Досије "Гласа Српске": Како живе избјегли и расељени у Р

Људи имају право да се одлуче за останак у Српској, а власти треба да им обезбиједе услове за живот, оцијенио Миланко Михајлица... Око хиљаду породица које живе у алтернативном смјештају спадају у социјалне случајеве, рекао Драго Вулета

У РЕПУБЛИЦИ Српској данас живи око стотину хиљада избјеглица и расељених лица, који ни 12 година послије завршетка рата нису успјели да ријеше основна животна питања. Бројне проблеме има и породица Сирар која је у Бању Луку дошла из Доњег Раткова код Кључа 1995. године. Данас живе у Шарговцу, а с обзиром на то да нису трајно ријешили стамбено питање, Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске плаћа им алтернативни смјештај. - Сналазимо се како умијемо. Углавном, имамо за најосновније. Од новца који добијемо од Министарства можемо да платимо смјештај. Добијам 150 марака на име инвалиднине, јер сам у рату рањен, а повремено радим за дневницу - испричао је Чедомир Сирар. Додаје да су им то једини приходи, јер супруга Гордана не ради. Посао, истакла је она, није успјела да нађе. Са њима живе и кћерка Љубица и Чедомирова мајка Деса. Њихово имање у Доњем Раткову, у општини Кључ, запаљено је за вријеме рата и кућа им још није обновљена, иако, тврди Чедомир, редовно подносе захтјев за обнову. - Не знамо шта да радимо. И када би нам обновили кућу, не вјерујем да бисмо се вратили јер тамо нема услова за живот. Нико се није вратио, нема путева, све је запуштено. У близини нема ни школе, а Љубица треба да на јесен упише седми разред - нагласио је Чедомир. Чедомир сматра да су надлежни могли да проблеме која имају и он и други расељени ријеше за 12 година. - Требало је или убрзати обнову или људима дати надокнаду за оно што им је уништено па да сами ријеше стамбени проблем - сматра Чедомир. Ташко живе и становници барака у насељу Незуци у Вишеграду, који су крајем рата у ову општину дошли из средње Босне. Према ријечима предсједника Удружења исељених Срба из средње Босне Божидара Шкобића, у баракама ће, након што се дио породица пресели у новоизграђено насеље Гарча, остати стотињак породица. - Ријеч је углавном о старим и изнемоглим људима. Они немају гдје да оду, а бараке, у којима живе већ годинама, старе су и неусловне. Многи од њих имају мала или никаква примања, а помоћи нема, тако да су у веома тешкој ситуацији - истакао је Шкобић. Предсједник Одбора за заштиту права избјеглица, расељених лица и повратника при Народној Скупштини Републике Српске Миланко Михајлица сматра да је недопустиво да и 12 година послије рата у Републици Српској постоје колективни центри у којима у веома тешким условима, без готово икаквих примања живе старији људи и дјеца. - Може се рећи да се у суштини Дејтонски мировни споразум не поштује равномјерно, јер се форсира искључиво једна од три понуђене варијанте, а то је повратак. Тако је она опција, која је подразумијевала то да људи имају право да одлуче гдје ће да живе, на неки начин била у другом плану - истакао је Михајлица. Додао је да људи имају право да се одлуче на то да остану у Републици Српској, а да власти Српске треба да се побрину да и њима обезбиједе услове достојне за живот. - Статистички подаци показују да око 60 одсто расељених лица жели да остане у Републици Српској и то довољно говори. То значи да је потребно издвојити знатно више средстава за инфраструктуру, односно увођење струје и воде и поправак путева у избјегличким насељима која постоје у скоро свакој општини у Српској. Треба им обезбиједити и друге услове за живот. Треба узети у обзир чињеницу да су ти људи у посебно тешком положају, да су многи незапослени - нагласио је Михајлица. Миланко Михајлица истакао је да је, кад су у питању избјеглице и расељени, ипак најтеже онима који живе у алтернативном смјештају и социјално угроженим људима. Одбор је предложио да се у буџету Републике Српске за избјеглице и расељена лица издвоји више новца, прије свега за оне који су одлучили да остану у Републици Српској и да се обезбиједе средства за социјално угрожене. Према мишљењу Миланка Михајлице, требало би обезбиједити новац за распуштање свих колективних смјештаја у Приједору, Добоју, Братунцу, Броду... Помоћник републичког министра за избјеглице и расељена лица Драго Вулета истакао је да је велики проблем то што многи грађани и данас живе у алтернативном смјештају. - Министарство је свјесно чињенице да је алтернативни смјештај најлошија варијанта, али исто тако је и законска обавеза и једно прелазно рјешење, које траје нажалост, дужи низ година и односи много средстава а проблеми се не рјешавају. Када је ријеч о алтернативном смјештају, циљ Министарства је да се у сљедећем периоду број корисника сведе на минимум - нагласио је Драго Вулета. Забрињавајуће је, напоменуо је Вулета, то што око хиљаду породица, од око седам и по хиљада, које живе у алтернативном смјештају, спада у социјалне случајеве, тако да, и када би се њихова имовина обновила, не би могле да опстану без помоћи. - Овоме треба додати чињеницу да постоји и одређени број грађана који нису расељена лица, избјеглице или повратници, али су, нажалост, социјално угрожени и њима такође треба помоћи. Зато сматрамо да је за такве потребе неопходно размишљати о изградњи социјално-геријатријских или сличних центара у Републици Српској - сматра Драго Вулета. С. МИЛЕТИЋ (У петак: Проблеми Срба из Хрватске) ант: ОМБУДСМAН У прошлој години омбудсману Републике Српске пристигло је 145 жалби избјеглица, расељених лица и повратника, док их је 2001. године било чак 3.826. Ови грађани углавном су се жалили због неријешених статусних питања, немогућности остваривања права на алтернативни смјештај, незапослености и слично.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.