Драгутиновић гаси наду за деблокаду тражења несталих

Сарајево - Савјет министара БиХ именовао је у привремени Управни одбор Института за нестала лица БиХ функционера СДС-а Остоју Драгутиновића умјесто Момира Шкиљевића који је поднио неопозиву оставку.

Драгутиновић је именован на приједлог Међународне комисије за нестала лица (ICMP).

Бивши члан Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ Милан Мандић каже да је именовање Драгутиновића у привремени Управни одбор фарса као што је било и формирање одбора.

- Драгутиновић је именован по страначкој линији иако нема никакве везе са тражењем и идентификацијом несталих. Именовање је спорно тим више јер је позната његова биографија која говори да се ради о човјеку склоном малверзацијама. То не чуди једино с обзиром на то да је и начин формирања привременог Управног одбора представљао правно насиље јер такав статус одбора не познају ни Закон о несталим лицима БиХ ни међународни споразум којим је формиран Институт за нестала лица БиХ. Овим је Институт за нестала лица БиХ у потпуности преузела СДА - каже Мандић.

Привремени Управни одбор броји шест чланова и по три предлажу Савјет министара БиХ и ICMP. Шкиљевић је 19. септембра 2017. године поднио оставку на чланство у привременом Управном одбору који је Савјет министара именовао у октобру 2016. године. Он је тада рекао да су оставци допринијели извјештаји медија у РС о њему и лични разлози.

У Министарству за људска права и избјеглице БиХ кажу да им је ICMP као суоснивач Института за нестала лица доставио приједлог за новог члана привременог Управног одбора.

- Министарство је у том смислу припремило приједлог измјене одлуке о формирању привременог Управног одбора с обзиром на то да је подношењем оставке Шкиљевића дошло до упражњеног мјеста. Прибавили смо и позитивно мишљење Канцеларије за законодавство БиХ - навела је министарка за људска права и избјеглице Семиха Боровац.

Савјет министара је на основу тога у децембру прошле године именовао Драгутиновића за новог члана тог управног одбора.

Из ICMP-а нисмо добили одговоре на питања у вези са именовањем Драгутиновића, који није одговарао на телефонске позиве.

Драгутиновић је савјетник у Министарству за људска права и избјеглице БиХ, раније је био посланик СДС-а у Народној скупштини РС, а по струци је љекар.

У више наврата писали смо о Драгутиновићевим малверзацијама. Њему је Фонд здравственог осигурања РС забранио прописивање лијекова на рецепт јер је утврђено да је прописивао 145 одсто више рецепата са позитивне листе лијекова од просјека прописиваних рецепата на подручју филијале којој припада Дом здравља у Власеници.

Поред тога, он је у згради Дома здравља отворио властиту апотеку без икаквог тендера и без одобрења Министарства здравља и социјалне заштите РС. То му је омогућено на основу потраживања 20.000 КМ које му Дом здравља наводно дугује јер је његова апотека тој установи испоставила фиктивну фактуру за лијекове које је он подизао и продавао у својој љекарској ординацији у Власеници. На основу тог потраживања Драгутиновић је једно вријеме блокирао рад власеничког Дома здравља. Просторије те апотеке налазе се до простора у коме рендген апарати раде већ 30 година, што никако није смјело да се деси због опасности од болести које са собом носи зрачење.

"Глас Српске" раније је објавио да је Драгутиновић спријечио да тужилац Окружног тужилаштва Источно Сарајево у Власеници Биљана Петровић одговара због неизласка на увиђај послије двоструког убиства у Палама тако што је лажно посвједочио да је она тог дана била болесна иако је била дежурни тужилац. Због неизласка Петровићеве на увиђај и опструкција и пропуста тужиоца Станка Нујића који је водио истрагу убиство Далибора Фуртуле и Владислава Пашалића, почињено 29. септембра 2011. у селу Миошићи код Пала, никада није разјашњено.

Реформа

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да је реформа Института за нестала лица БиХ главни предуслов за убрзавање процеса тражења несталих лица српске националности.

- РС потражује још 1.670 несталих српских бораца и цивила, а у три спомен-костурнице у Српској годинама на идентификацију чекају посмртни остаци 650 лица - рекао је Митровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.