Domaća riba i vino nejaki za Evropu

Banjaluka - Povećanje bescarinskih kvota za izvoz vina i ribe u zemlje Evropske unije, koje su aktuelne od 1. februara, neće doprinijeti uzletu proizvodnje niti će popraviti stanje u ovim poljoprivrednim granama u Republici Srpskoj, tvrde vinari i ribari.

Proizvođači vina ističu da ne mogu dovoljno proizvesti ni za domaće tržište, dok vlasnici ribnjaka tvrde da su kvote i dalje male, te da su za uzlet ove grane poljoprivrede potrebni veći podsticaji.

Nakon što je početkom mjeseca stupio na snagu adaptirani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) kvota za izvoz vina povećana je sa 16.000 hektolitara na 40.000, a uvećane su i kvote za izvoz pastrmke, šarana i inćuna.

- Kvote za bescarinski izvoz pastrmke povećane su sa 50 na 500 tona, šarana sa 130 na 140 tona i inćuna sa 50 na 70 tona - rekli su u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS.

Direktor preduzeća "Tropik ribarstvo - ribnjak Janj" Zoran Tepić kaže da uvećanje bescarinskih kvota neće imati suštinski značaj za ribarstvo u Srpskoj, jer iako su kvote za pastrmku, koja se najviše proizvodi u BiH, značajno povećane, to je, kako kaže, i dalje sramotno malo.

- Ove mjere neće podići ribarstvo na noge, jer kvota od 500 tona pastrmke predstavlja tek trećinu proizvodnje jednog od najvećih proizvođača ribe u BiH, a šta je sa ostalima - pita se Tepić.

Ističe da bi tek kvote od 4.000 do 6.000 tona mogle stvoriti mogućnost za uzlet ribarstva i koliko-toliko olakšati domaćim ribarima da se nose sa konkurentima iz EU.

- Da bi se počeli razvijati, pored značajnijih kvota trebaju nam i druge ozbiljne mjere poput novčanih podsticaja, jer uvođenjem SSP-a tržište postaje liberalnije za strane proizvođače - kaže Tepić i dodaje da njegova firma godišnje izveze oko 60 odsto proizvedene ribe.

Vlasnik preduzeća "Butreks ribarstvo" Veljko Buđen kaže da će povećanje kvote domaćim ribarima pomoći tako što će 450 tona pastrmke više nego do sada moći da prodaju po cijeni umanjenoj za iznos carine. Smatra da će time bar malo postati konkurentniji na evropskom tržištu.

- Nije to ni tako mala stvar budući da se do sada za svaki kilogram preko 50 tona plaćala carina od devet odsto - rekao je Buđen.

Istakao je da godišnje proizvede 800 tona pastrmke koju proda na tržištu BiH, Srbije, Makedonije i Crne Gore.

- Ove godine planiram da proizvedem 1.000 tona i oprobam se u izvozu u EU - kaže Buđen koji smatra da je Evropa dozvolila BiH povećanje kvota jer im manjka ribe na tržištu.

Vlasnik vinarije "Vukoje" i predsjednik Udruženja vinogradara i vinara Hercegovine Zoran Obren Vukoje ističe da povećanje kvote ne znači mnogo ni vinarima budući da BiH ni do sada nije mogla izvesti vino u količinama koje su dozvoljavale stare kvote.

- Ni do sada nismo ni blizu ispunjavali prethodne kvote - rekao je Vukoje i dodao da se iz njegove vinarije godišnje izveze oko 30 odsto proizvodnje.

Istakao je da im SSP stvara veće probleme zbog toga što će iz Evropske unije ulaziti roba svakakvog kvaliteta pa, između ostalog, i vino što će biti direktna konkurencija domaćim, malim proizvođačima.

- Već duže vrijeme imamo problem sa nekontrolisanim uvozom grožđa. Tako je lani polovina grožđa ubranog u domaćim vinogradima ostala, a uvezeno je ono čiji je kvalitet bio sporan, čak nije bilo ni adekvatno upakovano. Uvezeno je u kamionima, pod ceradom, umjesto u hladnjačama, pa su oni koji su ga upotrebljavali u proizvodnji dobili slatko-kisela vina. Sada se 90 odsto toga prodaje na crnom tržištu, dok je domaće, mnogo kvalitetnije grožđe ostalo - rekao je Vukoje.

Vlasnik vinarije "Jungić" iz Čelinca Željko Jungić kaže da vinarije u RS imaju veoma male kapacitete, koji nisu dovoljni ni za potrebe domaćeg, a kamoli za tržište EU.

- Mi proizvodimo svega pet odsto potreba domaćeg tržišta, tako da je to povećanje kvota smiješno - rekao je Jungić, čija je vinarija tek krajem prošle godine izvezla prve količine vina u Srbiju i Austriju.

Potencijali

Zoran Tepić kaže da trenutno stanje u ribarskom sektoru u RS i BiH nije na zavidnom nivou jer je problema mnogo.

- Nedovoljna podrška razvoju ribarstva je jedan od najvećih problema jer sami nismo u mogućnosti da upotrijebimo višestruke resurse i potencijale koje naša država ima

u odnosu na okruženje. Da bismo uspjeli, država nas mora prepoznati kao partnere, jer činjenica je da smo mi privrednici kao i svi ostali i da nam je potrebna sigurna sredina i ambijent za poslovanje - rekao je Tepić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.