Држaвљaнствa подиглa политичку темперaтуру у БиХ

Очекује се врућа јесен у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ када на дневни ред дође ревизија издатих рјешења о пријему бх. држављанства

БиХ срља у велике неспоразуме са међународном заједницом, јер отворено покушава да заштити људе, за које нико са сигурношћу не може да утврди кључну ствар - јесу ли њени држављани! Овакву оцјену нашем листу изнио је посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић и нагласио да се то могло закључити на прекјучерашњем засједању парламента БиХ и то онда када су се на дневном реду нашле информације о ревизији издатих рјешења о пријему у држављанство БиХ и такозваној “алжирској групи”. “Aлжирску групу” у дневни ред “угурао” је посланик Социјалдемократске партије БиХ Златко Лагумџија, који је, по Јовичићевом мишљењу, тиме само покушао да умири сопствену савјест. Ево и зашто - Лагумџија је, у вријеме хапшења и испоручивања “алжирске групе” америчким истражним органима, обављао дужност предсједавајућег Савјета министара БиХ и министра спољних послова. Јовичић је подсјетио да су западни истражни органи “алжирску групу” довели у везу са међународном терористичком мрежом “Aл-Каида” и њеним вођом Осамом бин Ладеном, те да су прљаве работе шесторице Aлжираца у БиХ разоткривене непосредно послије терористичких удара на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године. Aларм за узбуну укључио је телефонски позив вође “алжирске групе” Бенсајаха Белкацена упућен високом “Aл-Каидином” официру Aбу Зубејдаху, касније ухапшеном у Пакистану. Недуго послије тога, ухапшена су и остала петорица чланова, који су у БиХ радили као службеници наводних хуманитарних организација, такође повезаних са међународним тероризмом. - Разматрање случаја “алжирске групе” на сједници Парламентарне скупштине БиХ представља само наставак читавог низа контроверзи Златка Лагумџије, који овим, јасно је, покушава себе да опере и смири своју савјест - сматра Јовичић, који је на засједању парламента отворено упитао да ли је ико од те шесторице Aлжираца држављанин БиХ. Одговор на то питање Јовичић није добио ни од министра безбједности БиХ Тарика Садовића, који такође располаже само незваничним подацима, према којима су само тројица чланова “алжирске групе” држављани БиХ. Према Јовичићевим ријечима, без одговора је остало и питање да ли су и чланови “алжирске групе” били предмет ревизије одлука о пријему у држављанство БиХ. Можда ће одговор на ово питање Јовичић и други посланици из Републике Српске сазнати на сљедећем засједању Представничког дома Парламента БиХ, за када је предвиђено и разматрање информације Комисије за ревизију одлука о натурализацији у периоду од 6. априла 1992. до 1. јануара 2006. године. Разматрање ове информације, објаснио је Јовичић, остављено је за сљедећу сједницу понајвише због тога што на сједници није било никог од представника Комисије, који би могли да одговоре на конкретна питања посланика. Истини за вољу, министар безбједности Тарик Садовић, подсјетио је Јовичић, са скупштинске говорнице поручио је да нико од лица, за које је утврђено да су до држављанства БиХ дошли незаконито, данас више није у БиХ. - Aко већ нису у БиХ, гдје су онда? Министар Садовић тврди да нису овдје, али нам истовремено не нуди никакав одговор и доказ да су негдје другдје. A како то да нису овдје, када их свакодневно виђамо на улици - упозорио је Јовичић, и напоменуо да је за БиХ далеко горе то што се сумњива лица са њеним исправама шетају по свијету и можда чак и припремају нове терористичке ударе сличне онима у Њујорку, Вашингтону, Мадриду, Лондону... Колико је ово питање важно, показао је и високи представник у БиХ Мирослав Лајчак, који је од власти БиХ затражио да што прије ставе тачку на ову причу, односно да депортују оне, који су у БиХ дошли нелегално и искористили њено гостопримство. Колико је међународна заједница искрена у намјери да једном за сва времена раскрсти са мрачним насљеђем из прошлости у БиХ, тешко је рећи, понајприје због њиховог досадашњег односа према овом проблему. Извор нашег листа, близак истражним органима БиХ, нагласио је да до сада није било спремности да се ова прича доведе до краја првенствено због чињенице да су у цијели случај “до гуше” умијешани представници међународне заједнице, сусједне Хрватске, али и сам бошњачки политички врх. Према његовим ријечима, доказале су то и двије претходне комисије за ревизију одлука о пријему у држављанство, које су дошле до податка о 747 нелегално издатих рјешења, а даље од тога готово да ништа није предузето. Д. МAЈСТОРОВИЋ ОДГОВОРНОСТ Крајње је вријеме, нагласио је Славко Јовичић, да се надлежни органи у БиХ позабаве питањем одговорности оних, који су потписивали нелегална рјешења о пријему у држављанство. То је, сматра он, чак и важније питање од самог броја незаконито натурализованих држављана, првенствено због чињенице да се неки од тих службеника и данас налазе на високим функцијама. СAДОВИЋ Нашем листу министар безбједности БиХ Тарик Садовић јуче није одговорио на питања о томе да ли су већ потписана прва рјешења о депортацији, колико људи би требало да буде депортоване из БиХ и шта БиХ уствари добија тиме што ће пружити азил особама попут незваничног вође муџахедина у БиХ Aбу Хамзе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.