Досије "Гласа Српске": Самоубиства у Републици Српској

Важан рад са младим, које треба научити родитељству и развијању ставова о комуникацијама, рекао Aлександар Милић. Мјере могу бити усмјерене на побољшање услова живота и здравља уопште, истакла Мира Спремо

КAО озбиљни здравствени проблем самоубиство захтијева пажњу друштва, али његова превенција и контрола, нажалост, нису нимало једноставни. Aктуелна истраживања показују да превенција самоубиства, уколико је примјењива, обухвата низ активности, почевши од обезбјеђивања најбољих могућих услова за подизање дјеце и омладине, кроз дјелотворно лијечење менталних поремећаја, до контроле фактора ризика у окружењу. Многи људи пате од менталних поремећаја, али не траже стручну помоћ због срама. Многи пате тихо или сами. Изван патње и одсуства заштите леже границе жигосања, стида, искључења и много чешће него што се усуђујемо да признамо, смрти. Ријетке су породице које се нису сусреле са менталним поремећајима. Свака четврта особа ће, тврде стручњаци, у неком периоду свог живота, бити погођена неким менталним поремећајима. Данас око 450 милиона људи у свијету пате од неког менталног поремећаја или поремећаја понашања, а само мали број добија чак и најосновније лијечење. Шеф катедре за психијатрију на Медицинском факултету Универзитета у Бањој Луци и начелник Клинике за психијатрију бањолучког Клиничког центра проф. др Марија Бургић-Радмановић, потврдила је да су многи људи са тешким менталним поремећајима препуштени сами себи. Велики број, као "жртве властите болести", постају објекти стигматизације и дискриминације. Бургићева објашњава да се стигма може дефинисати као ознака стида, срамоте или неприхватања која доводе до тога да јединка бива одбачена, дискриминисана и искључена из различитих области друштва. - Ментално здравље је исто толико важно колико и тјелесно здравље за свеукупно благостање појединца и друштва. Ментално и тјелесно здравље су међусобно дубоко и комплексно повезани. Нажалост, менталном здрављу и менталним поремећајима не придаје се исти значај као тјелесном здрављу. Умјесто тога, они се у великој мјери занемарују - рекла је Бургићева. Да је крајње вријеме да се понире у суштину сматра професор доктор судски вјештак медицинске струке у области психијатрија-психологија и професор на Филозофском факултету у Бањој Луци, одсјек за социјални рад, професор доктор Aлександар Милић. - Потребно је на вријеме препознати предсуицидалне симптоме. Недостају нам шира епидемиолошка истраживања, јер уколико се она не врше системски онда немамо добру евиденцију, регистрацију и путоказ ка превенцији. Ми, у ствари, врло мало радимо на превенцији, а превенција је управо здравствена заштита становништва - упозорио је Милић. Он је указао посебно на важност рада са младим људима, које треба, како је истакао, научити родитељству и старатељству и развијању ставова о комуникацијама. Мр сц. др Мира Спремо, која ради на Психијатријској клиници у Бањој Луци, на Одјељењу за дјецу и адолесценте упозорава да је корисно говорити о начину превенције самоубиства и подстицати је преко медија. Тако се утиче на свијест одговорних за промјене. - Мјере могу бити усмјерене на побољшање услова живота одређене популације и побољшање здравља уопште... Осим тога, неопходно је пажњу усмјерити на појединце који су под повећаним ризиком. То захтијева ангажман друштва у цјелини и једини је правилан приступ превенцији свих па и менталних обољења - истакла је Спремо. Она је посебно нагласила да драма самоубице почиње много година прије покушаја или почињеног суицида. - Када се пацијент јави за помоћ могуће је процијенити да ли је у ризичној групи. Одређеним психотерапијским техникама могуће је промијенити негативна мишљења, обрасце понашања који доводе до учесталијих конфликата и омогућити пацијенту да нађе ефикаснија рјешења на негативне животне догађаје - рекла је Спремо и додала да је за успјешан третман потребна и подршка и промјена понашања чланова породице. М. РAДЕТИЋ (Крај) (У понедјељак нови "Досије": Шта се увози у Српску) МЕДИЈИ Медицински стручњаци упозоравају на феномен суицидалне инфекције. Другим ријечима, са бројем поновљених извјештаја о неком самоубиству повећава се број оваквих трагедија. - Што је особа познатија, учинак је већи као и што се више детаља из догађаја опише. Због тога се апелује на медије да обазриво преносе такве информације - рекла је Мира Спремо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.