Душко Шњегота: Јавна предузећа зрела за ревизију

Да се почне са ревизијом јавних предузећа заиста бих био у великој дилеми гдје бих прије отишао. Имамо низ институција у којима ревизори никада нису били, а међу њима су здравствене установе и комунална предузећа. Намеће се прича о Клиничком центру Бањалука, "Шуме" су у истом рангу, "Жељезнице" имају своје проблеме, "Поште" су негдје на том списку.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" главни ревизор Главне службе за ревизију јавног сектора РС Душко Шњегота.

- Постоје дијелови система, као што су пољопривреда и здравство гдје се мора направити другачија организација читавог система. Потребна је рационализација која ће произвести уштеде - рекао је Шњегота.

* ГЛАС: Како оцјењујете рад институција Српске у прошлој години?

ШЊЕГОТА: Урадили смо половину планираних ревизија, а ако гледамо структуру мишљења која смо дали, углавном је стање на истом нивоу као и прошле године. Највећим дијелом мишљења са резервом дали смо због неусклађености прописа. Неусклађеност поступања резултат је системских проблема. Примјер су подстицаји за пољопривреду, из угла финансијских извјештаја није ништа спорно, али створено је далеко више обавеза него што се може исфинансирати.

* ГЛАС: Који су највећи пропусти институција, а у којим областима се стање побољшало?

ШЊЕГОТА: Једно од системских питања је награђивање за посебне резултате у раду, јер Закон о платама даје право да се неко награди, а с друге стране, није даље разрађен механизам како то урадити. Тако да имамо различито понашање како се те награде дају, па чак и субјективних утицаја на то ко може или не добити награду. Чести су пропусти и у јавним набавкама, гдје има субјективних пропуста, свјесних и несвјесних поступања, чак ситуација да се уопште не спроводе јавне набавке, а морале би, до тога да се одступа од услова који су дати у тендеру, до услова који су уговорени.

Такође, имамо и случај да су у 2012. години већа одступања од расположивих средстава него што је било у 2011. години. Не може се искључити да у институцијама свјесно користе недоречености у законима да одређена средства злоупотријебе.

* ГЛАС: Које су то институције трошиле више него што су имале новца на располагању?

ШЊЕГОТА: Највећи износ одступања ће бити у сегменту подстицаја у пољопривреди. Ради се о 49 милиона, с тим да је у 2013. планирано 28 милиона за те намјене. У фондовима је стање доста тешко, завршен је извјештај Завода за дјечију заштиту РС, ту је било одступања око три милиона. Тих проблема има и у Заводу за запошљавање, а претпостављам да ће тако бити и у Фонду здравства и Фонду ПИО.

* ГЛАС: Да ли има негативних мишљења на рад институција?

ШЊЕГОТА: За сада нема, али не могу говорити унапријед. Имали смо једно негативно мишљење за локалну заједницу.

* ГЛАС: Гдје видите простор за уштеде у институцијама РС?

ШЊЕГОТА: Постоје дијелови система, једно је пољопривреда, а друго је систем здравства гдје се мора направити другачија организација читавог система, рационализација која ће произвести уштеде. Ако систем остаје исти, ви немате пуно простора за додатне уштеде, јер онда доводите у питање функционисање таквог система. Може се постићи ефекат на већем контролисању инспекција како би био повећан степен наплате обавеза.

* ГЛАС: Хоће ли бити ревизије јавних предузећа? Гдје бисте прво отишли у контролу?

ШЊЕГОТА: Као главни ревизор не могу одлучити самостално да се ради та ревизија, то одлучује скупштински Одбор за ревизију коме ћу то предложити. Имамо низ институција у којима ревизори никада нису били, као што су здравствене установе. Поред њих, ту су и јавна предузећа, обично се говори о "Жељезницама", "Шумама", али у РС има 149 јавних предузећа. Посебно бих издвојио комунална предузећа, треба ли да идемо даље од Бањалуке, случаја "Топлане", "Водовода". Да кренем у ревизију, заиста бих био у великој дилеми, јер просто не знам гдје бих прије. Намеће се прича о Клиничком центру Бањалука, "Шуме" су у истом рангу, "Жељезнице" имају своје проблеме, "Поште" су негдје на том списку.

* ГЛАС: Писали сте истражним органима. Да ли сте задовољни како реагују на извјештаје ревизије? Како постићи да се више поступа по извјештајима?

ШЊЕГОТА: Релативно много извјештаја је достављено органима, а не знам да се нешто десило у смислу коначних резултата. Ревизорски извјештај није сам по себи доказ за прекршајно или кривично дјело, али може дати смјерницу за даље истраге. Предложио сам састанак на којем ћемо усагласити шта је то што ми њима треба или не треба да достављамо.

Објективност

* ГЛАС: Многи су чекали Ваше ревизорске извјештаје сумњајући да неће бити објективни с обзиром на то да сте радили у Влади. Како сада одговарате онима који су мислили да нећете добро радити тај посао?

ШЊЕГОТА: Можда је неко себи могао дати право у децембру да сумња у моју независност, али у Скупштини нико није гласао против мог именовања. Они који су имали неку скепсу, били су уздржани од гласања. Сада када смо на пола ревизорског циклуса, мислим да су извјештаји деманти сумњама о независности. Свако има право на своје мишљење и закључке, али од мене нико не очекује, нити се ја тако понашам, нити бих се понашао да заштитим било кога или фризирам ревизорске извјештаје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.