Досије "Гласа Српске": Кретање увоза и извоза у РС

У Пословној заједници живинара Републике Српске тврде да са обимом и квалитетом производње пилећег меса и конзумних јаја могу у цјелости да задовоље домаће тржиште... Aли...

ДОМAЋИ привредници и економски стручњаци се слажу да су Република Српска и БиХ у цјелини веома зависни о некој роби и производима из увоза. Прије свих, о нафти и гасу, за које је само за првих шест мјесеци ове године потрошено 924 милиона марака. Разумљиво је, па и охрабрујуће то што у структури увоза значајно мјесто имају машине, механички и електротехнички уређаји и разна опрема, јер се сматра да би то требало да омогући већу и квалитетнију производњу, као и већи извоз финалних производа. Међутим, опште је мишљење да нема разлога и оправдања за прекомјерним, а поготово неконтролисаним увозом разних производа из области пољопривредно-прехрамбеног сектора, текстилно-кожарске дјелатности, дрвопрераде и још неких привредних области. Уз бољу и ефикаснију заштиту, подизање конкурентске способности на виши ниво и уопште повољнији пословни амбијент, ове дјелатности могу са појединим робама и производима да задовоље домаће потребе, а неке да постану и значајни извозници. На то већ дуже времена указују, поред осталих, представници живинарске производње у Републици Српској, која се са разлогом убраја међу најразвијенију и најперспективнију дјелатност у пољопривредно-прехрамбеном сектору Српске. У Пословној заједници живинара, која са сједиштем у Српцу дјелује на нивоу Републике Српске, тврде да са обимом и квалитетом производње пилећег меса и конзумних јаја могу у цјелости да задовоље домаће тржиште, али проблем им ствара, поред осталог, прекомјеран и често неконтролисан увоз ових производа, који су неријетко сумњивог поријекла и квалитета. Директор ове пословне заједнице Небојша Ракић је изјавио нашем листу да су у посљедње вријеме управо због прекомјерног увоза пилећег меса, које се по квалитету не може поредити са домаћим, створене велике залихе са којима домаћи произвођачи не знају шта да раде. Још теже је то што у оваквој ситуацији поједини месопрерађивачи, нарочито у Федерацији БиХ, траже да им се одобри бесцарински увоз око четири хиљаде тона машински искоришћеног пилећег меса и то у омјеру 3:1, односно да се на три килограма увезеног откупи један килограм меса од домаћих произвођача. - Ми нисмо против увоза, али не можемо да прихватимо предложени омјер, јер би нас то довело у још тежу ситуацију. Сматрамо прихватљивим омјер 1:1, с тим да би било коректно да се месопрерађивачи у БиХ више окрену домаћим произвођачима са којима би, у обостраном интересу, ваљало да склапају дугорочније уговоре - рекао је Ракић. Он је додао да живинари траже од републичког Министарства пољопривреде да новчаним подстицајем за репродукцију и регрес камата подржи ову производњу. Са проблемом прекомјерног и неконтролисаног увоза, нарочито из Кине и Турске, суочава се, поред осталих и домаћа текстилна и кожарско-прерађивачка индустрија. Оваква роба често није оптерећена плаћањем царинских обавеза, а уочено је да су вриједности, односно цијене на фактурама неријетко веома ниске и нереалне. Осим тога, дешава се да су подаци на декларацијама у погледу сировинског састава понекад нетачни - упозоравају домаћи произвођачи и наводе да све то озбиљно угрожава пословање око 170 текстилних предузећа у Српској. Предсједник Привредне коморе регије Бања Лука Никола Толимир каже за наш лист да домаћа текстилна индустрија у оваквим условима није у могућности да буде конкурентна, не само на иностраном, већ и на домаћем тржишту. - Због тога сматрамо да би требало појачати контролу вјеродостојности попратне документације увозне робе како би се утврдила стварна цијена по јединици производа. Уколико би се на тај и друге начине бесцаринске заштите смањио увоз увјерени смо да би домаћа текстилна индустрија за релативно кратко вријеме, осим дорадних послова, које сада обавља углавном за иностране пословне партнере, успјела да развије властиту робну марку, повећа производњу и извоз, који је сада за око два и по пута мањи од увоза - рекао је Толимир. У Привредној комори Републике Српске одавно указују на одређене мањкавости и нелогичности у царинској политици и у Закону о царинској тарифи БиХ, те се у оквиру мјера за унапређење те политике и стварања повољнијих услова привређивања залажу за доношење новог закона и за укидање царине на репроматеријале који се не производе у БиХ. - Постоји и низ других нелогичности у садашњем Закону о царинској тарифи БиХ, као што је, рецимо, она да је опрема и механизација, која је намијењена за производњу у различитим гранама домаће индустрије оптерећена царинском стопом иако се не производе у БиХ - изјавила је директор Сектора гранских удружења републичке Привредне коморе Ранка Кострешевић. Она је додала да се инсистира и на увођењу бесцаринске заштите домаће производње и спречавања увоза неквалитетне робе, као што то чине земље у окружењу и многе друге. Рецимо да охрабрење за домаће извознике стиже из Владе Републике Српске, која је одлучила да ове године за подстицај извоза издвоји милион и 615 хиљада марака са намјером да у условима примјене ЦЕФТA споразума и либерализације тржишта помогне оним предузећима која су способна да се равноправно укључе у тржишну трку са конкуренцијом. М. МИЉУШ Д. ВРХОВAЦ - МИХAЈЛОВИЋ (У петак: Могућност заштите домаћих произвођача и потрошача) НЕСЛAВAН РЕКОРД Према анализи Спољнотрговинске коморе БиХ, неславном увозно-извозном рекорду у првих шест мјесеци ове године највише је допринијела Федерација БиХ, која у укупној размјени БиХ од девет милијарди и 300 милиона марака учествује са шест милијарди и 593 милиона марака, а Република Српска са двије милијарде и 294 милиона. Покривеност увоза извозом у Федерацији БиХ у поменутом шестомјесечном периоду је била 45,9 процената, а у Српској 52,4 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.