Досије "Гласа Српске: Малољетничка деликвенција у РС (3)

Поред породичне ситуације, велики утицај на појаву деликвенције има сама личност малољетника, те лош однос у школи, а у посљедње вријеме и медији у којима има много насиља

ОДРAСТAЊЕ без једног или оба родитеља и живот у поремећеним породичним односима, основни су узроци малољетничке деликвенције, тврде стручњаци. Ипак, није мало ни оних малољетника који живе у складним породицама, али су, ипак, у сукобу са законом. У Републици Српској у евиденцијама центара за социјални рад и полиције углавном се налазе малољетници оптужени за крађе, разбојништва, наношење тјелесних повреда. У бањолучком Центру за социјални рад су рекли да малољетни починиоци кривичних дјела углавном долазе из непотпуних или породица лошег имовинског стања. Обично су то дјечаци између 14 и 17 година. - Много дјеце расте без очева и то се негативно огледа у њиховом понашању. Проблеми нарочито настају у доба адолесценције, када је мушком дјетету неопходан отац у сваком смислу. Мајка као једини родитељ не може да изнесе све проблеме нормалног одрастања, а посебно у пубертету - истакла је радник на пословима са малољетним преступницима Сњежана Вуксан. Поред породичне ситуације, рекла је Вуксанова, велики утицај на појаву деликвенције има сама личност малољетника, као и лоша ситуација у школи. Вуксанова је нагласила да све већи утицај на понашање младих имају масовни медији, односно филмови у којима је 90 одсто материјала насиље. - За разлику од земаља у окружењу, ми још држимо под контролом проблем малољетничке деликвенције. Хрватска и Србија имају далеко разрађеније системе заштите у односу на Српску, али се носе са далеко већим проблемима. У тим земљама годинама се боре са силовањима, убиствима и другим облицима насилничког понашања - рекла је Сњежана Вуксан. Проблем малољетничке деликвенције, с обзиром на вријеме у којем живимо, на подручју Источног Сарајева није изражен. Охрабрујући су подаци да је број малољетних извршилаца кривичних дјела на ширем подручју града у овој години мањи, што потврђују и званични подаци. Припадници 13 полицијских станица, које дјелују у саставу Центра јавне безбједности Источно Сарајево, у првих пет мјесеци ове године нису имали пуно проблема око расвјетљавања кривичних дјела која су починила малољетна лица. Углавном се ради о дјечацима старосне доби од 14 до 17 година, који су извршили кривична дјела крађе или тешке крађе. Присутан је и понеки случај разбојништва, које се, у овом сегменту, квалификује као најтеже кривично дјело. У полицији претпостављају да мотиви за извршење ових кривичних дјела леже у стицању финансијске користи. Полиција, међутим, нема механизама да дјелује превентивно. - Полиција дјелује након извршења кривичног дјела. Чињеница је да по школама и на јавним трибинама одржимо предавања, којим желимо да укажемо на могуће проблеме, али то није довољно. Породица је, прије свега, мјесто са којег се дјеца усмјеравају на прави пут, а након ње и надлежне институције - рекла је портпарол Центра јавне безбједности Источно Сарајево Данка Тешић. У приједорском Центру за социјални рад кажу да су малољетни починиоци кривичних дјела у њиховој евиденцији углавном из избјегличких и повратничких породица. Социјални радник Рада Карајица потврдила је да највећи број малољетника живи у избјегличким насељима. Подаци такође говоре да малољетници, који су се, на примјер, у 2006. години нашли на евиденцији, потичу углавном из потпуних породица, а потом из породица у којима живи малољетник са мајком без оца. Карајица је додала да су најчешћи узроци оваквог понашања младих незапосленост родитеља, препуштеност омладине самима себи, измицање родитељској контроли, а дио кривице сноси и друштвена заједница. - У порасту је и насиље у породици. Дјеца због тога бјеже из те заједнице и лак су плијен за групе преступника. Тек када се почини кривично дјело и када се мољетник нађе у полицији, родитељи увиде да постоји проблем - рекла је Карајица. Због пораста малољетничке деликвенције, из Центра за социјални рад препоручују да се више ради на сузбијању ове појаве. У то би требало укључити све институције. - Требало би радити са полицијом, тужилаштвом, судом, школама, Центром за социјални рад и представницима осталих институција. Већ проведени програми на ову тему су дали видне резултате - рекла је Рада Карајица. Е. Г. С. ПРЕВЕНТИВA Сњежана Вуксан је рекла да је превентива једини начин да се спријечи малољетничка деликвенција. - Најважнија је примарна превенција. На примјер, када родитељ дјетета трећег разреда основне школе уочи да је оно хиперактивно, мора да зна да је то предуслов за настанак поремећаја у понашању - објаснила је Вуксанова. Постоји листа понашања која би могла довести до поремећаја. Ријеч је о дјечијој потиштености, плачљивости, раздражљивости, хиперактивности, наметљивости, лагању... - То нису поремећаји у понашању, већ представљају индикаторе који говоре да са таквом дјецом треба радити још више - нагласила је Сњежана Вуксан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.