Дванаест година од страдања Срба из Возуће

Несхватљиво да и послије дванаест година нису пронађени и кажњени злочинци, упозорио предсједник Републике Милан Јелић...

ДОБОЈ - Без утврђивања истине о страдалим у минулом крвавом грађанском рату, БиХ нема перспективу не као сложена, већ апсолутно као држава. Ово је изјавио јуче у Добоју предсједник Републике Српске Милан Јелић обраћајући се учесницима округлог стола "Учешће муџахедина у злочинима и њихово присуствовао на простору Возуће" организованом поводом дванаестогодишњице од прогона српског становништва из долине Криваје. - Од Хашког трибунала и домаћег правосуђа захтијевамо да за почињене злочине нико не остане некажњен. Aко треба да говоримо о злочину на простору Возуће и Озрена, исто тако је неопходно помињати и злочине на простору Сарајева, Бугојна, Мостара и уопште широм БиХ - нагласио је Јелић. Предсједник Републике Српске је додао да Влада и све релевантне структуре треба што прије да формирају координационо тијело у сарадњи са невладиним организацијама које ће заједно са ресорним министарством радити на утврђивању и разоткривању свих појединачних и масовних злочина. На овај начин, додао је, треба да се утврди да је на просторима БиХ био крвави грађански рат у коме су једнако страдали и Срби и Бошњаци и Хрвати. - Приче које смо овдје чули заиста су потресне и несхватљиво је да и послије дванаест година нису пронађени и кажњени злочинци, који су заједно са домаћим кољачима, мислим на муџахедине домаће и увезене, који су сијали смрт не само на подручју Возуће и Озрена, већ и цијеле БиХ. Морамо побиједити све недаће прошлости и морамо тражити истину која ће допринијети помирењу. То ће бити веома тешко имајући у виду чињеницу да данас простору Федерације БиХ желе да сакрију трагове гнусних злочина - рекао је предсједник Јелић и додао да је тешко доћи и до мртвих тијела. На Озрену је, како је напоменуо службеник републичке Канцеларије а тражење несталих Горан Крчмар, остало 439 лица од којих 398 војника и 41 цивил. - До данас је разријешена судбина 296 несталих, а још тражимо 170 људи - изнио је податак Крчмар. Члан Канцеларије за тражење Владимир Петровић Чича из Добоја је предочио документе који указују на стравичне злочине које су починили муџахедини и то послије пада Возуће. - Говори томе у прилог и ова фотографија петорице српских војника, свезаних, који су били у кампу муџахедина у Гостовићу, у заузетој кући Нестора Ристића. На слици се добро види датум - 17. септембар, а зна се да је Возућа пала 10. септембра. Значи, били су живи, али од тада им се губи сваки траг - подсјетио је Петровић. Помоћник команданта 4. Озренске бригаде за информисање Нинко Ђурић, који је седам мјесеци био у логору, навео је да је 10. септембра 1995. године на Возућу "ударило" 25 хиљада муслиманских војника, првенствено из 2. Тузланског и 3. Зеничког корпуса са ударним јединицама као што су 7. муслиманска и одред "Ел муџахедин". - Та сила била је потпомогнута НAТО авијацијом и тенковима и успјела да покори Возућу и Озренску бригаду, која је морала да напусти своја вјековна огњишта. Сва срећа па је народ отишао, могу да помислим какав би био почињен масакр над њим. Јер, муслимани су возућко ратиште звали и "табут ратиште" због великог броја погинулих њихових војника - рекао је Ђурић који завршава књигу "У паклу домаћих и страних муџахедина". Научни радник Стево Пашалић издао је двије књиге који су на неки начин склопиле мозаик страдања Срба у свим насељима у БиХ. - У прошлом рату Срби су протјерани из 1.232 насеља у којима их је живјело око 600 хиљада. Aко се томе дода и егзодус Срба из Сарајева послије потписивања Дејтонског споразума, онда је више од 700 хиљада Срба протјерано. То је више од педесет процената српске популације по посљедњем попису 1991. године у БиХ. Потпуно је спаљено 686 насеља, која су сада згаришта и у њима нема ниједног Србина. Прије рата у општини Завидовићи живјело је око 13 хиљада Срба, а данас их нема ни хиљаду, што говори да је овај простор етнички очишћен - нагласио је Пашалић. Предсједник Завичајног удружења Завидовићана са сједиштем у Добоју Зоран Благојевић, један од команданата бригаде Војске Републике Српске, рекао је да је обиљежавање дванаестогодишњице егзодуса, које је организовало Удружење, један је од начина да се прикаже права слика ратних дешавања у БиХ. - Aнализом комплетних догађања у Возући и долини Криваје, лако је доћи до закључка ко је нападао, а ко се бранио. Наше жртве ту истину су заслужиле, а ово је прилика и за својеврсно подсјећање да наш задатак није довршен и да стотине људи још увијек чекају да достојанствено сахране своје најближе. Управо јуче на гробљу Шушњари у Добоју сахрањен је Миладин Пејић, који је погинуо приликом пада Возуће - рекао је у обраћању учесницима округлог стола у Добоју Зоран Благојевић. С. ПУХAЛО ПAРAСТОС Поводом дванаестогодишњице пада Возуће јуче је у цркви Светих апостола Петра и Павла у Добоју служен парастос за 195 погинулих бораца 4. Озренске бригаде као и за страдале цивиле. У спомен-соби у Клубу Војске предсједник Републике Српске Милан Јелић и бројне делегације положиле су вијенце и цвијеће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.