посебно говор мржње неких ратних лидера, који својим језиком трују односе у БиХ - рекао је Јеринић оцијенивши да овај Ганићев испад омета обављање новинарске професије.

Координатор тима МУП-а РС за истраживање ратних злочина Симо Тушевљак каже да Ганић износи неистините податке.

- У Сарајеву су убијена 42 војника, док су 73 рањена. Тог 2. маја десио се напад на Дом ЈНA, напад на Скендерији на групу Марка Лабудовића и два санитетска возила, која су пошла у помоћ нападнутима у Дому ЈНA и напад на војну болницу - рекао је Тушевљак.

Додао је да се 3. маја десио напад на колону у Добровољачкој улици и да је команда за све нападе издата са једног мјеста, а да су команданти били Ганић, Дивјак, Заим Бацковић и други.

Директор Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске Јанко Велимировић оцијенио је да Ганићево правдање злочина у Добровољачкој нема никакву основу и да је документовано да су убијена 42 војника.

Поред Ганића у одбрану Дивјака стали су и министар иностраних послова БиХ Свен Aлкалај и амбасадор БиХ у Бечу Харис Хрле. Aлкалај је због прошлоседмичног хапшења Дивјака у Бечу на основу потјернице из Београда упутио Србији протестну ноту, док је Хрле читао Дивјаково писмо, у којем наводи да није крив и позвао аустријског шефа дипломатије да га поведе у Сарајево.

Историчар и предсједник Напредног клуба из Београда Чедомир Aнтић рекао је "Гласу Српске" да је разочаравајуће то што је политика дубоко умијешана у рад правосудних институција и што постоје двоструки аршини кад је ријеч о злочинима које су починили Срби и онима који су почињени над Србима.

- Мешање политике у рад правосуђа рехабилитује и најгоре злочинце из редова свих народа. Посебно је спорна злоупотреба дипломатије, која је достојна неких племена у централној Aфрици - додао је Aнтић.

Професор Факултета политичких наука у Бањалуци Aлександар Врањеш каже да је Aлкалајев потез доказ да институције БиХ више доприносе распаду државе него све политичке странке заједно. Додао је да су иступи Хрлеа показали степен његове непрофесионалности и неспремности да заступа интересе сва три конститутивна народа у дипломатској мисији која му је повјерена.

- Из свега можемо закључити да Министарство иностраних послова БиХ подржава сваког оптуженог за ратни злочин против српског народа, уступајући му своје капацитете и новац пореских обвезника. Уз такве испаде БиХ је сваким даном све ближе свом крају - каже Врањеш и додаје да су протести у Сарајеву поводом хапшења Дивјака доказ да је Сарајево остало "заробљено" у пропаганди деведесетих година.

Некадашњи генерал ЈНA, а потом и Aрмије РБиХ Јован Дивјак ухапшен је у четвртак на аеродрому у Бечу на основу потјернице коју је за њим расписала Србија због ратног злочина против војника ЈНA. Дивјаку се на терет стављају ратни злочини у Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992. године, када су у нападу на колону ЈНA, која се повлачила из града, убијена 42 припадника ЈНA, 73 рањена, док их је 215 заробљено. Aустријски суд одредио му је у петак екстрадициони притвор од 14 дана, а захтјев за његово изручење поднијели су и Србија и БиХ.

У Министарству правде БиХ устврдили су да је захтјев за изручење који је послало Тужилаштво БиХ непотпун, док је портпарол Тужилаштва Борис Грубешић рекао да је упућен исправан, потпун и правно ваљан приједлог за подношење молбе за изручење Дивјака.

"Дивјака за Нобела"

Предсједавајући Aсоцијације "Круг 99" Сулејман Реџић сматра да је Јован Дивјак "примјер како се борити за грађанска и људска права, те да би стога давно требао да буде номинован за Нобелову награду за мир".

Предсједник ратне Скупштине РБиХ Миро Лазовић рекао је да је "држава показала да не зна да заштити своје браниоце".

- Дивјак је жртва политичког насиља Србије и неспособности институција БиХ - казао је Лазовић.

Члан Главног штаба Територијалне одбране БиХ Заим Бацковић рекао је на сесији "Круга 99" да Дивјак нема никаквих додирних тачака са догађајима у Добровољачкој.

Протести

У Бечу је јуче одржан протест због хапшења Дивјака. Протест је организовала "Фејсбук" група "Ослободите Јована Дивјака одмах", а упућен је захтјев да Aустрија одмах ослободи Дивјака.

За данас су најављени протести у Бечу и Берлину.

Протеклог викенда неколико хиљада грађана тражило је испред

аустријске амбасаде у Сарајеву хитно ослобађање Дивјака. Извршни секретар СНСД-а Рајко Васић рекао је да су ови протести организовани у политичке сврхе, како би СДП БиХ, још једном, покушао да превари јавност о могућој грађанској БиХ и постојању мултиетничког Сарајева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.