Душан Братић о случају "Петровачка цеста": Пресуда вида ране породица

Осуђујућа пресуда у случају "Петровачка цеста", судском поступку који се води пред Вишим судом у Београду, представљала би друштвено-моралну сатисфакцију. Без обзира да ли ће она на крају бити и спроведена у дело над оптуженим хрватским пилотима, она ће донети видање дубоких психичких рана код породица чији су најмилији настрадали у овој избегличкој колони. Пресуда не може да врати мртве, али ће бити једна врста фластера за све ране које су настале 7. августа 1995. и након њега. Каже ово заступник породица жртава у судском поступку "Петровачка цеста", који се води пред Вишим судом у Београду, адвокат Душан Братић.

- И данас ми у глави одзвањају речи једне мајке којој је двоје деце настрадало, убијено у бомбардовању избјегличке колоне. Када је чула вест о подизању оптужнице против хрватских пилота изговорила је: "Када сам ово доживела, могу и да умрем". Ове речи говоре много, па и од каквог би значаја била осуђујућа пресуда. Није све у затвору, да ли ће неко и одлежати казну. Сама чињеница да су осуђени, представљаће велики психички терет и казну за оптужене пилоте. С тим се врло тешко живи. Ради се о једном специјалном дејству пресуде - каже Братић.  

ГЛАС: Приближава нам се још  једна годишњица обиљежавања страдања недужних српских цивила на Петровачкој цести. Готово 30 година се чекало да буде започет судски процес против оних који су наредили и извели бомбардовање избјегличке колоне. Зашто судски процес никада није покренут у БиХ?

БРАТИЋ: Прије двије године добио сам прилику да приступим одређеним документима у Тужилаштву БиХ. Прво што ми је упало у очи јесте да истражни предмет води тужилац Изет Одобашић. Ради се иначе о човеку који је током ратних година, 90-тих, као војни обавештајац достављао одређене информације Загребу. Он је тих година, док је живео у Бихаћу, ступио у хрватску војну обавештајну службу, код адмирала Давора Домезета Лоше. У исто време Одобашић је био и члан ратног кризног штаба у Бихаћу. Он је читаво то ратно време, заједно са Химзом Езићем, шпијунирао и правио обавештајну мрежу у том делу Крајине. Под њиховом посебном лупом биле су активности ЈНА на бихаћком аеродрому.  Ако је то професионални бекграунд тужиоца који поступа у предмету "Петровачка цеста" -  шта ми онда можемо очекивати? Не треба да нас чуди што пуних 12 година овај предмет чами у Одобашићевој тужилачкој фиоци.

ГЛАС: Значи током свих ових година ништа није учињено.

БРАТИЋ: Тужилаштво БиХ је у пар наврата тражило од Хрватске да им достави одређене документе и имена људи који су били непосредни извршиоци овог ратног злочина, али и оних који су тада били у ланцу командовања. До тога никада није дошло.  Али, вратио бих се опет на тужиоца Одобашића. Он је 2021. предмет уврстио међу оне које би требало уступити хрватским правосудним органима. Након што сам сазнао за то, прикупио сам одређени број пуномоћја људи који су оштећени, а живе на просторима БиХ и доставио то овом Тужилаштву. Тада је у том нашом допису наведено и да оштећени нису сагласни са намерама Одобашића. Касније сам од тих истих људи сазнао да су их посјећивали припадници СИПА, који су покушавали да им промене мишљење. Срби од овог правосудног тела не треба ништа да очекују, јер је оно на другој, тамној страни правде. 

ГЛАС: Након разних "олуја" Срби у Хрватској сведени су на три одсто. Сада су се на удару нашли и мртви након што су усвојене измјене Закона о гробљима. Предвиђено је уклањање свих наводно спорних споменика. Ставља ли се овим тачка на "српско питање" у Хрватској?

БРАТИЋ: Ту тачку, коначну, могу да ставе само Срби. Непријатељ може да ради шта год хоће. Раде "посао" за који мисле да је добар за њих. Српски народ мора да се договори шта он у ствари хоће, те да коначно направи одређену стратегију. То онда подразумева истрајност у постављеним стратешким циљевима, без обзира ко се у датом тренутку налазио на власти.

ГЛАС: У Српској и Србији тугују због "Олује", а у Хрватској славе. Недавно је одржан мегаломански концерт Марка Перковића Томпсона на загребачком хиподрому, а још један је планиран и у Сињу. Као човјек, како гледате на све ово, али и то што поздрав "за дом спремни" у овој држави постаје као "добар дан"?

БРАТИЋ: Све то није ништа друго до једно дубоко и велико морално посрнуће Хрватске и њеног друштва. Наравно и народа у целини, јер је на Томпсоновом концерту било око пола милиона људи. Част изузецима. Има их, али и малом броју. За све ове године, деценије, од "Олује" па до данас, ниједан званичник, академик или историчар, осим професора Жарка Пуховског, није осудио ратне злочине.

Овде бих подсетио на речи највећег хрватског, али и балканског филозофа, покојног професора Милана Кангрге, који је негдје 1997. изјавио да је познавао Фрању Туђмана, те да он није био "никакав државник, већ најобичнија лопужа". Он је управо овим речима описао Туђмана. Професор Кангрга је тада упозорио да  је хрватска младеж задојена усташством. И зашто се ми данас чудимо Томпсоновим концертима који би требало да буду срамни за свако нормално друштво, што хрватско, како ствари стоје - није. И то што више од половине Томпсонових фанова чине млади људи, говори на каквој се странпутици налази данашња Хрватска.

ГЛАС: У Хрватскоj је формирана и једна комисија која би требало да се бави истрагом комунистичких злочина, а ту се прије свега мисли на Блајбург, враћа ли се Хрватска у четрдесете године прошлог вијека?

БРАТИЋ: Одговор на ваше питање гласи: "Мало смо их побили на Блајбургу". Требало је више. Претекли су многи и зато нам је овако данас. Тачка, ма како то сурово звучало.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.