Домаћа риба и вино нејаки за Европу

Бањалука - Повећање бесцаринских квота за извоз вина и рибе у земље Европске уније, које су актуелне од 1. фебруара, неће допринијети узлету производње нити ће поправити стање у овим пољопривредним гранама у Републици Српској, тврде винари и рибари.

Произвођачи вина истичу да не могу довољно произвести ни за домаће тржиште, док власници рибњака тврде да су квоте и даље мале, те да су за узлет ове гране пољопривреде потребни већи подстицаји.

Након што је почетком мјесеца ступио на снагу адаптирани Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) квота за извоз вина повећана је са 16.000 хектолитара на 40.000, а увећане су и квоте за извоз пастрмке, шарана и инћуна.

- Квоте за бесцарински извоз пастрмке повећане су са 50 на 500 тона, шарана са 130 на 140 тона и инћуна са 50 на 70 тона - рекли су у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС.

Директор предузећа "Тропик рибарство - рибњак Јањ" Зоран Тепић каже да увећање бесцаринских квота неће имати суштински значај за рибарство у Српској, јер иако су квоте за пастрмку, која се највише производи у БиХ, значајно повећане, то је, како каже, и даље срамотно мало.

- Ове мјере неће подићи рибарство на ноге, јер квота од 500 тона пастрмке представља тек трећину производње једног од највећих произвођача рибе у БиХ, а шта је са осталима - пита се Тепић.

Истиче да би тек квоте од 4.000 до 6.000 тона могле створити могућност за узлет рибарства и колико-толико олакшати домаћим рибарима да се носе са конкурентима из ЕУ.

- Да би се почели развијати, поред значајнијих квота требају нам и друге озбиљне мјере попут новчаних подстицаја, јер увођењем ССП-а тржиште постаје либералније за стране произвођаче - каже Тепић и додаје да његова фирма годишње извезе око 60 одсто произведене рибе.

Власник предузећа "Бутрекс рибарство" Вељко Буђен каже да ће повећање квоте домаћим рибарима помоћи тако што ће 450 тона пастрмке више него до сада моћи да продају по цијени умањеној за износ царине. Сматра да ће тиме бар мало постати конкурентнији на европском тржишту.

- Није то ни тако мала ствар будући да се до сада за сваки килограм преко 50 тона плаћала царина од девет одсто - рекао је Буђен.

Истакао је да годишње произведе 800 тона пастрмке коју прода на тржишту БиХ, Србије, Македоније и Црне Горе.

- Ове године планирам да произведем 1.000 тона и опробам се у извозу у ЕУ - каже Буђен који сматра да је Европа дозволила БиХ повећање квота јер им мањка рибе на тржишту.

Власник винарије "Вукоје" и предсједник Удружења виноградара и винара Херцеговине Зоран Обрен Вукоје истиче да повећање квоте не значи много ни винарима будући да БиХ ни до сада није могла извести вино у количинама које су дозвољавале старе квоте.

- Ни до сада нисмо ни близу испуњавали претходне квоте - рекао је Вукоје и додао да се из његове винарије годишње извезе око 30 одсто производње.

Истакао је да им ССП ствара веће проблеме због тога што ће из Европске уније улазити роба свакаквог квалитета па, између осталог, и вино што ће бити директна конкуренција домаћим, малим произвођачима.

- Већ дуже вријеме имамо проблем са неконтролисаним увозом грожђа. Тако је лани половина грожђа убраног у домаћим виноградима остала, а увезено је оно чији је квалитет био споран, чак није било ни адекватно упаковано. Увезено је у камионима, под церадом, умјесто у хладњачама, па су они који су га употребљавали у производњи добили слатко-кисела вина. Сада се 90 одсто тога продаје на црном тржишту, док је домаће, много квалитетније грожђе остало - рекао је Вукоје.

Власник винарије "Јунгић" из Челинца Жељко Јунгић каже да винарије у РС имају веома мале капацитете, који нису довољни ни за потребе домаћег, а камоли за тржиште ЕУ.

- Ми производимо свега пет одсто потреба домаћег тржишта, тако да је то повећање квота смијешно - рекао је Јунгић, чија је винарија тек крајем прошле године извезла прве количине вина у Србију и Аустрију.

Потенцијали

Зоран Тепић каже да тренутно стање у рибарском сектору у РС и БиХ није на завидном нивоу јер је проблема много.

- Недовољна подршка развоју рибарства је један од највећих проблема јер сами нисмо у могућности да употријебимо вишеструке ресурсе и потенцијале које наша држава има

у односу на окружење. Да бисмо успјели, држава нас мора препознати као партнере, јер чињеница је да смо ми привредници као и сви остали и да нам је потребна сигурна средина и амбијент за пословање - рекао је Тепић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.