Дом народа ПС БиХ: Оборен закон који је предвиђао да на возачким дозволама пише ако је особа донор органа

САРАЈЕВО- Делегати Дома народа Парламентарне скупштине (ПС) БиХ одбацили су Приједлог закона о допуни Закона о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ, који се односи на уписивање у возачку дозволу пристанка за донирање органа након смрти.

Током расправе о овом приједлогу закона, делегат Клуба српског народа Душанка Мајкић истакла је да озбиљно питање као што је донација органа не може бити уређено Законом о безбједности саобраћаја.

Она је указала да се не смије дозволити постојање било какве сумње када је ријеч о донирању органа, те да закон не би издржао нити један од принципа о којима би требало гласати, као што је принцип медицинске оправданости трансплантације.

- Гдје ће то завршити? Да ли ће завршити на мјесту гдје је најпотребније? Ко о томе суди? - упитала је Мајкићева.

Она је навела да јој је један љекар рекао да би узимање органа на мјесту са потпуном медицинском заштитом у преводу могло да значи и "жута кућа" за једноставно и лако прибављање органа.

- Ако нису све мјере обезбијеђене онда је ово гадан посао у који би се одлучили упустити. Сувише површно је обрађена једна озбиљна тема. Зато мислим да не треба прихватити овакав приједлог закона - додала је она.

Шеф Клуба српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Средоје Новић рекао је да се овим наизглед једноставним законским актом по структури регулише врло сложено питање.

Новић је указао да не стоји образложење предлагача закона јер је питање донирања органа уређено прописима који су на снази у БиХ, а то су Закон о трансплантацији органа и ткива у сврху лијечења у ФБиХ и Закон о трансплантацији људских органа који је на снази у Републици Српској и у оба ентитета формирани одговарајући центри.

Према Новићевим ријечима, проблем је давање изјаве о сагласности даровања органа пред полицијским службеницима.

- Шта значи на шалтеру рећи да желите бити донор? У личној карти грађанин може да се изјасни да ли да се унесе крвна група. Потврду искључиво издаје надлежан орган здравства - рекао је Новић.

Он је упитао и шта се дешава у случају да се грађанин у међувремену предомисли о питању даровања органа, односно да ли то значи аутоматски и замјену возачке дозволе.

Делегат Клуба Срба Лазар Продановић указао је на потенцијалну опасност доношења оваквог закона јер су утврђене злоупотребе са невјероватним ситуацијама и у земљама које су уређене и имају јаку владавину закона, због чега је потребна процедура гдје неће бити могуће злоупотребе.

Он је истакао да у БиХ треба боље да се организује модел трансплантационе медицине јер је на зачељу у овој области, док је сусједна Хрватска по том питању у свјетском врху.

Шеф Клуба хрватског народа Лидија Брадара истакла је да је учествовала у доношењу закона који регулише донирање органа на нивоу ФБиХ, истичући да је неопходно развијати центре који ће се бавити том дјелатношћу.

Делегати Дома народа су упутили у редовну процедуру доношење Приједлога закона измјени и допуни Закона о странцима.

Делегат из Клуба хрватског народа Бариша Чолак рекао је да се постојећи Закон о странцима не примјењује, те је позвао да се прибави и мишљење Дирекције за европске интеграције Савјета министра како би се утврдило да ли су неке од измјена у колизији са правном тековином ЕУ.

Дигитализација

- Процес дигитализације у БиХ само је још један од показатеља стања у БиХ и немогућности договора о било којој битној теми - истакла је Душанка Мајкић.

У расправи о Извјештају о извршеној ревизији ефекта о теми "Дигитализација ТВ сигнала у БиХ" Мајкићева је оцијенила да се ради о несрећно изабраној теми за ревизију ефекта.

- Ако имамо оволико кашњење у процесу дигитализације, јасно је да институције нису ефикасне - констатовала је Мајкићева, која је истакла да за све ове године није било заједничког дјеловања и договора три кључне институције за процес дигитализације – Савјета министара, Министарства комуникација и транспорта у Савјету министара и Регулаторне агенције за комуникације (РАК).

Бошњачки делегат Денис Бећировић изразио је незадовољство кашњењем БиХ у процесу дигитализације у односу на сусједне земље.

- Хрватска је дигитализацију завршила за четири године, Србија за девет, а у БиХ овај процес траје 16 година и још се не види крај - нагласио је Бећировић, који сматра да и извршна и законодавна власт треба да дају свој допринос да се овај процес заврши.

Наводећи да се ради о важном питању за БиХ и њене грађане, за чије су рјешавање надлежне институције одобриле 39 милиона КМ, Бећировић је подсјетио да су у априлу прошле године истекле дозволе за јавне емитере за аналогно емитовање, а да ове године истичу и за приватне емитере.

- Након тога, РАК неће моћи заштитити аналогне фреквенције ако их неко затражи за дигитално емитовање - упозорио је Бећировић.

Замјеник главног ревизора БиХ Јасмин Пилица навео је да је спровођење дигитализације међународно преузета обавеза БиХ, која до сада није испуњена, а која предвиђа гашење аналогног сигнала и прелазак на дигитално земаљско емитовање.

Према његовим ријечима, у Канцеларији за ревизију институција БиХ става су да је ревизија ефекта успјешна и да је одговорила на постављене задатке, те да су налази и препоруке за надлежне институције јасни.

Дом народа није усвојио Извјештај Канцеларије за ревизију институција БиХ о извршеној ревизији ефекта о теми "Дигитализација ТВ сигнала у БиХ", као ни Извјештај о раду Правобранилаштва БиХ за 2019. годину, те Извјештај о прегледаном стању финансијског пословања политичких странака у 2018. години, који је доставила Централна изборна комисија БиХ.

Без расправе су усвојени Приједлог измјена и допуна Јединствених правила за израду правних прописа у институцијама БиХ и Извјештај Канцеларије за ревизију институција БиХ о извршеној ревизији ефекта о теми "Планирање и провођење обука запослених у институцијама БиХ".

ИГА

Дом народа на данашњој сједници није усвојио извјештај о раду Управног одбора Извозно-кредитне агенције (ИГА) БиХ за 2019. годину, као ни информација о тренутном стању у тој агенцији узрокованом блокадом главног трансакционог рачуна.

За ове извјештаје није гласао нико од делегата српског народа.

Предсједавајући Дома народа Никола Шпирић рекао је да се ушло у фазу обесмишљавања институција и да су оснивачи ИГА ентитети и Свјетска банка, а да је тек касније донесен Закон о ИГА.

- ИГА је дала гаранције изнад могућности. Није било потребе да се у ово увлаче институције БиХ, него су оне у то уведене. ИГА је давно угашена, али то нико није рекао - нагласио је Шпирић.

Он је додао да су гаранције извоза потребне, али да то никако не може бити ИГА, нити ће то бити.

- Ниједан закључак не треба подржати јер то нису наше компетенције - рекао је Шпирић.

Душанка Мајкић рекла је да ИГА не може да функционише, да је формирана 1997, а да је Закон донесен 2004. године.

Она је додала да је Закон о ИГА толико лош да није ријешио ниједно кључно питање.

- Та институција је самостално и непрофитно правно лице. Агенција је изван система - навела је Мајкићева.

Она је рекла да међуминистарски савјет треба да чине представници министарстава финансија ентитета и БиХ, као и представник Министарства спољне трговине и економских односа, али да тај савјет никад није основан.

- Оба ентитета су се оградила од ИГА, која се задуживала и давала гаранције које није смјела - истакла је Мајкићева и додала да је и Свјетска банка навела као једно од рјешења за ИГА да се угаси.

Делегат српског народа Младен Босић рекао је да је евидентно да су велике паре нестале и да је ријеч о стотинама милиона КМ којих нема.

- Новац је завршио у нечијим џеповима. Ако се ИГА угаси, новац ће завршити у нечијим џеповима јер процеси за наплату средстава престају - навео је Босић и додао да је симптоматично што ова агенција нема ниједног правника, те да се годинама бјежи од рјешавања свих проблема у вези са ИГА.

Делегат хрватског народа Златко Милетић рекао је да је срамота да се питање ИГА толико година оставља по страни и да није у реду да се затворе очи пред овим проблемом.

- Када трошкови дођу на наплату средства ће узети из буџета - додао је Милетић.

Током расправе о тренутном стању у ИГА, узрокованим блокадом главног трансакцијског рачуна, Мајкићева је рекла да су закључци којима се траже измјене Закона о ИГА или да се изврши деблокада рачуна из буџета невјероватни и да ништа од тога не треба подржати.

Босић о смјени Илића

Члан Клуба Срба у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Младен Босић сматра да је Колегијум овог дома требало да уврсти у дневни ред гласање о реконструкцији Савјета министара путем смјене замјеника министра цивилних послова у Савјету министара Синише Илића.

Подсјећајући да је Представнички дом прије мјесец дана донио одлуку о смјени Илића, Босић је у изјави новинарима навео да Дом народа треба да је потврди.

Према Босићевим ријечима, ово питање ће морати доћи на дневни ред Дома народа.

Он је најавио да ће, уколико Илићева смјене не буде на дневном реду сљедеће сједнице Дома народа, он поново покренути то питање.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.