Два пута пред ЕУ: Да ли један води у пропаст?!

БАЊАЛУКА - Европа се налази на ивици нове велике енергетске и економске кризе. Цијене нафте и гаса настављају рекордно да расту, а свака даља ескалација на Блиском истоку само продубљује нестабилност.

Економски стручњаци сматрају да је једино реално рјешење за стабилизацију тржишта и снижење цијена евентуално ублажавање или укидање уведених санкција Русији.

Економиста Љубодраг Савић сматра да су економске посљедице рата на Блиском истоку далеко озбиљније него што већина европских лидера схвата. Он објашњава да рат на Блиском истоку и затварање Ормуског мореуза не утиче само на цијене нафте и гаса, већ се ефекти преливају на комплетну економију.

Сматра и да ће се Европа ако настави са одбијањем скидања санкција Русији суочити са још једним наглим растом трошкова у индустрији и транспорту, али и животних трошкова у домаћинствима. Према његовим ријечима, досадашња политика Брисела коштала је ову заједницу већ на стотине милијарди евра, а наставак те и такве политике и у садашњим околностима могао би довести до потпуног економског колапса Европске унију. Русија се, како каже, показала способном да заобиђе санкције и преусмјери своје испоруке ка Азији, док Европа је остала рањива и изолована, те изложена растућим цијенама и све већим кризама.

Како је за "Глас Српске" истакао Савић, Русија је несумњиво најближи и најважнији партнер Европе за енергију, те да је краткорочно гледано једино рјешење за Европску унију ублажавање санкција како би се стабилизовало снабдијевање и смањио притисак на инфлацију.

• Шта је рекао Сијарто

На све ово још једном је указао и мађарски министар иностраних послова Петер Сијарто, који је позвао Европску унију да слиједи примјер САД и размотри ублажавање или укидање санкција Русији. Како је истакао, рат у Персијском заливу представља огроман изазов у глобалном снабдијевању нафтом. Сијарто сматра да је најбољи потез - онај који је повукла америчка администрација, јер су оба извора нафте, арапски и руски, тренутно блокирана за Европу.

Такво мишљење не дијели и предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, као и лидери Њемачке и Француске. Сматрају да ублажавање санкција у овим околностима није могуће, посебно док траје рат у Украјини. Овакав став постоји иако све економске анализе показују да би ублажавање санкција Русији значајно смањило притисак на транспорт, индустрију и домаћинства у Европи.

Експерт за енергетику Драган Шкобаљ каже за "Глас" да не вјерује у отрежњење бриселских званичника и заокрет у спољној политици Европске уније према Русији. Сматра да је Европској унији, као заједници, наметнут модел управљања од стране глобалних центара моћи. Према његовим ријечима, глобални центри моћи су се у међувремену подијелили а на ледини је остала Европа која је изгубила стратешки компас и у кратком року постала некредибилан партнер, јер својим одлукама директно наноси штету сопственој економији. Указује и да проблем Европе није ограничен само на енергенте, већ обухвата и приступ рудним богатствима, минералима и сировинама, што додатно угрожава индустријску базу континента. Наглашава и да Европска унија, у свом садашњем облику, није у потпуности одраз интереса народа Европе, већ да је ријеч о сложеном систему који тек очекују озбиљни економски и политички изазови.

На крају, Шкобаљ упозорава на кључну чињеницу која ће, како истиче, одредити будућност европске економије.

- Земље које не буду имале стабилне изворе енергије неће моћи да одрже производњу, а без производње нема ни економске снаге ни дугорочног развоја - навео је он.

Прије ескалације сукоба на Блиском истоку, кроз Хормуз је пролазило око 17-20 милиона барела нафте дневно, што чини петину свјетске морске трговине нафтом и премашује укупну дневну потрошњу Европске уније. Данас је тај проток озбиљно угрожен због напада на танкере и повлачења осигуравајућих кућа. Осигурање за једно путовање танкера порасло је са 40.000 на између 600.000 и 1,2 милиона долара, што значи да је ризик поскупио и до тридесет пута. То директно утиче на цијену нафте, која је са 60 долара по барелу на почетку године прешла 100 долара, повећавајући се за више од 70 одсто.

Европа у ову кризу улази са већ нарушеном енергетском позицијом. Умјесто стабилних и јефтиних руских испорука, Европа се окренула течном гасу из САД, Норвешке и Сјеверне Африке, уз већи ослонац на Блиски исток. Историјски подаци показују да сваки раст цијене нафте од 10 одсто подиже инфлацију у ЕУ за 0,2-0,3 процентна поена. Са растом од 70 одсто, притисак на инфлацију могао би достићи и до два процентна поена. Њемачка индустрија већ осјећа посљедице, са падом производње до 10 одсто.

Чланице Међународне агенције за енергију (ИЕА) одлучиле су да ослободе 400 милиона барела из резерви како би ублажиле нагле осцилације, али аналитичари оцјењују да то може покрити тек четири дана глобалних потреба. Према њиховим оцјенама, Европа је након увођења санкција Русији практично изгубила стратешку алтернативу за енергију из Персијског залива и постала талац географије, али и сопствених политичких одлука.

• Највећа жртва

Русија, као један од највећих извозника нафте, није осјетила значајан пад због санкција. Вишкови нафте настали због забране извоза, као и последице рата на Блиском истоку, преусмјерили су испоруке ка Индији и другим азијским тржиштима, што јој даје потенцијалну тржишну предност. Европа, с друге стране, остаје највећа жртва ових сукоба, са само симболичним енергетским резервама и огромним економским губицима који се мјере стотинама милијарди евра.

Најцрњи сценарио, према процјенама аналитичара, наступа ако Хормушки мореуз остане затворен наредних неколико седмица. У том случају, цијена нафте могла би да порасте и преко 150 долара по барелу, а притисак на економије Европе био би катастрофалан.

Оно што је додатно уздрмало страхом обузете свјетске берзе, јесте да су обустављени сви радови на гасном пољу Шах у Уједињеним Арапским Емиратима, али и у луци Фуџаира, кључном извозном терминалу гдје је утовар нафте државне компаније АДНОЦ заустављен.

Ови узастопни поремећаји, а што је изгледа и тактика Ирана, пријете да потпуно прекину преостали излаз овог произвођача из ОПЕК-а за извоз сирове нафте ка свјетским тржиштима, што би могло додатно продубити постојећу кризу. Друга извозна чворишта УАЕ налазе се унутар Персијског залива, који је практично одсјечен од свијета због иранске контроле над Ормуским мореузом, уским пролазом између Ирана и Омана кроз који иначе пролази петина свјетске понуде нафте.

• Клечање на кољенима

Специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством и шеф Руског фонда за директна улагања Кирил Дмитријев каже да ће Европа у једном тренутку бити у позицији да моли за додатне количине руског гас. Како је истакао, према прогнозама Ејч-Ес-Би-Сија, цијене природног гаса у Европи 2026. године биће за пуних 40 одсто веће него што је раније пројектовано. То ће, према његовом мишљењу бити катастрофално за индустрију и домаћинства, јер се ради само о почетку највеће енергетске кризе у историји.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.