Душко Шњегота, главни ревизор Главне службе за ревизију јавног сектора РС: Налази ревизора се настоје оспорити, док пропусти остају

Јавне институције у РС годинама праве исте пропусте у раду, а који се најчешће односе на неправилности у јавним набавкама, запошљавању, али и кршење буџетских прописа.

 Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" главни ревизор Главне службе за ревизију јавног сектора РС Душко Шњегота истакавши да је на адресу главног републичког тужиоца у овој години прослијеђено 12 извјештаја који се односе на девет субјеката обухваћених ревизијом.

- Умјесто одговарајуће реакције надлежних с циљем рјешавања проблема на које указују ревизори, у посљедње вријеме имамо реакције у правцу покушаја оспоравања ревизорских налаза, што је погрешно и контрапродуктивно - рекао је Шњегота додајући да га је изненадила изјава министра финансија РС Зорана Тегелтије да Главна служба "уцјењује Владу РС својим непримјереним извјештајима". Шњегота поручује да се ради о паушалној и ни на чему заснованој оптужби.

* ГЛАС: Главна служба за ревизију јавног сектора РС објавила је у протеклом периоду извјештаје о ревизији министарстава, републичких институција, установа и општина. Колико сте задовољни поштовањем прописа?

ШЊЕГОТА: Актуелни подаци из регистра ревизорских препорука датих кроз финансијску ревизију упућују на закључак да нема неких значајнијих промјена у овој области, односно да је 57 одсто препорука реализовано у потпуности, 23 дјелимично, а да је 20 одсто потпуно нереализовано. Постоји значајан простор за додатно унапређење и активнији однос субјеката ревизије према ревизорским препорукама, чиме би темељне карактеристике система управљања јавним новцем засигурно биле побољшане.

* ГЛАС: Који су најчешћи пропусти?

ШЊЕГОТА: Посебно је забрињавајуће то што се из године у годину понављају исти или слични пропусти. То се, прије свега, односи на пропусте и неправилности у области јавних набавки, запошљавања и примјене буџетских прописа. Када је ријеч о буџетским прописима, потпуно је очигледно да се кроз процес планирања буџета у довољној мјери не уважавају реалне могућности у погледу финансирања јавне потрошње у датом периоду. То, поред осталог, доводи и до одређених импровизација у процесу извјештавања о извршењу буџета и стварања погрешне слике о стварном финансијском положају субјекта ревизије, односно јавних финансија уопште. Нажалост, износ обавеза које настану, а које не могу бити плаћене у једној фискалној години, расте што поред чињенице да се на тај начин крше постојећа буџетска правила, отежава реализацију текућих активности, програма, пројеката код бројних буџетских корисника.

* ГЛАС: Министар финансија РС Зоран Тегелтија изјавио је да покушавате да "уцјењује Владу РС својим непримјереним извјештајима, првенствено о ревизији учинка и ревизији консолидованих финансијских извјештаја". Како то коментаришете?

ШЊЕГОТА: Ради се о паушалној и ни на чему заснованој оптужби. Ипак, било би свакако корисно и коректно, прије свега према ревизорском особљу и широј јавности, да свако ко има било какве информације о недопуштеним активностима главног ревизора или било кога другог, а посебно министар финансија који је и те како у току свих дешавања у јавним финансијама, па тако и оних која се директно или индиректно тичу ревизије, јавно изнесе конкретне доказе на којима заснива своју оптужбу. Што се мене лично тиче, сав мој рад, не само у позицији главног ревизора већ и годинама уназад, био је јавног карактера, односно у највећој могућој мјери транспарентан, па је свима који га прате потпуно јасно да се иза овакве изјаве крије покушај дискредитације главног ревизора и службе којом руководи. Исто тако, опште је познато да главни ревизор нема ни једног јединог дана проведеног у било каквим активностима политичког карактера, па чак ни у вријеме када је био помоћник министра финансија. И тада није био ангажован по политичкој, већ стручној основи.

* ГЛАС: Шта је спорно у наведеном извјештају?

ШЊЕГОТА: Што се "спорног" извјештаја тиче, он је, као и сваки други, сачињен и у складу са законом и релевантним ревизорским стандардима, смјерницама, методологијама и другим актима, те не постоји нити један основани аргумент који иде у прилог оцјени да се ради о непрофесионалном и тенденциозном извјештају. Уосталом, Министарство финансија се у свом посљедњем саопштењу за јавност позвало управо на ревизорски извјештај сачињен за само министарство као буџетског корисника, у коме је изражено позитивно ревизорско мишљење. Да ли би из тога требало да закључимо да је за Министарство финансија извјештај сасвим у реду ако је позитиван, а ако није, да се ради о тенденциозном и непрофесионално сачињеном извјештају? При томе, оба извјештаја урадила је иста служба, потписао исти главни ревизор и у оба случаја Министарство финансија представља кључног актера на ревидираној страни.

* ГЛАС: Да ли Вас је изненадио овакав став министра финансија?

ШЊЕГОТА: У суштини, да. Све напријед наведено, као и догађаји и коментари који су услиједили након таквог јавно изнесеног става, јасно упућују на закључак да се ради о покушају да се изврши директан политички притисак на главног ревизора и Главну службу и то на један крајње непримјерен и бескрупулозан начин. Са своје стране, оштро осуђујемо такво непримјерено понашање и позивамо све релевантне политичке актере у РС да се убудуће суздрже од сличног дјеловања, јер тиме наносе непроцјењиву штету не само Главној служби за ревизију, већ и РС. Подсјећамо да је јавна ревизија један од основних стубова сваког уређеног правног ентитета и да се било каквим урушавањем темеља на којима се заснива њено функционисање директно урушавају и темељи тог ентитета. Вјерујемо да то у РС нико не жели.

Дисциплина

* ГЛАС: Шта треба да буде урађено с циљем побољшања финансијске дисциплине у јавном сектору РС?

ШЊЕГОТА: Потребан је већи степен реализације ревизорских препорука, посебно оних које су дате кроз финансијску ревизију. С друге стране, субјекти у јавном сектору могу, што и јесте њихова директна одговорност, да учине много тога како би побољшали финансијску дисциплину. У најкраћем, важећи закони и други прописи морају се поштовати или, ако има оправданог основа за то, треба их мијењати и прилагођавати реалним потребама и могућностима, али опет поштовати док су на снази. О томе не би смјело да буде никакве полемике. Најгоре стање је оно у коме се прописи константно крше, а одговорност у вези с тим изостаје.

_

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.