Досије "Гласа Српске": Могућност заштите домаћих произ

Има неправилности у промету, али много мање него ранијих година... Заштита домаће производње могућа уз досљедну примјену прописа о заштити и контроли инспекцијских органа

НA НЕЗAВИДНИ положај домаћих произвођача неријетко упозоравају челни људи у републичкој Привредној комори. С друге стране, разна удружења за заштиту потрошача у посљедње вријеме појачавају кампању против увоза и промета производа лошег квалитета и са непотпуном декларацијом. Увоз воде, сокова, млијека и млијечних производа, пшенице и житарица, меса и месних прерађевина, текстила и обуће, напросто су преплавили тржиште са повољнијим цијенама у односу на домаће произвођаче, који најчешће без икаквих повластица покушавају да се изборе са нелојалном конкуренцијом. Према подацима Сектора за информационе технологије у Управи за индиректно опорезивање у првих шест мјесеци у БиХ је увезено 321.577 тона пшенице и житарица у вриједности од 105 милиона марака, 53.965 тона газираних и негазираних сокова у вриједности од 52,6 милиона, 13.325 тона газиране и негазиране воде тржишне вриједности око 6,4 милиона марака, млијека и млијечних производа 22.125 тона у вриједности од 32 милиона марака, 23.385 тона меса и месних прерађевина и живе стоке у вриједности 73,7 милиона марака. Имајући у виду ову неумољиву статистику, поставља се питање како је могуће домаће произвођаче заштитити од нелојалне конкуренције и помоћи им да преживе немилосрдну тржишну утакмицу? Министарство привреде, енергетике и развоја Републике Српске је, према ријечима портпарола Aлександре Вукашиновић, у више наврата Министарству за вањску трговину и економске односе БиХ, достављало своје приједлоге за увршћавање производа на листе за заштиту производа при увозу и извозу, као и на спискове који подлијежу надзору квалитета, и то боце под притиском, компресоре и компресорску опрему, нафтне деривате из Рафинерије нафте, алуминијумске профиле. - Заштита домаће производње је могућа уколико се досљедно примјењују прописи о заштити и контроли инспекцијских органа у погледу испуњавања услова за стављање у промет производа на тржишту БиХ. Тим прописима се уређује квалитет у складу са међународним уговорима и мјерама заштите које утврђује Савјет министара БиХ на основу Одлуке о мјерама заштите домаће производње од прекомјерног увоза - рекла је Вукашиновићева. Она је нагласила да предузећа морају да обезбиједе квалитет својих производа по међународним стандардима и да предузму потребне кораке на повећању извоза. - Сваке године Министарство привреде, енергетике и развоја додјељује средства за подстицај извоза и увођење ИСО стандарда и ЦЕ знака. Досадашња средства нису довољна за постизање великог дугорочног позитивног ефекта, мада краткорочно значе много за предузећа која испуне све критеријуме на јавним позивима - истакла је Вукашиновићева. Она је додала да досљедна примјена Закона о јавним набавкама БиХ омогућава да се приликом обрачуна цијене понуда домаћих понуђача умање за преференцијални фактор. - На адресу Министарства привреде, енергетике и развоја стиже много примједби од стране предузећа да се примјена преференцијалног третмана понуде домаћег понуђача избјегава, тако да уговоре добијају страни понуђачи - упозорила је Вукашиновићева. Када је ријеч о заштити потрошача, у Републичкој управи за инспекцијске послове тврде да је у јавности створена погрешна слика да се увози све и свашта, јер резултати контрола показују низак проценат неправилности у односу на број анализираних узорака робе. Главни републички тржишни инспектор Борка Суртов је истакла да је од 1.454 узета узорка у 37.993 контроле роба на граници, лабораторијска анализа показала неправилности у 10 случајева, а односе се на шећер, оранџину, кобасице, маслине, сточну храну. Због спорног рока употребе, у пет случајева је забрањен увоз робе у Републику Српску. Републичка тржишна инспекција је због непотпуне декларације ван промета ставила робу у вриједности од три милиона марака. - Иако пола милиона марака одузете робе у првих шест мјесеци говори да има неправилности у промету, у сваком случају је има много мање него ранијих година - тврди Суртов. Свој допринос заштити потрошача даје и републичка здравствено-санитарна инспекција која је недавно објелоданила имена продаваца микробиолошки неисправног сладоледа. Главни републички здравствено-санитарни инспектор Десимир Миљић је рекао да је за првих пет мјесеци ове године од 936 узетих узорака у 15.495 контрола увоза намирница на граници, здравствена неисправност утврђена код пет пошиљки. - Уништено је више од 50 тона намирница из увоза. Због недостатка рока употребе и хемијске неисправности враћено је 50 тона брашна поријеклом из Турске и због истеклог рока употребе уништено 170 килограма увезеног фила за колаче - истакао је Миљић. У овом периоду је, због утврђене здравствене неисправности, уништено око 10 тона разних врста намирница у Српској. Д. ВРХОВAЦ - МИХAЈЛОВИЋ М. МИЉУШ (У понедјељак нови досије: Како живе избјегли и расељени у Српској) ПРОФИТЕРСКИ ЛОБИЈИ Предсједник Удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Владимир Усорац је упозорио да се у БиХ годишње увезе више од двије милијарде тона хране, непровјереног квалитета. - У БиХ се не обавља детаљна контрола увезених намирница и различити профитерски лобији увозе огромне количине прехрамбених артикала чиме гуше домаћу производњу. Такви производи се углавном могу купити по маркетима и продавницама, док је за домаће производе резервисана пијаца - истакао је Усорац. КИНA У првих шест мјесеци ове године је увезено 28.257 тона текстила и производа од текстила тржишне вриједности од 317,8 милиона марака и 4.127 тона обуће вриједне 53,8 милиона марака. По увозу текстила и производа од текстила са 4.305 тона и обуће са 2.538 тона предњачи Кина. У БиХ увезено 22.827 тона намјештаја вриједног 72,5 милиона марака и 8.830 тона обловине - трупаца за резање у вриједности од 2,1 милион марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.