Џон Олсен: БиХ сама одлучује о чланству у NATO-у

Када БиХ достигне потребне стандарде, NATO ће је позвати у чланство, а одлука о томе како ће се о том питању одлучивати, треба да буде донесена у самој БиХ.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" замјеник команданта NATO штаба у Сарајеву Џон Олсен.

- Свака земља доноси своју одлуку како да одлучи о тим питањима. Неке земље одлуче да имају референдум о одређеним питањима, а опет у другим политичари одлучују за све. Како ће БиХ одлучити, то је на вама и на вашим унутрашњим структурама и механизмима - рекао је Олсен.

* ГЛАС: Који су то приоритетни кораци са позиције NATO-а када је ријеч о БиХ?

ОЛСЕН: Први корак јесте укњижити перспективну војну имовину на БиХ. Чим се то уради, БиХ може активирати Акциони план за чланство у NATO тако што ће поднијети свој годишњи државни план. Послије тога од БиХ зависи колико ће брзо испуњавати циљеве и захтјеве који су пред њу постављени у склопу Акционог плана. У неким подручјима постоји напредак, док са неким то није случај. Оно што је важно јесте чињеница да NATO чланство подразумијева БиХ као државу. Словенија је Акционом плану за чланство провела пет година, Хрватска седам, Македонија десет, Албанија десет.

* ГЛАС: У БиХ постоје различити ставови о уласку у NATO. Представници Републике Српске сматрају да о овом кораку, грађани треба да се изјасне на референдуму, те да је недопустиво било какво уплитање других земаља, попут Турске. Како то коментаришете?

ОЛСЕН: Свака земља доноси своју одлуку како да одлучи о тим питањима. Неке земље одлуче да имају референдум о одређеним питањима, а опет у другим политичари одлучују за све. Одлука о томе како ће се у БиХ о том питању одлучивати, треба да буде донесена у њој самој.

Према истраживањима, у РС је око 34 одсто анкетираних грађана за улазак у NATO, а у ФБиХ тај проценат износи 78 одсто. Што буду људи имали више информација о предностима чланства мислим да ће бити заинтересованији за то. Не знам какве би сада биле анкете и подаци. Међутим, NATO сарађује само са властима на нивоу БиХ. Све остало представља унутрашња питања. Ако се настави са интеграцијским процесима у једном тренутку ћете достићи NATO стандарде. То може бити за три, пет или седам година, то не знамо. Када достигнете стандарде, NATO ће вас позвати у чланство. Како ће БиХ одлучити, то је на вама и на вашим унутрашњим структурама и механизмима.

* ГЛАС: Шта БиХ добија евентуалним уласком у NATO, а шта NATO прикључивањем БиХ?

ОЛСЕН: Исто што и друге земље које су ступиле у NATO, поготово оне које су то учиниле недавно. Као прво то је више безбједности и више стабилности, које су основа економског напретка, што је видљиво и у земљама које су недавно ступиле у NATO. Код њих је дошло до пораста страних улагања, броја туриста... Предност је и у томе што ће БиХ изабрати свог амбасадора који ће је представљати у евроатлантском вијећу и учествовати у свему ономе што се тиче одбране и безбједности.

Мислим да је то велика предност за вас, јер суверенитет државе и даље је апсолутан под кишобраном NATO-а. Када се ради о ефектима прикључивања БиХ на сам NATO, важно је напоменути да је безбједност глобални проблем да морамо радити заједно, у савезу или са партнерима да би се одупрли тим пријетњама.

* ГЛАС: Према неким процјенама, БиХ би 2014. године могла да постане чланица NATO-а. Јесу ли ове процјене реалне?

ОЛСЕН: БиХ ће пуноправно чланство бити понуђено чим испуни услове. Мислим да је 2014. преоптимистична, али се надам да ће се у сљедећих  неколико година придружити тој породици. Не мислим да ће то трајати толико дуго уколико ваша земља и политичари буду предани да раде на томе. Немогуће је рећи које године ће то бити.

* ГЛАС: У БиХ има око 10.000 војника који земљу коштају стотинама милиона марака, а истовремено располаже са застарјелом опремом и великим количинама вишка наоружања. Да ли ће послије евентуалног приступања NATO-у бити неопходне неке промјене?

ОЛСЕН: Што се тиче структуре, величине и мисије Оружаних снага, о томе одлучује сама БиХ, кроз преглед одбране. NATO занима професионализам ОС, односно да ли можете допринијети међународним операцијама, да ли можете помоћи цивилним властима у случају катастрофа и да ли можете чувати суверенитет државе. Ја бих рекао да је та бројка од 10.000 реална, али ту постоји одређена флексибилност и БиХ може да смањи бројност ОС. Када се ради о опреми, важно је да БиХ изврши модернизацију ОС. Имате и јако пуно вишка муниције и наоружања које је застарјело, нестабилно и несигурно и ми радимо све што можемо да вам пружимо подршку да га уништите, донирате или продате. Имате и јако пуно неперспективних локација које обезбјеђују припадници ОС, а било би добро да се ти војници обучавају да би били професионалнији у свом послу.

Тероризам

* ГЛАС: БиХ се данас суочава са опасним пријетњама радикалних група, вехабија, а десила су се и два терористичка напада - на Амбасаду САД у Сарајеву и на Полицијску станицу у Бугојну. Како NATO гледа на то?

ОЛСЕН: NATO филозофија гласи да уколико тјешње сарађујемо у свим овим пријетњама, бићемо јачи. Што више радимо заједно мања је вјероватноћа да ће тих напада бити више у будућности. Ми бисмо вољели да постанете пуноправна чланица NATO-а и мислимо да бисмо имали бољи безбједносни аранжман. Али нема никаквих гаранција када говоримо о кривичним активностима. Ова питања, таква каква јесу, више су за полицију, него NATO.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.