Драган Човић за “Глас Српске”: Унитарна БиХ никада неће заживјети

САРАЈЕВО - Док БиХ обиљежава 30 година од Дејтона, ових се дана сви трудимо да осликамо шта смо то урадили у посљедњих 30 година. На једнак начин то радимо и ја лично и политика те институције коју представљам. Код већине других организација које сам пратио, од оних бриселских, вашингтонских до ових које су биле у БиХ, становиште је исто. Дејтонско-париски споразум донио је мир, можемо казати да је то несавршени мир, али је ипак мир.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" лидер ХДЗ-а БиХ и члан Колегијума Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Драган Човић. 

- Све друго је и даље питање преиспитивања, односно предмет промишљања о томе шта смо урадили спорим измјенама од самог споразума, особито што је Дејтонско-париским споразумом дефинисано као диоба власти која се бира у различитим изборним циклусима, али и дјелује кроз међународне ауторитете који имају директан утицај. Другим ријечима, оно што у БиХ још имамо јесте одређени протекторат или, евентуално, полупротекторат. Ово говорим у контексту чињенице да су управо високи представници, користећи бонска овлашћења од 1997. године до данас направили више од 900 одлука које су утицале на уставе, законодавство па и смјену демократски изабраних званичника. Такво нешто је проблематично - навео је Човић.

ГЛАС: Како бисте оцијенили политичку ситуацију у БиХ данас, која је три деценије након рата, по оцјени многих, и даље турбулентна?

ЧОВИЋ: Онај ко је мислио да ће на начин који сам поменуо 30 година дјеловати, а да ћемо за то вријеме отворити европски преговарачки процес, који је данас у одређеној мјери отворен, јасно је да је сам себи везао руке. Умјесто да се користимо управо таквом алиби политиком, да неко други за нас доноси одлуке, требало је да сами сједнемо и постигнемо потребне договоре. Иако су неке значајне ствари урађене, увјерен сам да ни изблиза не можемо бити задовољни оним што је постигнуто, посебно са аспекта односа између представника три конститутивна народа. Покушавајући сликовито дочарати БиХ и њене изазове, често знам да кажем да је она попут једне ендемске маслине на којој постоје три гране које су симбол три народа. Ако БиХ посматрамо као такву, јасно је да је маслину обрезивао и заливао како је ко стигао, што она не трпи.

ГЛАС: Шта то доказује и показује?

ЧОВИЋ: Та сликовитост управо показује колико је штете начињено пројекту који је, ако је већ донио мир, такође требало да направи мало другачији амбијент. Чињеница је и да данас имате два ентитета и три конститутивна народа, што на један начин указује на нашу компликованост функционисања, која је, поред тога, спојена с додатком међународних ауторитета, који и даље дјелују с нама у бројним важним процесима. Наиме, страни представници још дјелују у Уставном суду, али и у савјетничким позицијама у бројним безбједносним и правосудним институцијама, који су дефинисали и највећи број реформских пројеката у БиХ кроз тих тридесетак година. За 30 година очували смо мир, што је вриједност, али објективно је требало да направимо знатно већи искорак од овога који је направљен. Ми и сада, на крају треће деценије, причамо о томе може ли БиХ функционисати, с обзиром на то да један, други или трећи конститутивни народ налазе мањкавости у угрожавању права једног, другог или трећег народа. Међутим, то се хрватском народу чини на један посебан и посебно забрињавајући начин.

ГЛАС: На трагу приче да један народ настоји да доминира, како коментаришете ову поновну иницијативу за афирмацију назива Босанац, иза које стоје неки бошњачки интелектуалци попут Суада Куртћехајића и других?

ЧОВИЋ: Рекао бих да је то једно питање које се континуирано поставља унутар посљедњих тридесетак година. У више наврата се у бошњачкој јавности потенцирала та расправа, сјећате се и у вријеме рата, када је коришћен назив "муслиман", који се данас одбацује у тој истој јавности или вријеме пред попис становништва 2013. године. У вези са језиком су такође примијећена спорења. Истовремено, има оних који ће данас рећи како сам ја босански Хрват, али мислим да то није добро. Такве преступе смо видјели чак и од представника међународне заједнице. Тешко им је било изговарати Босна и Херцеговина па су то, нетачно, скраћивали на Босну. Мислим да је преважно, а и да је минимум дипломатске коректности, поштовати тачан назив државе и да на томе данас треба да инсистирамо. То треба поштовати, тако смо признати и у Уједињеним нацијама и у многим другим интеграцијским активностима и организацијама. Што се тиче хрватског народа, без обзира на то да ли је неко Посавац, Босанац, Херцеговац, ми смо сви Хрвати из Босне и Херцеговине. Претпостављам да се тако осјећају и припадници српског народа и онда не видим разлог зашто би то сметало и припадницима бошњачког народа. Покушај стварања једне нове привидне концепције на томе да се затиру наши идентитети је немогућ. Немогуће је нашу вјеру, културу, језик и баштину коју имамо стотинама година трансформисати у нешто друго. Сигуран сам да највећи број представника једног, другог и трећег конститутивног народа живи и жели да се зове онако како се звао и кроз историју. То је једини пут да своју конститутивност на примјерен начин уградимо у један нови европски оквир БиХ.

ГЛАС: Договор је, а то је подржала и Европска унија, да главни преговарач са ЕУ и његови замјеници буду бирани у Савјету министара, док неки посланици сматрају да то треба да буде ријешено у Представничком дому. Како то коментаришете?

ЧОВИЋ: Нешто такво је и противуставно и противзаконито. Осим тога постоје договори, а постоји и Устав и закон који захтијевају да се морају уважавати неки елементи, нарочито када су у питању наше европске интеграције. Искрено говорећи, мислим да смо се само осрамотили код оних који очекују да испоставимо напредак. Када је неко схватио да је то један од начина да се избјегне претходно постигнути договор, то је и урадио. А договор је био да представник српског народа буде главни преговарач, наравно са два замјеника из друга два народа и да то буде један позитиван баланс, обзиром на чињеницу да је предсједавајућа Савјета министара из хрватског народа, а министар иностраних послова из бошњачког. По том основу је постигнут договор. Затим се код одређених политичких странака из Сарајева јавила жеља да се створи нова већина у Представничком дому да би све то било изиграно. Међутим, та игра у Представничком дому је безвриједна. Она је само искомпликовала односе с пријатељима из Европске уније, што значи да ће се то питање морати поново вратити у Савјет министара. Колеге које чине структуру власти ће морати разумјети да претходно преузете обавезе морају бити испуњене. То није само наше очекивање, то од нас очекује и Европска унија.

ГЛАС: Према Вашој оцјени, у оваквим околностима да ли је БиХ ипак направила неки искорак ка ЕУ?

ЧОВИЋ: Чини ми се да је Босна и Херцеговина направила један огроман искорак према ЕУ. Истина, од нас се није ни пуно тражило. Оне основне елементе смо урадили. Затим смо се врло брзо о тим елементима договорили, али их затим и почели оспоравати. Када сам ја, на примјер, био члан Предсједништва БиХ и када је требало да буде предат Захтјев Босне и Херцеговине за чланство, који сам и предао, кључни услов био је како направити елементе за механизам координације. Управо је механизам координације био услов да би захтјев био предат. Требало нам је јако пуно времена да постигнемо договор управо да бисмо уважили све елементе власти, да се несметано договарамо и да се, у суштини, натјерамо да заједнички тражимо рјешења. То смо учинили и предали захтјев, а и тада је била жеља многих да га уопште не предамо. Али, ми смо га предали. Потом се свим инструментима настојала постићи промјена механизма координације. Данас када испред себе имамо два преостала закона, односно Закон о ВСТС-у и Закон о Суду БиХ и преговарача, вјерујем да бисмо сва та питања могли одмах окончати. Потребна нам је једна сједница Савјета министара и сједнице оба дома Парламентарне скупштине да смјеста и коначно завршимо ту причу. Али, иако често непримјетно, онда се појављује круг оних којима уопште не одговара да се тај процес развија, иако смо свјесни ако се отвори преговарачки процес да ће он јако дуго трајати. Свјесни смо такође да ћемо се морати ослободити свих девијација у систему и да ћемо морати направити систем који ће одговарати потребама три конститутивна, државотворна народа. За сада смо направили један велики искорак, иако спор. Некада смо предводили овај источни дио западног Балкана, а сада смо заправо на крају. Данас се увелико разговара са Албанијом, Црном Гором... и доћи ће сви други на ред прије БиХ, што нам довољно говори да морамо сјести као представници три конститутивна народа, што је била и недавна порука и САД и њених кључних људи, да сами постигнемо договоре који су данас потребни Босни и Херцеговини.

ГЛАС: Чују се оцјене да Ви и Милорад Додик држите БиХ у некаквим ланцима и не дозвољавате јој да напредује.

ЧОВИЋ: Код нас било ко може било шта рећи без икакве одговорности. Лично мислим да је сарадња са колегом Додиком до сада била врло добра, мада у посљедње вријеме имамо доста спорних тема, јер су власти Републике Српске пролазиле разна искушења. Објективно, и ту говорим у своје име, чиним све да не успије било каква девијација односа у БиХ. Грађанство или унитарна Босна и Херцеговина не може и неће заживјети. Ми чинимо све да се то не деси. Ако то некоме смета, и уколико је то ланац који спречава напредовање БиХ, имаћу још јачу стегу када је ријеч о том питању, чврсто вјерујући да БиХ може постојати само као земља три равноправна конститутивна народа у којој се њихова права заиста и поштују. Сматрам да ћемо у сваком другом случају имати проблем, а заиста улажемо све напоре, као легитимни представници хрватског народа, да начинимо потребне искораке према развоју и дугорочној стабилизацији те усидравању БиХ у породицу Европске уније.

ГЛАС: И даље Вас оптужују да правите трећи ентитет.

ЧОВИЋ: Кад бих могао, направио бих га. Нисам, јер за то треба промијенити Устав. Без промјене Устава заиста нема смисла о томе превише улазити у расправе. Када говоримо о томе шта у будућности треба направити другачије, онда кажемо да треба направити другачије уређење које ће задовољити потребу сваког конститутивног народа и сваког другог становника БиХ. Али, без измјене Устава то се не може направити, а да би се промијенио Устав, потребне су двије трећине сваког од народа. Ту једноставно морају постојати двије трећине и бошњачког и хрватског и српског народа, уколико нешто стварно желимо промијенити. У више смо наврата долазили у ситуацију да покушамо мијењати Устав, као што је то једном био "априлски пакет", али јасно је да у томе нисмо успјели. Наравно, има и других те значајно другачијих погледа на Дејтон. Неко машта о потпуно другачијем "Дејтону два". Неко каже и да је Дејтон и написан управо на такав начин да се кроз петнаестак, двадесет година актуелизује слична расправа те да се он трансформише у нешто друго, гдје би поновно била укључена међународна заједница. Међутим, очигледно је и да сама међународна заједница тражи рјешења за друге изазове широм свијета. Тешко је очекивати да ће та иста заједница, умјесто нашег унутарњег договора, одговорити на потребе с којима смо суочени. Основа свега је чињеница да је конститутивност уставно обавезујућа и наткровљујућа категорија. Устав Босне и Херцеговине почива искључиво на конститутивности народа, као што је и потврђено одлуком самог Уставног суда БиХ.

ГЛАС: Да ли је БиХ дорасла томе да из Уставног суда и још неких других институција оду странци?

ЧОВИЋ: Чињеница је да је требало да окончању тог процеса приступимо већ прије пет-шест година. Сматрам да је било вријеме и да затворимо ОХР, а и да сви странци напусте институције наше државе БиХ, односно да им омогућимо да дјелују као пријатељи. Не можете имати паралелну власт и тражити искорак према Европској унији. Оног дана када смо предали захтјев за чланство, требало је да отпочнемо тај процес. Реците ми само ко има користи од тога да ми данас имамо представнике међународних институција или појединаца који представљају те институције у истим оним институцијама у којима се одлучује о Уставу БиХ. Не можемо правити корак према било којој европској асоцијацији а да имате представника који може умјесто вас промијенити Устав. Уколико неко има овлашћења да промијени Устав, моје питање је зашто тај подухват још није учињен. Једнако се односи и на било који други закон, наравно уз потпуно поштовање темељних одредаба БиХ. Око 900 одлука је донесено у посљедњих 30 година и поново се налазимо на почетку. Те одлуке морамо доносити сами у извршној и законодавној власти и у свим институцијама у БиХ, као носиоци изборног легитимитета и демократски изабрани функционери.

ГЛАС: Како се припремате за наредне опште изборе и да ли ће Хрвати добити легитимног представника свог народа у Предсједништву БиХ?

ЧОВИЋ: Увјерен сам да ћемо на општим изборима 2026. године добити свог члана Предсједништва БиХ. Међутим, поучени досадашњим искуством, то у рукама једним дијелом држи бројнији народ у Федерацији, јер је Устав дефинисао да се из ФБиХ директно бирају два представника. Наравно да постоји опрезност уколико имате три или три и по пута бројнију популацију Бошњака и ако имају аспирацију да Хрватима наметну члана Предсједништва да би имали два од три члана, што раде већ четврти пут. Односно, и даље смо изложени овим изазовима, али учинићемо све да прво промијенимо Изборни закон и да Бошњаци напокон схвате да је то добро и за њих и за БиХ па тек онда за Хрвате. Ми смо као народ преживјели тих 16 година узурпиране функције. Важно је поново истакнути како члан Предсједништва значи и утицај и на монетарну политику, као и спољну политику кроз све конзуле и амбасадоре које данас немамо и који не могу да заступају наше и интересе БиХ. Стога ако колеге разумију да је у интересу Босне и Херцеговине да се и хрватски народ осјећа једнакоправан и уставан и да између осталог бира и свог члана Предсједништва, онда је једноставно промијенити Изборни закон. То питање би било ријешено измјеном два члана. Када се с њима разговара, већина Бошњака каже да није добро да Хрватима неко намеће представнике. Међутим, када дођемо у позицију да то промијенимо, ту ствари не иду. Поново ћу рећи - донесите било коју варијанту у Изборном закону која ће гарантовати да Хрвати бирају свог представника, мени и хрватском народу ће то бити прихватљиво. Без тога ово неће бити стабилна држава.

ГЛАС: Да ли сте боље сарађивали да СДА или сада са "тројком"?

ЧОВИЋ: Имамо још годину дана заједничког рада што се тиче "тројке". Можда је било једноставније радити са СДА, с обзиром на чињеницу да су имали страначки ауторитет и снагу. То је значило да сте у сваком тренутку разговарали са једном политиком. С друге стране овдје сада разговарате са три различите политике које почесто нису у истом промишљању, без обзира на то која је тема на дневном реду. Оно што настојимо је да направимо један огроман напор да макар у Федерацији функционишемо. Нажалост, на нивоу БиХ у томе нисмо успјели. Претходно бисмо имали управо оно о чему сам говорио - три најснажније политичке опције, односно три представника три народа би сјела и заједнички постигла потребне договоре. Данас, нажалост, тога нема.

 

Ова земља има шансу

ГЛАС: Има ли БиХ шансу за напредак?

ЧОВИЋ: Увјерен сам да има, БиХ има своју шансу, међутим ми морамо у потпуности и трајно уважити основе БиХ. Заглавни камен ове државе били су и остали конститутивни народи. Будемо ли то уважавали, вјерујем да ћемо постићи и раст, развој, стабилност и дијалог па и све оне интеграцијске амбиције којима данас тежимо. Без тога, без поштовања Устава, права и једнакоправности три конститутивна народа, бојим се да поткопавамо саме темеље БиХ, која је наша дијељена и заједничка домовина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.