Догађаји по којима ћемо памтити 2015. годину: БиХ на нишану терориста

Терористички напади и хапшења особа повезаних са терористичким организацијама и радикалним покретима обиљежили су 2015. годину.

Вехабија Нердин Ибрић из Сапне извршио је 27. априла терористички напад на Полицијску станицу у Зворнику. Нападач је уз поклич "Алаху екбер" упао у просторије Полицијске станице и запуцао из аутоматске пушке. На вратима је убио полицајца Драгана Ђурића, а након тога ранио његове колеге Жељка Гајића и Стеву Миловановића. Терориста је убијен у размјени ватре са полицијом.

Овај случај није расвијетљен до краја. Неколико дана послије напада у Зворнику полиција је у акцији "Рубен" ухапсила више десетина особа осумњичених да набављају оружје, минско-експлозивна средства и другу војну опрему како би извршили терористичке нападе на институције РС и њихове представнике.

Други терористички напад десио се у Сарајеву. Вехабија Енес Омерагић убио је 18. новембра испред касарне у Рајловцу војнике Армина Салкића и Недељка Радића и ранио војника Џевада Љуковца, а потом се разнио бомбом. Омерагић је рођен у Паризу, гдје је једно вријеме и живио. Српски медији су објавили да су га регистровале и безбједносно-обавјештајне службе као пријетњу Србији због веза са најрадикалнијим члановима вехабијског покрета у Рашкој области, гдје је боравио неколико пута, а посљедњи пут неколико мјесеци прије напада у Рајловцу.

И крај године обиљежило је хапшење радикалних исламиста због сумње да су припремали терористички напад у Сарајеву за вријеме новогодишњих празника. Полиција је на подручју Сарајева 22. децембра у акцији "Рез" ухапсила 11 особа, а осам их је остало иза решетака због сумње да су за Нову годину планирали да убију више од 100 људи, укључујући и напад на полицију.

Суд БиХ је 6. октобра изрекао прву казну за формирање групе и придруживање страним паравојним формацијама, односно Исламској држави. Хусеин Ердић, Мидхат Трако, Невад Хушидић и Мерим Кесеровић осуђени су на укупно седам година. Због подстицања на терористичке активности, односно врбовања ради терористичких активности и организовања терористичке групе 5. новембра је у Суду БиХ на седам година затвора осуђен вођа вехабијске заједнице у БиХ Хусеин Билал Боснић.

Вучић нападнут у Сребреници

Обиљежавање 20. годишњице од злочина у Сребреници остало је у сјенци напада на премијера Србије Александра Вучића. Он је 11. јула у Меморијалном комплексу у Поточарима дочекан увредљивим повицима и звиждуцима, а затим физички нападнут. Вучић, који је дошао у Сребреницу да се поклони жртвама, засут је камењем, флашама и другим предметима унутар Меморијалног центра, у којем је за безбједност била задужена Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ. Иако су и Србија и РС тражиле да о Вучићевој безбједности брине МУП РС, то није допустила Дирекција за координацију полицијских тијела. Премијера Србије су од линча разуларене масе спасили припадници његовог личног обезбјеђења и Специјалне јединице полиције МУП-а РС, који су у цивилу убачени у Меморијални центар.

Напад је извршен када је Вучић уз пратњу кренуо ка возилу кроз уски пролаз између окупљене масе. Нападачи су викали "Алаху екбер", "Умри четниче"...

Напад на Вучића осудили су домаћи и европски званичници, али за тај чин још нико није одговарао, иако су идентификовани нападачи који су бацали предмете и подстицали остале на линч.

Удар Уставног суда БиХ на Дан РС

Уставни суд БиХ донио је 26. новембра одлуку да је члан Закона о празницима РС који дефинише да се 9. јануара обиљежава Дан Републике неуставан.

Суд је одлучивао на основу апелације бошњачког члана Предсједништва БиХ и лидера СДА Бакира Изетбеговића, а одлука је донесена гласовима тројице страних и двоје бошњачких судија, чиме су прегласали судије из реда српског и хрватског народа. Највиши званичници РС и њени представници у институцијама БиХ одбацили су одлуку Уставног суда. У Парламент БиХ је упућен приједлог закона о Уставном суду БиХ који, између осталог, предвиђа да стране судије буду елиминисане и онемогућено прегласавање.

Споразум са ЕУ ступио на снагу

Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) између БиХ и ЕУ, чији је циљ припрема за будуће чланство у Унији, ступио је на снагу 1. јуна.

Ступање на снагу ССП-а даје оквир који омогућава БиХ озбиљне искораке и рад на реформама, међу којима су кључне економске и реформе у систему социјалне заштите, те оне које се односе на владавину права. Сви нивои власти су усвојили реформску агенду за период од 2015. до 2018. године, која доноси строгу контролу новог запошљавања у јавном сектору, смањење јавне потрошње, побољшање пословне климе, бржу и ефикаснију регистрацију предузећа, смањење трошкова рада, борбу против сиве економије и бољу социјалну заштиту базирану на потребама, а не на стеченим правима и реформе у области правосуђа.

Двије деценије Дејтонског споразума

Обиљежавање двије деценије од потписивања Дејтонског мировног споразума протекло је у знаку порука из РС да споразум морају поштовати сви у БиХ и да дејтонска позиција Српске мора бити очувана.

Годишњица Дејтона и 20 година од завршетка рата у БиХ били су повод за предлагање и усвајање бројних резолуција. Европски парламент усвојио је 17. децембра резолуцију о Дејтонском споразуму у којој је наглашено да он и поред ограничења остаје темељ територијалног интегритета и суверенитета и међународног идентитета БиХ. Двије деценије од завршетка рата биле су повод и за резолуције о Сребреници, међу којима је највише пажње изазвала британска која је била врло једнострана и уперена против РС. Савјет безбједности УН је 7. септембра ипак није усвојио јер је Русија уложила вето, уз образложење да предложени документ не води ка помирењу, већ даљим сукобима у БиХ и региону.

Оптужени Орић и Махмуљин

Ратни командант Армије РБиХ у Сребреници Насер Орић ухапшен је 10. јуна у Швајцарској на основу потјернице коју је расписала Србија због ратних злочина над Србима у Подрињу 1992. године. Изручен је Сарајеву и пуштен на слободу, а Суд БиХ је 10. септембра потврдио оптужницу коју је против њега подигло Тужилаштво БиХ. Орић и његов ратни тјелохранитељ Сабахудин Мухић оптужени су да су 12. јула 1992. у Залазју, Лолићима и Куњерцу убили три заробљеника српске националности.

Ратни командант Трећег корпуса Армије РБиХ Сакиб Махмуљин ухапшен је 8. децембра у Сарајеву, а ослобођен након два дана. Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против њега 23. децембра и терети га за ратне злочине почињене 1995. године на подручју Завидовића и Возуће, када су ратници одреда "Ел муџахедин", који су били под његовом командом, на најбруталнији начин убили око 50 ратних заробљеника српске националности.

Референдум о Суду и Тужилаштву БиХ

Народна скупштина РС усвојила је 15. јула одлуку о расписивању референдума на којем ће се грађани Српске изјаснити о томе да ли подржавају законе које је наметнуо високи представник међународне заједнице у БиХ, а посебно законе о Суду и Тужилаштву БиХ. Усвајање ове одлуке предложио је предсједник РС Милорад Додик. Циљ референдума је политичка борба против неуставних и неправедних одлука високих представника. Клуб Бошњака у Вијећу народа РС покушао је на све начине да блокира референдум, а високи представник Валентин Инцко жалио се Савјету безбједности УН.

Формиран Савјет министара БиХ

Непуних пола године послије општих избора 31. марта формиран је Савјет министара БиХ у који су ушли СДА, ДФ, ХДЗ БиХ и странке из РС окупљене у Савез за промјене.

Представнички дом Парламента БиХ потврдио је нови сазив Савјета министара, који је остао окрњен с обзиром на то да због закасњеле кандидатуре није именован замјеник министра транспорта и комуникација. И та позиција је попуњена 8. априла. Савјет министара није дочекао крај године у истом саставу, јер је ДФ избачен из парламентарне већине, а њихови министри из Савјета министара. Нови партнер у власти је СББ, чији би кадар требало да заузме упражњена мјеста.

Рударска несрећа однијела четири живота

Четири рудара су погинула, а два повријеђена у несрећи у Руднику мрког угља Какањ, која се догодила 13. октобра у трећој смјени. До несреће је дошло усљед урушавања дрвене подграде када се горњи свод рударских просторија обрушио на 28 рудара који су се налазили на 105 метара испод површине.

Сви погинули рудари су радили на пословима утоваривача. Федерални рударски инспектор Ферид Османовић рекао је да је до несреће дошло због зарушавања материјала из кровине.

Оптужнице против федералних званичника

Кантонално тужилаштво у Сарајеву подигло је 15. јануара оптужницу против предсједника ФБиХ Живка Будимира и функционера Петра Баришића, Суада Кулосмана, Хидајета Халиловића, Армина Куловца и Жељка Асића због злоупотребе положаја, примања мита и противзаконитог посредовања у запошљавању.

Тужилаштво БиХ подигло је 29. децембра оптужницу против 11 особа и пет предузећа, међу којима су и власници фирме "Лијановићи". Бивши федерални министар пољопривреде, водопривреде и шумарства и потпредсједник Народне странке Радом за бољитак Јерко Иванковић-Лијановић и остали оптужени су да су од 2007. до 2012. године утајили око 13,5 милиона КМ пореза.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.