Драгослав Бокан о Републици Српској и њеној позицији у будућности: Име и суверенитет светиња

БАЊАЛУКА - Република Српска данас није више одбачени и минорни политички елемент, већ је признати међународни субјект чија се ријеч све више чује, разумије и поштује на неким од најважнијих глобалних адреса.

Каже ово београдски режисер, писац, публициста и директор Института за националну стратегију, али и својеврсни "крштени кум" Републике Српске, односно њеног имена, Драгослав Бокан коментаришући актуелну  ситуацију у БиХ у свијетлу најновије политичке кризе.

Према ријечима Бокана, игром случаја, био је дио екипе која је од стране тадашњег министра информисања Велибора Остојића добила задатак да осмисли име ратом одвојеног српског дијела БиХ.

- Тај задатак је поверен Соњи Караџић, коју сам тада добро познавао, Горану Марићу и мени. Врло брзо смо дошли до идеје задржавања имена Србија у њеном другом, "ска” облику. Сетили смо се Пољске и Француске. И тако настаде "Српска", која је онда само добила оно "Република". Изузетно сам поносан што сам био део те историјске приче - навео је Бокан за "Глас" присјећајући се 12. августа 1992. када је Народна скупштина Српске Републике БиХ усвојила Декларацију о државном и политичком уређењу, при томе доносећи и одлуку да назив Српска Република БиХ промијени у Република Српска.

Признаје да је чуо приче да су у овом "крштењу" учествовали још неки попут глумца Данила Лазовића и Маје Гојковић, а према једној од верзија и професор Љубомир Зуковић, иначе министар образовања, науке и културе у првој влади Српске, али и да му није познато да ли је тако и било.

- Заиста ми то није познато. Мало људи зна да је тада било и предлога, односно неформалних варијанти да данашња Српска буде чак и кнежевина. Али свима се свидела наша идеја да се да име Република Српска. То је како тада, тако и данас не само војна, већ и политичка победа, суштинска, цивилизацијска. Па и симболична. Зато врло често волим рећи да би се Србија требала прикључити Српској. И нико нам не може забранити да сањамо, размишљамо и причамо о заједничкој држави. То није никакво зло, нити прети било ком другом народу. Када би до тога дошло, верујем да би се ситуација у региону смирила и стабилизовала - каже Бокан.

Осврћући се на актуелну политичку кризу унутар БиХ, сматра да се иза судског поступка, осуде и одузимања мандата предсједнику Српске Милораду Додику крије нови велики напад на Републику Српску, њен суверенитет, али и њено име које је добила 12. августа 1992. године.

Каже и да га је изузетно обрадовала и охрабрила реакција предсједника ПДП-а Драшка Станивуковића, који је, наводи, очигледно схватио политички моментум и игре које се воде иза сарајевских завјеса.  

- Он се изјаснио у корист Републике Српске. На страну је гурнуо политичке анимозитете, jeр је схватио да се ради о националним интересима. Нажалост, у СДС-у су показали кратковидост, допуштајући да им сујета замути расуђивање. Треба одлучно стати у одбрану Српске, ма ко био њен председник, јер снаге које нису успеле да је силом сломе, сада то покушавају на један подмукли начин. Стога је и српско јединство потребно више него икад како би се одупрло овим нападима на Српску, њен суверенитет и њено име - истакао је Бокан.

Наводи и да тренутне геополитичке околности иду наруку Срба и Републике Српске, те да није нимало случајно то што предсједник Додик врло често посјећује Мађарску, али и још неке државе, а о чему се мало зна.

- Додик се врло често састаје са неким изузетно важним људима са светске политичке сцене. Врло утицајним. Неки састанци су одржани иза затворених врата, далеко од очију јавности. Зато, могу слободно рећи, да Република Српска није више одбачена заједница која се бори за нечију наклоност. Она данас учествује у креирању своје судбине, односно људи који седе на врх брда, попут Додика или рецимо Александра Вучића. Наравно ту су и Орбан, Путин и Фицо. Седе на врх брда и могу даље да виде. Сами знају шта је најбоље чинити да би се дошло до крајње победе, а до које би могло доћи, ако не у наредних неколико месеци, онда година - поручио је Бокан.

Историјат

Скупштина српског народа 9. јануара 1992. године донијела је одлуку о проглашењу Српске Републике БиХ, а 12. августе исте године име мијења у Република Српска. Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, потписаним 21. новембра 1995. године, Српска је постала међународно призната као један од два ентитета у БиХ са великим овлаштењима, те судском, законодавном и извршном влашћу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.