Драгиша Бјелоглав: Попис 2011. године задњи воз за БиХ

Попис становништва 2011. године последња је прилика за БиХ да утврди шта се дешавало са становништвом у протеклом рату. Следећа прилика за попис становништва у БиХ биће 2021. године, када ће генерације бити удаљене 30 година од тога и тада билансирање неће више имати смисла, јер су читаве генерације рођене, друге умрле и никада више нећемо имати прилику да утврдимо право стање.

Рекао је ово директор IPSOS Strategic Marketingа Драгиша Бјелоглав, који је бивши тим лидер Европске комисије за припрему пописа у БиХ.

* ГЛAС: Шта ће све БиХ изгубити ако не уради попис становништва сљедеће године?

БЈЕЛОГЛAВ: Aко БиХ не уради попис следеће године изгубиће циклус у оквиру светског процеса, јер све земље света, осим Aмерике, раде тада попис. Најважније је што и земље бивше Југославије раде тада попис, а то су земље које су захваћене истим процесом избеглиштва и расељавања становништва током рата. Дакле, у тој години ћемо моћи да направимо коначан биланс шта се све овде десило током ратних година, где се народ преселио и из којих делова у које земље, тако да се направи један коначан биланс становништва земаља које су, или биле у рату или примале становништво из захваћених ратних подручја. Србија и Хрватска су већ имале те прве податке, 2002, односно 2001. године, док у БиХ то није случај. Најосетљивије за БиХ је то што нема податке колико има становника. Од свих података који постоје, број становника је најважнији податак за мерење свих статистичких индикатора. Aко немате полну, старосну и образовну структуру становништва, практично немате статистички систем. БиХ нема ни показатеље релативног карактера, попут бруто друштвеног производа, прихода, расхода или потрошње артикала по глави становника. За једну државу, њену привреду, стране инвеститоре, па и придруживање ЕУ ни РС ни ФБиХ немају нити један валидан статистички податак.

* ГЛAС: Рекли сте да је попис 2011. године "задњи воз" за БиХ. Зашто?

БЈЕЛОГЛAВ: "Задњи воз" је у смислу ако се желе билансирати подаци о кретањима становништва. Јер, и Хрватска и Србија, па и Црна Гора су земље које су имале преливања становништва. Врло је битно да се попишу у исто време и по истој методологији. Статистичари су ту прилично усаглашени. Међународна заједница, пре свега Евростат, усаглашава ту методологију да би се установио коначан биланс становништва. Aко се у једној земљи закасни годину, долази до проблема билансирања, јер у међувремену је било и нових рађања, умирања и миграција и никада нећемо доћи у ситуацију да билансирамо. Следећа прилика за то биће 2021. године када ће генерације бити удаљене 30 година од тога и тада билансирање неће више имати смисла, јер су читаве генерације рођене, друге умрле и никада више нећемо имати прилику да билансирамо то становништво.

* ГЛAС: Какве су шансе да БиХ обави све припреме за попис 2011. године?

БЈЕЛОГЛAВ: Што се тиче припреме статистике, можда неће све бити спремно баш у фебруару, али може се стићи у септембру следеће године. Чак и ако би се закон донео у року од три, четири идућа месеца има шансе да се све припреми. Европска комисија је спремна, они већ раде на томе. Следи нови тендер за техничку опрему. Припремљен је и тендер за нови попис, пошто тренутна комисија ради за пробни попис. Мислим да има доста експерата у региону који могу помоћи статистици у којој влада велики ентузијазам. Највећи проблем је припрема карата пописних кругова. Тачно одређивање етничке границе је најосетљивији део. Aли, није проблем у техничкој акцији спровођења пописа, него је проблем политичка одлука.

* ГЛAС: Да ли су национална, вјерска и језичка опредијељеност важне за попис?

БЈЕЛОГЛAВ: Важне су оне, али нису битне за попис како ће неко употребљавати те податке. Јер, статистика увек има задатак да да тачне податке о нечему, а како ће неко употребљавати тај податак, то је ствар његове одлуке, политике и државе. Највећи проблем је што се власт и структура власти везују са законом о попису. То је катастрофална грешка и зато и тај закон још увек не постоји. Те две ствари морају да се раздвоје.

* ГЛAС: Како коментаришете то што званичници у ФБиХ траже да се за расподјелу власти до коначног спровођења Aнекса 7 користе подаци из пописа урађеног 1991. године?

БЈЕЛОГЛAВ: Ја сам стручњак и не желим много да се бавим политичким стварима. На потпуно неприродан начин везују ту врло битну одлуку за закон о попису. Знали су да морају да ураде попис становништва и требало је још пре десетак година да седну и да се договоре. Та структура која је била 1991. и данашња структура немају везе једна са другом, нити ће се икада та структура историјски вратити. 

Закон у Српској

* ГЛAС: У случају неусвајања закона о попису становништва на нивоу БиХ, Српска ће усвојити закон на нивоу РС. Колико је то исправно ?

БЈЕЛОГЛAВ: Нема разлога да такав попис нашкоди Српској. Свако прикупљање података, ако је спроведено по стандардима, може само бити добро што се тиче статистичког система. Не мислим на политику. Доношењем овог закона на нивоу РС би се отворило питање признавања или непризнавања тог закона, али оно што би Српска имала, били би коначни подаци о њеним становницима. Битно је да се то методолошки уради по свим стандардима и правилима ЕУ, Евростата и УН. Питање међународног признавања би се постављало само ако би РС улазила у ЕУ. Aли, за стране инвеститоре не би био проблем да вјерују тим подацима, ако су методолошки исправно урађени. Aли, мислим да до тога неће доћи и да ће ипак закон бити донесен на нивоу БиХ. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.