Душан Бајатовић: Гасовод би требало да иде кроз Српску до Бање Луке

У овом моменту размишљамо о ресурсу који имате, а то је гасовод "Сава". То би требало да буде нови правац снабдевања према Републици Српској, наравно уколико постоји економски интерес, рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић.

Он је казао да још није утврђена стратегија правца градње гасовода у Републици Српској, али да је сигурно да ће он ићи поред Бање Луке и до Сарајева.

Истакао је да је "Србијагас" спреман да са једнаком пажњом учествује у гасификацији и Федерације БиХ, јер је то пословно, а не политичко и идеолошко питање.

* ГЛAС: У пројекту гасификације Републике Српске до Бање Луке најављена је изградња гасних инетрконекција. О чему се ради?

БAЈAТОВИЋ: У питању су планови који су у вези са правцима снабдевања гасом. Ситуација коју сада имамо на терену је да се град Сарајево снабдева гасом који иде правцем из Украјине и Русије, преко станице Брегово, кроз Мађарску и пролази поред Суботице кроз Србију и иде до Батајнице. То је једини гасни правац који је доступан Републици Српској и Федерацији БиХ. У овом моменту размишљамо о ресурсу који имате, а то је гасовод "Сава". То би требало да буде нови правац снабдевања према Републици Српској, наравно уколико постоји економски интерес Српске и Федерације БиХ. Планирали смо да за овај правац одвојимо милијарду кубних метара гаса годишње и то је око 50 одсто од количине гаса који се данас користи у Србији. То би, по нашим проценама, било довољно за Републику Српску, укључујући и потребе које би се наметнуле потенцијалном изградњом електрана, које би уместо мазута или угља, као погонско гориво користиле гас који је најјефтинији извор и еколошки најприхватљивији енергент.

* ГЛAС: Да ли је утврђена траса гасовода који ће се градити у Републици Српској?

БAЈAТОВИЋ: Још није утврђена стратегија за овај правац. Сигурно је да ће ићи поред Бање Луке и до Сарајева. Процењујемо да имамо ресурс који се зове "Јужни ток" и овде постоје потрошачи када је у питању привреда и становништво. Имамо све резоне да је гасификација за нас економски исплатива. То је бизнис, а не политичка прича.

* ГЛAС: Како гледате на оптужбе компаније "БХ гас" да "Србијагас" улази на мала врата на тржиште РС?

БAЈAТОВИЋ: "Србијагас" је спреман да са једнаком пажњом учествује у гасификацији и Федерације БиХ. У овом моменту једини правац којим је могуће снабдевање тржишта БиХ, а тиме и Републике Српске, је правац који иде преко Србије, односно из Брегова преко Мађарске. Имамо добра искуства у међусобној сарадњи и у сваком случају ово не би смело да буде идеолошко питање.

* ГЛAС: Која је важност "Јужног тока"?

БAЈAТОВИЋ: Правац гасовода који према Европи иде преко Украјине је ризичан, а "Јужни ток" требало би да реши питање снабдевања гасом за потребе југоисточне Европе. Са друге стране "Јужним током" решава се питање транспорта, јер су сви правци преко Мађарске практично "закупљени" и било би тешко добити нове количине гаса из тог правца. Европска правила игре су: што више праваца, што веће количине, што већа конкуренција, то је већа сигурност у снабдевању и нижа цена. О томе причамо и нема разлога да било коме смета што имамо бизнис план гасовода "Сава".

ГЛAС: Који интерес има "Србијагас" у изградњи гасовода "Јужни ток"?

* БAЈAТОВИЋ: Желимо да инвестирамо у гасификацију, јер она значи јефтинији и чистији гас, више инвестиција и нова радна места. Капацитети гасовода "Јужни ток" су 63 милијарде кубним метара, што чини 40 одсто укупних количина које су испоручују за потребе ЕУ. То практично значи да ће сви слободни капацитети гаса који сада постоје у Русији и у средњој Aзији бити ангажовани у "Јужном току".

* ГЛAС: Којом динамиком је планирана изградња објекта и шта Србија и Европа очекују од овог пројекта?

БAЈAТОВИЋ: Јасно је да Европа рачуна са овим пројектом. Динамика изградње је јун 2010. године, када би требало да буде донесена коначна инвестициона одлука. Две године након тога следи фаза пројектовања, потом две године траје изградња, тако да би до 31. децембра 2015. године "Јужни ток" могао бити пуштен у погон.

У овом моменту за потребе гасовода који иде према Републици Српској, а по потреби и према Федерацији БиХ најмања количина са којом можемо да располажемо је милијарду кубних метара природног гаса и то је по нашој процени до 2020. године довољно за потребе тржишта. Оно што могу да тврдим је да гаса из ових извора за потребе југоисточне Европе има у наредних 50 година и то је енергент са којим треба да рачунамо у будућности.

* ГЛAС: Ша одређује трасу градње Јужног тока?

БAЈAТОВИЋ: Трасу гасовода "Јужни ток" определиће економски, технички и други параметри. Нама одговора да траса буде што дужа, али не прави се "Јужни ток" због Србије, него је то пројекат везан за Италију, Бугарску, Мађарску, Словенију, Aустрију и друге земље. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.