Дужници не маре за срам, дуг већи за 100 милиона

Сарајево - Дуг за ПДВ на крају прошле године износио је 368,3 милиона КМ и већи је за скоро 100 милиона у односу на почетак 2014. године када је Управа за индиректно опорезивање (УИО) БиХ први пут објавила списак највећих дужника очекујући да ће тај потез утицати на дужнике да измире обавезе и побјегну са листе срама.

Првих десет позиција по висини дуга и након три године заузимају скоро иста предузећа и институције, који су дуговања повећали за више од 21 милион КМ. Они су 1. јануара 2014. године дуговали 61,25 милиона КМ, а на крају 2016. дуг је нарастао на 82,93 милиона.

На најновијој листи УИО БиХ налази се 2.579 дужника за ПДВ, а чак 114 предузећа дугује више од милион КМ. У гомилању дуга предњачи предузеће "Грас" Сарајево, које је почетком 2014. било четврто на листи са 6,68 милиона КМ неизмирених обавеза, а према посљедњем извјештају је убједљиво највећи дужник са чак 18,05 милиона. Друго на листи дужника је предузеће "МБ Кекеровић" из Лакташа које је 2014. године заузимало неславну прву позицију. Ова фирма је за три године повећала дуговања за 1,73 милиона, односно са 9,13 милиона на 10,86 милиона КМ. Занимљиво је да је прије три године тада највећи дужник "МБ Кекеровић" дуговао дупло мање него сада "Грас" који је на челу листе.

Као и почетком 2014. године, и на најновијој листи међу десет највећих дужника за ПДВ је Дирекција за робне резерве РС чија дуговања тренутно износе 9,48 милиона, а прије три године била су 7,59 милиона КМ. На четвртој позицији је предузеће "Ђуша" из Фојнице са дугом од 8,59 милиона КМ, што је повећање за 1,3 милиона, док је нови на листи међу десет највећих "Јанус" из Брчко дистрикта који дугује 7,63 милиона марака. Нови дужник међу првих десет је и "Петрол" из Љубушког који се са 4,91 милионом марака нашао на десетом мјесту.

Начелник Одјељења за комуникације у УИО БиХ Ратко Ковачевић истиче да је јасно да није постигнут очекивани ефекат да објављивањем листе највећих дужника буде повећано измиривање њихових обавеза.

- Наш главни циљ када смо одлучили да објавимо имена дужника био је да сви уредни порески обвезници виде јавно ко су дужници и да знају с ким не би требало да склапају пословну сарадњу - навео је Ковачевић.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да је проблем у томе како је ПДВ дефинисан јер су они који испоручују робу обавезни да плате ПДВ без обзира на то да ли су продату робу и наплатили.

- Ту долазимо до успостављања ланца неликвидности који почиње најчешће од буџетских корисника. Они који су испоручили робу морају да плате ПДВ, а новац ће сачекати док се не појави у буџету. Пошто је повезан систем, односно зачарана спирала, једно дуговање изазива друго. Треба имати у виду и стање у привреди, односно њену изражену неликвидност. Какав епилог ствари могу да добију најбоље осликава примјер из Хрватске гдје је компанија која је правила тунеле за тамошњу владу пропала јер није могла да измири своје обавезе будући да није добила новац из буџета - рекао је Павловић.

Он сматра да, упркос томе што објава листе дужника није дала позитивне ефекте, треба наставити са њеним ажурирањем.

- Треба објављивати списак дужника како би људи који раде са другим компанијама имали увид у ситуацију јер би, не знајући да је компанија у проблемима, могли доћи у ситуацију да никада не затворе своје папире - рекао је Павловић.

Објављивање такозване листе срама дало је позитивне ефекте у Хрватској гдје је знатан број дужника у кратком року измирио обавезе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.