Држава седам година кочи удар на корупцију

Источно Сарајево - Агенција за борбу против корупције БиХ покренула је измјене и допуне закона којим је дефинисан њен рад, да би приморала друге институције да сарађују с њом, али и да би уопште знала шта да ради са пријавама за корупцију које стижу на њену адресу.

Тај потез на пластичан начин описује колико су институције БиХ далеко од ефикасне борбе против корупције, коју свакодневно најављују навелико и нашироко. Занимљиво је да је Закон о Агенцији за борбу против корупције усвојен још у децембру 2009. године, а да је тек сада затражена његова измјена. Да је све на климавим ногама свједочи и податак да је тек двије године послије усвајања закона успостављено руководство Агенције за борбу против корупције, када је и почела да званично функционише.

У Агенцији за борбу против корупције казали су да им највећу главобољу задају недоречености дијела закона у којем је наведено да су све институције обавезне да сарађују са њима, а да при томе није дефинисано шта ће се догодити ако то одбију.

- Практично, наведено је да је нешто обавезно, али не постоји механизам који обавезује институције да поступе према том члану закона - појаснили су у Агенцији за борбу против корупције.

Недореченост је очигледна и у дијелу закона који третира поступање на основу пријава корупције које добијају. У закону је наведено да Агенција поступа на основу пријава са индицијама коруптивног понашања, али нигдје није наведено на који начин и шта конкретно треба предузети када добије пријаве. Поред тога, Агенција нема начин да добије повратне информације о томе шта је урађено на основу пријава прослијеђених надлежним институцијама.

- Агенција је до сада, што је једино могуће по садашњем закону, анализирала пријаве и просљеђивала их надлежним правосудним органима на поступање - рекли су у Агенцији за борбу против корупције.

На њихову адресу у 2016. години стигло је 139 пријава корупције, а неке од њих су обрадили и прослиједили надлежним институцијама. Руководство Агенције за борбу против корупције је посебно апострофирало парадокс који ће показати извјештај о њиховом раду за 2016. годину, у којем је наведено да су испунили све обавезе, а подаци са терена указују на то да је стопа корупција на истом или чак на вишем нивоу него раније. Тај примјер, кажу у Агенцији, најбоље илуструје овлашћења која имају у борби против корупције.

Предсједавајућа Комисије за избор и праћење рада Агенције за борбу против корупције у прошлом сазиву Парламента БиХ Душанка Мајкић каже да је и тада указивала на проблеме у вези са законом.

- Закон је усвојен као посљедњи услов за либерализацију визног режима. Направљен је збрда-здола да би испунили услов. Покушала сам да покренем измјене закона да би барем ријешили неке недоречености, али Европска комисија није дозволила ни да црта буде промијењена - каже Мајкићева и додаје да свако жели да се извуче и да сви причају о корупцији, а нико не дјелује.

Члан ове комисије у актуелном сазиву Мирсад Исаковић каже да је проблематичан закон јер институције нико не може натјерати да дају податке које затражи Агенција за борбу против корупције.

- Морају постојати кривичне мјере за оне који не испоштују њихове захтјеве и ко свјесно опструише - казао је Исаковић.

Директор Антикорупцијске мреже организација цивилног друштва у БиХ Елдар Карић недавно је истакао да су подаци о раширености корупције које посједује невладин сектор поражавајући и гори него претходних година, те да мало институција ради свој посао.

Први кораци

У Агенцији за борбу против корупције БиХ истичу да је њихова радна група направила радну верзију измјена закона, које би требало да буду усаглашене са руководством. Након тога измјене ће бити упућене парламентарној Комисији за избор и праћење рада Агенције за борбу против корупције, након чега од комисије очекују да приједлог упути у парламентарну процедуру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.