Дојче веле: Стављена тачка на пресуду БиХ против Србије

Берлин - Међународни суд правде (МСП) није имао никакве дилеме: одбио је захтјев за ревизију Пресуде од 26. фебруара 2007. године у случају примјене Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида (БиХ против Србије).

Да је имао икаквих дилема, одговор ове гломазне и споре институције међународног права не би стигао само двије седмице по улагању захтјева, него можда тек за годину дана. То се отпочетка могло претпоставити: Захтјев је поднио само један од три члана колективног Предсједништва БиХ и то преко заступника који није легалан. Друга два члана Предсјједништва БиХ дала су до знања да нису за то да се тај захтев уопште подноси. Сва тројица су добила истовјетан одговор: О обнављању поступка нема говора.

МСП рјешава парнице које подносе државе

Предсједник највишег суда Уједињених Нација Рони Абрахам је савршено јасан: Суд одбија захтјев јер "о покретању поступка за ревизију, није добио никакву одлуку Предсједништва БиХ, као колективног шефа државе". Судија Абрахам је потврдио и да је било потребно ново именовање правног заступника и да је о томе Сакиб Софтић, који је раније био на тој дужности, обавјештен још у мају прошле године.

Међународни суд правде отвара поступак само кад држава тужи државу. Више је него јасно да један члан трочланог предсједништва никако не може представљати државу. Јасно је и да би одлуку о подношењу захтјева за ревизију на државном нивоу било више него тешко добити, али се морало покушати до ње доћи јер је без ње подношење захтјева потпуно узалудно, ако не и бесмислено.

Да ли су грађани Босне и Херцеговине могли очекивати нешто друго? Сада постављају много питања која се суштински своде на једно: Може ли се још било шта постићи пред Међународним судом правде да би се доспјело до истине и правде. Одговор на такво питање може бити само негативан. Пошто је захтјев одбијен, а рок од десет година истекао, пред Међународним судом правде никакав правни поступак више није могућ. Треба схватити да је то дефинитивна тачка.

Претходно није прописно рјешено ни питање службеника који ће захтјев у име државе БиХ предати, а само на том питању цијела ствар пада у воду. А да не говоримо о другим незаобилазним условима. Десет година је јасно да без испуњавања процедуралних прописа никакав захтјјев нема шансе да буде примљен на разматрање пред Међународним судом правде. Немогуће је да то није знао и бошњачки члан Председништва, без обзира што је бивши тужилац Хашког трибунала Џефри Најс изјавио да се пре годину и по дана сусрео с њим и да је био изненађен колико Бакир Изетбеговић мало зна шта садржи пресуда Међународног суда правде у Хагу из 2007. године.

Ненадокнадива штета

Непрописним подношењем захтјева за ревизију направљена је ненадокнадива штета на сваком плану. Сада је све готово. "Одлуком Међународног суда правде у Хагу дефинитивно је стављена тачка на овај поступак", изјавила је дугогодишњи адвокат на суђењима за ратне злочине у Хашком трибуналу и пред Државним судом БиХ Васвија Видовић. Као адвокат и правни стручњак с великим искуством ни она нема дилеме. "С обзиром на то да је истекао десетогодишњи рок за ревизију, ово је крај поступка", изјавила је она.

С којег год становишта гледали, начин на који је поднесен захтјев за обнову поступка донио је само штету. Сада у вези с пресудом 2007. године више ништа се не може учинити. Период од десет година није кратак. Питање на које нигдје нећемо добити одговор је зашто се чекао посљедњи дан десетогодишњег рока да се, и то непрописно, поднесе захтјев. Да је прописно поднесен раније, рецимо пријје барем три године, и да је тада одбијен, правни стручњаци су имали шансе и времена да нађу начина да још нешто покрену.

Овако, јавност је лишена могућности и да сазна шта је садржавао захтјев за ревизију, које су то нове чињенице и докази о сукобима и злочинима почињеним у рату у Босни и Херцеговини. Начин на који је захтјев за ревизију те пресуде поднесен потпуни је промашај у настојању да се пред Међународним судом правде расветли истина, а истину би требало да сазнају сви народи ове земље. Захтјев је наводно срочио еминентни амерички правни стручњак, професор права на Нортвестерн Универзитету у Чикагу Давид Шефер, али ни о томе се не зна ништа званично. Исто као што се није знало да Сакиб Софтић више није легитиман "агент БиХ". Ако га је неко љубазно и примио у Међународном суду правде, захтев за ревизију Пресуде од 26. фебруара 2007. године о примјени Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида (БиХ против Србије) формално правно није значио баш ништа.

Епоха криза

Умјесто да Међународном суду предочи нове чињенице и доказе да је почињен геноцид, захтјев за обнављање поступка унио је нове тензије у ионако напету политичку ситуацију у БиХ. Тиме се само продубљују ровови националних политика од чега Босна и Херцеговина никаквог добра не може имати. Свако слуша само шта се говори у сопственом табору. Требало би чути и гласове из других табора. У том смислу, изненађује, на примјер, изјава лидера Српске демократске странке (СДС) Вукоте Говедарице који је истакао да је одлука Међународног суда правде пораз две политике - Бакира Изетбеговића и Милорада Додика.

"Изетбеговић је ванинституционалним дјеловањем произвео највећу уставну кризу од Дејтонског мировног споразума, а Додик је заговарао напуштање институција и све облике блокада како би продубио кризу и довео до тога да она постане нерјешива. Овде побједника нема. Ово је једна врста поруке свим лидерима и политичким партијама да се својим популистичким политикама и ретроградним теоријама не могу играти с грађанима ове земље", рекао је Говедарица.

Игра се, међутим, наставља. У Републици Српској се припрема тужба против Бакира Изетбеговића и Сакиба Софтића "због лажног представљања и узурпације уставних овлашћења", која ће наводно у понедељак бити поднесена Тужилаштву БиХ. Нова криза? Ово је заиста епоха криза. Зар не би требало да почне епоха разговара?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.