Душан Марић: Никоме више се не правдамо што постојимо

Заједничком прославом 15. фебруара - Дана државности показујемо да смо један народ и да више нисмо спремни да се додворавамо ни правдамо онима којима смета не само постојање Републике Српске, већ и само постојање Срба западно од Дрине. Да им се правдамо и што постојимо.

Поручио је то за "Глас" народни посланик у Скупштини Србије Душан Марић (СНС) који је и предсједник Парламентарног форума Србија – Српска.

 - И не само због тога што смо преживјели Јасеновац, Јадовно, Шарговац, Дракулић, Стари Брод, Шушњар, Ливањско поље и Гаравице, већ и памтимо и тамо одлазимо да запалимо свијећу покланим прецима. Да им се правдамо што 1991. нисмо ћутке, као покорна раја, као наши несрећни очеви и дједови 1941, мирно у редовима, чекали на јаме и каме, већ устали да бранимо куће, нејач и слободу. У тој борби смо створили Српску. Обиљежавамо дан њене државности. Заједно са Србијом. На Сретење. Срела се браћа на Сретење. Да прославе рађање слободне Србије и Српске. А сва западна и источна сила и ордија која се обрушила на Србију, на њену суверену спољну политику и на Српску, на њену борбу да се поштује степен слободе који јој дају Дејтонски споразум и Устав БиХ, показује да Срби, без обзира на не мало умножавање туђих слугу у својим редовима и даље не трпе ланце, не дају слободу и многима широм свијета дају примјер како се за њу треба борити. Не смемо посустати, али је важно да се превише не занесемо, да не претјерамо, као што нам се догађало. Па смо беспотребно страдали. Понекад у корист других, а на своју штету – поручио је Марић.

ГЛАС: Има и оних и у БиХ који оспоравају Српској и Србији да сарађују на овом као и на другим друштвеним и политичким питањима.

МАРИЋ: Било би чудо да не оспоравају. Нормално је кад сарађују муслимани и Турска, нормално је кад хиљаде терориста из Либана, Сирије и Ирана дођу да убијају по БиХ, нормално је да сарађују и заказују заједничке војне вјежбе Хрвати и Албанци, али није нормално кад сарађују Срби са Србима. Које дијели једна ријека. Иако је та сарадња на корист свих људи у Србији и БиХ.

Нови мост на Сави у Рачи, мостови на Дрини и путеви према Дрини које Србија Александра Вучића гради или обнавља, неће повезивати само Србе, већ и муслимане. Преко њих ће путовати и трговати и једни, и други, и трећи.

Наша сарадња је на штету једино оних који би најрадије да на Дрини подигну кинески зид.

ГЛАС: Пратите политичку ситуацију у БиХ, односно Српској? Ко највише угрожава Дејтонски мировни споразум?

МАРИЋ: Како српско дијете са Купрешке висоравни, које је четири године са пушком војевало за одбрану Српске, да не прати шта се у њој дешава? Нема дана кад не погледам какво је у њој вријеме, а камоли да не пратим остало. Пратим бесрамне покушаје муслиманског политичког Сарајева да, уз помоћ самозваног високог представника, Српској отму још неку надлежност. И тако закину још тековина за коју су се изборили у Одбрамбено-отаџбинском рату, за које је живот дало више од 20.000 војника. Изетбеговићи и Шмитови нас убјеђују да би нам било боље да о себи не одлучујемо сами већ да то чине они у наше име. Да одређују славе и празнике, бирају нам предсједнике, да нам постављају кадије и судије.  И да би тек тада, када пристанемо да будемо раја, БиХ била демократска и европска а ми срећан и успјешан народ.

ГЛАС: Како гледате на чињеницу да у БиХ, три деценије након Дејтона, и даље постоји Канцеларија високог представника?

МАРИЋ: Као на насиље. Над здравим разумом. Над међународним правом. Над Дејтонским споразумом. Над правом српског, муслиманског и хрватског народа у БиХ, да живе слободно, уважавајући једни друге. Као што треба да се уважавају комшије које вјековима живе заједно и браћа која имају исте корјене. Словенске и српске корјене. Можемо ми да се назовемо марсовцима, да измишљамо ријечи и правописе, али то не мијења чињеницу да смо један народ и да говоримо истим језиком. Овај њемачки самозванац, сарајевски лажни Шћепан Мали, је доказ да Брисел, Вашингтон, Лондон и Берлин на БиХ гледају као на колонију. Играчку. С којом се играју по систему завади па владај. Да би контролисали тржиште и зарађивали на нашим свађама и сукобима. Нема среће у кући у којој живе рођена браћа, а у којој одлуке доноси неко из села. Чак и ако тај из села није бараба и битанга већ домаћин. А нама односе у БиХ уређују европске барабе. Међу десетинама оних који су продефиловали кроз БиХ, од Ешдауна, Петрича и Вестендорфа, до овог данашњег, не можеш наћи једног који није био битанга, већ колико-толико добронамјеран човјек, намјеран да БиХ и народима донесе добро. Ако пратите друштвене мреже и коментаре, видјећете да је тога свјесна огромна већина муслимана, Хрвата и Срба у БиХ. И то даје наду да ћемо се дозвати памети, окренемо будућности и мирном суживоту и да ће у Сарајеву једном на власт засјести људи који у Српској неће гледати наводну геноцидну творевину, већ вољу српског народа. Вољу јединог народа у овом дијелу Европе над којим је извршен геноцид. И то не геноцид од нациста и Хитлера, како су комунисти пола вијека лагали, већ од наших комшија, наше браће, Хрвата и муслимана.

ГЛАС: Јасно је да је Српској важна подршка Србије, као братске земље и заштитника Дејтона, а да ли је и у којој мјери Србији важна јака Српска у оквирима дејтонске БиХ?

МАРИЋ: И обрнуто. Што су јачи и безбједнији Срби на Уни, јачи су и безбједнији и Срби на Дрини. Управо зато Србија гради мостове на Сави и Дрини, управо зато је на иницијативу предсједника Вучића уложила око 100 милиона евра у разне пројекте у Српској и општинама у Босанској крајини, у којима су Срби већина. И уложила би још да се од новембра претпрошле године није нашла на (ра)здруженом удару Запада и Русије, њихових служби и дружби. У бруталном покушају да је, преко филијала и плаћеника, чију су мрежу стрпљиво градили, углавном преко разних невладиних организација, економски и политички развале. И од ње направе своју марионету. Неку нову БиХ. Све са високим представником.

ГЛАС: Дио пројеката Српске и Србије кочи тзв. политичко Сарајево. Има ли наде да ће се то промијенити на корист свих народа?

МАРИЋ: Нада увијек постоји али је ова моја, о лијепом комшијском животу у БиХ, танана. Има ли муслимана и Хрвата који није свјестан да су мостови на Дрини и Сави корисни и за њих? Који нису свјесни да би гранични прелаз  на Сави код Градишке, нове хидроцентрале на Дрини и аеродром у Требињу били корисни и за њих? Наравно да нема. Али већ три деценије у Сарајеву одлучују они којима је важнија српска штета од муслиманске користи. Важно им је да комшији Србину цркне крава, па макар због тога цркле двије њихове. А не може муслиманима у БиХ бити добро ако је лоше Србима и Хрватима. И обрнуто. БиХ је систем спојених судбина. Као систем спојених судова.

ГЛАС: Парламенти имају веома важну улогу у демократским системима. Да ли сте задовољни радом овог форума Србија –  Српска?

МАРИЋ: С обзиром на то са кавим терором су се у посљедње двије године сусретале Србија и Српска, задовољан сам. Добро сарађујемо,  једни другима све чешће у кућу долазимо. Представници форума из Србије ће данас бити у Бањалуци, у суботу у Добруну и Вишеграду а већ прекосутра они из Српске у Орашцу, да се поклонимо Вожду Карађорђу и устаницима. Успостављање форума је добра ствар, добра политичка идеја. А било би корисно да сличну сарадњу успоставе и парламенти у Београду и Сарајеву.  Радовао бих се да ове године у Београду угостимо парламентарце из Сарајева, све три вјере.

ПЛАНОВИ

ГЛАС: Какви су планови Парламентарног форума за ову годину?

МАРИЋ: План је да одржимо двије сједнице, једну у Београду, другу у Бањалуци и да учешћем у обиљежавању годишњица значајних догађаја наставимо да још више његујемо културу сјећања.  Да размјеном искустава, од политичких до оних која се тичу административне и техничке организације рада парламената, унаприједимо њихов рад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.